Stanoje Glavaš: Hrabar, mudar i odan
Malo je junaka kao što je bio Stanoje Stamatović Glavaš. Jedan od najistaknutijih starešina u Prvom srpskom ustanku rođen je u selu Glibovcu kod Smederevske Palanke 21. februara 1763. godine. Otac Dimitrije i majka Marica u taj kraj su se doselili iz planinskog sela u blizini Debra bežeći od turskog ugnjetavanja. Kada je Stanoje imao 14 godina, u jesen 1777. godine, dok su skupljali harač (porez) Turci su pretukli oca Dimitrija pred celom porodicom. Otac je pao u postelju i preminuo.
Da bi ga sačuvala od teških poslova, majka Marica je Stanoja dala na abadžijski zanat (abadžija je zanatlija koji od grubog sukna šije narodna odela) kod očevog poznanika Sreje u Palanci. Zanat mu je išao dobro, a naučio je da čita i piše. Sreja mu je pomogao da otvori sopstvenu radnju. Kasnije mu je u kuću došao dunđer (starinski stolar i graditelj) Borisav Petrović, pa su zajedno otvorili i dunđersku radnju. Stanoju su oba posla su išla dobro.
Još pre Prvog srpskog ustanka Stanoje je bio na glasu kao hrabar vođa hajduka. U njegovoj družini bio je i Veljko Petrović, kome je naziv Hajduk-Veljko ostao iz vremena kada se borio pod Stanojevim vođstvom.
Kada ih je Karađorđe pozvao da se pridruže borbi protiv Turaka, kao i mnogi njegovi zemljaci iz Glibovca, Stanoje se odmah odazvao. Na dogovoru srpskih narodnih prvaka u Orašcu, početkom 1804. godine, prvo je Glavašu ponuđeno da bude vrhovni vođa. Stanoje je odbio rečima: "Ja sam hajduk, i mene hajduci slušaju i slušaće me. Ali, narod sav nije u hajducima, pa će ljudi sutra reći: "Kuda ćemo mi za hajdukom? U hajduka niti ima kuće ni kućišta. Kad Turci navale on će u šumu, a mi ćemo ostati da nas Turci robe." Nego vi postavite starešinu kakvoga čoveka koji je i do sada bio s narodom, a ja ću činiti što god mogu kao i do sada."
Za vođu je izabran Karađorđe. Stanoje mu je bio desna ruka. Neki navode čak i da je "Karađorđe bio sluga kod Glavaša Stanoja".
Drama
Đura Jakšić je napisao dramu "Stanoje Glavaš" koje se prikazuje u mnogim pozorištima.
Stanoje je junaštvo pokazao već u prvom osvajanju Tvrđave Rudnik. A kada je skadarski Ibrahim-paša s ogromnom vojskom u avgustu 1806. godine udario na Deligrad, Glavaš je izveo nešto čemu se niko nije nadao. Uzeo 2.500 pešaka i 500 konjanika i jedan drveni okovani top i krenuo u desno preko Morave na Kruševac, pa odatle preko planine Jastrebac došao u Toplicu i ušao u Prokuplje. Turci se iznenadili, borba je trajala celu noć, Stanojeva grupa je oslobodila grad. Sutradan su srpski ustanici oslobodili i Kuršumliju.
Kada je prilikom osvajanja Batočine bio teško ranjen, ostao je u boju do kraja.
Zbog hajdučke prošlosti i popularnosti među narodom, Stanoje je stalno bio pod prismotrom beogradskog vezira Sulejman-paše Skopljaka. Posle sloma Prvog srpskog ustanka, Glavaš je jedan od nekoliko vojvoda koji u Srbiji ostao da delu sudbinu sa narodom. Knez Miloš Obrenović mu je ponudio da bude vođa Drugog srpskog ustanka, ali zbog lojalnosti Karađorđu to odbio. Turci su ga ubili na Sretenje 15. februara 1815. u selu Baničina pored Smederevske Palanke. njegovo telo je sahranjeno u jaruzi pored puta, a glava odnesena Sulejman-paši u Carigrad na uvid. Glavu je kradom otkupila njegova sestra Stana, a Baničanci su mu podigli kamenu grobnicu u kojoj su ga ponovo sahranili 1902. godine.
Petrovići, naslednici njegovog brata Petra su jedini potomci Stanojeve loze i žive u Smederevu.
Ko je bio Stanoje Glavaš?
Odgovorili učenici učitelja Srbobrana Jocića, dopunske škole u Darmštatu i učenici učitelja Vladimira Živanova iz Ofenbaha.
