Stvaranje i zločini OVK (2): Sigurimijeva škola za ubice
Ekskluzivna serija o terorističkoj OVK iz pera srpskih obaveštajaca, pukovnika Stevana Đurovića i Jugoslava Petrušića Dominika: uloga Zapada u formiranju zloglasne albanske formacije i šta piše u tajnim dokumentima NATO-a, Kfora i Euleksa. Kako je Albanija obučavala lažne azilante i kako su novcem od droge finansirani teroristi, šta je prava istina o grobnici u Batajnici kod Beograda...
Stevan Đurović, nekadašnji visoki oficir vojne službe bezbednosti i francuski obaveštajac Jugoslav Petrušić predočavaju do sada nepoznate podatke o načinu obuke pripadnika OVK koja je vršena uglavnom u Albaniji.
Najdetaljniji opis "drila" u centrima na prostoru Albanije, dali su Jašari Hajdar i Fatmir Osmani, dvojica od trojice Albanaca koji su februara 1994. godine uhapšeni u pokušaju da ilegalno pređu makedonsko-jugoslovensku granicu.
Osmani je ispričao vojnim organima bezbednosti da su njih dvojica, dve godine ranije, pre odlaska na obuku u Albaniju, bili na redovnom odsluženju, tada obavezne vojske - JNA. Nekoliko nedelja kasnije, maja 1992, ilegalno prelaze u Albaniju i tamo se prijavljuju oficiru albanske tajne službe Sigurimi.
Nož, pištolj, minobacač...
Obuka u logoru Labinot trajala je šest meseci, a kako autori knjige "Srbijo, zašto ćutiš" navode, u periodu od 26. juna 1992. godine do 26. januara 1993, prošlo ju je 110 Albanca sa Kosova.
Fatmir Osmani je naveo da se sem rukovanju klasičnim vojnim naoružanjem i tehnikom, u kampu učilo i "specijalističkim" disciplinama, poput korišćenja noža, pištolja tompson, ali i minobacača, protivavionskih mitraljeza, dok su najbolji "studenti" učili i vožnju i gađanje iz tenkova, baratanje eksplozivom.
"Obuka sa ovim naoružanjem trajala je u proseku po dve nedelje", navodi Osmani.
- Nakon uzete pismene izjave od strane kapetana, isti mi je rekao da ćemo ići u logor Labinot u blizini Elbasana radi vojne obuke. Tom prilikom nam je izdao izbegličke legitimacije, a da će nam one u stvari služiti kao pokriće za boravak u logoru sa rokom važenja od šest meseci, koliko je inače i obučavanje trajalo - svedočio je Osmani.
Komandant ovog logora bio je potpukovnik albanske vojske, Mond Bejdri iz Elbasana koji je držao teorijsku i političku nastavu, a glavni instruktor u tom kampu bio je oficir Sigurimija, kapetan Ljeter Roši.
Osmani je detaljno opisao raspored svih objekata i poligona u ovom logoru, uključujući i četiri spavaonice koje su bile namenjene za "vojnike Republike Kosovo". Detaljno je objasnio i kako se odvijao trenažni proces.
- Obuka je bila organizovana po odeljenjima od po 15 ljudi, gde je svako odeljenje imalo svog starešinu sa činom desetara. U mom odeljenju je to bio Afrim Gaši, rodom iz Prištine. Kada sam ja započeo vojnu obuku, u logoru je bilo pet odeljenja, a nakon četiri meseca bilo ih je već osam - navodi ovaj nekadašnji pripadnik OVK, taksativno nabrajajući imenom i prezimenom Albance i iz kojih krajeva Kosova su tu stigli.
Svaki "polaznik" je dobio zelenu uniformu, čizme, čarape, košulje, majice, opasače sa uprtačima, pištolj ruske proizvodnje kalibra 6,35 milimetara, sa 10 metaka.
- Prvi dan obuke sastojao se uglavnom u sticanju kondicije kojom prilikom smo bili opterećeni stavljanjem većeg komada kamena u rančeve i tako trčali uz brdo van žice logora u trajanju od dva sata. Fizičku kondiciju smo sticali i na druge načine, prolaženjem kroz prepreke, penjanjem uz konopac i slično i to je trajalo tokom cele obuke u trajanju od po dva sata dnevno. Tokom "drila" vežbali smo i borilačke veštine - karate, džudo i slično. Osim za sticanje fizičke kondicije, imali smo i obuku za rukovanje raznim vrstama naoružanja.
Ipak, ključ treninga bio je u osposobljavanju "komandosa" koji bi vršili diverzantske akcije širom Kosova.
Zemajevo priznanje
Jedan od komandanata OVK Tahir Zemaj objašnjava model rada u okviru "vojnog krila" organizacije.
- Naše starešine i vojni eksperti su bili angažovani u svim zemljama. U Nemačkoj je radio Salji Veselji, u Švajcarskoj Agim Mehmeti, u Sloveniji Ismet Ibiši, Kemalj Šaćiri je radio u Hrvatskoj. Ahmet Krasnići je bio koordinator svih vojnika, a u prvim četama su, prema njegovom priznanju bili još i: Salji Čeku, Adem Jašari, Zahir Pajaziti...
Međutim, mnogo je važnije priznanje čime su se ti odredi bavili.
- Njihove operacije su bile ilegalne, kao što je postavljanje eksploziva, ubistva policajaca i druge, to su bile jedine borbene aktivnosti na Kosovu u to vreme... Sve aktivnosti su rađene uz konsultaciju sa Bujarom Bukošijem, premijerom Vlade Republike Kosova - navodi Zemaj.
