Aleksa Nenadović, borac protiv dahija i zulumćara
Neposredno nakon pada Srpske despotovine 1459. godine, osnovan je Beogradski pašaluk (zvanični naziv - Smederevski sandžak), a nakon otomanskog osvajanja Beograda (1521) uprava je premeštana u Beogradsku tvrđavu. Tako je Beogradski pašaluk bio upravna jedinica Osmanskog carstva kojim je upravljao beogradski vezir (ministar).
Početkom 19. veka Beogradskim pašalukom upravljale su vođe janičarskih jedinica, koje su se zvale dahije. Njihova uprava bila je potpuno nezavisna od centralne turske vlasti. Po preuzimnju uprave, dahije su ubile beogradskog vezira Hadži-Mustafu pašu i podelile Beogradski pašaluk na četiri dela. Svakim delom je upravljao po jedan dahija: Aganlija, Kučuk-Alija, Mula Jusuf i Mehmed-aga Fočić.
Njih četvorica su sprovodili neverovatan teror nad stanovništvom u pašaluku. Pokušaj naroda da im se odupre doveo je do Seče knezova 1804. godine.
Naime, u strahu da će im stanovništvo pružiti otpor, dahije su posekle sve tada viđenije ljude u Srbiji, a među njima i obor kneza Iliju Birčanina, obor kneza Aleksu Nenadovića, kneza Teofana i mnoge druge. Veruje se da je tada nastradalo više od sto viđenijih ljudi. Seča knezova bila je neposredan povod za podizanje Prvog srpskog ustanka.
Tamnavski knez valjevske nahije Aleksa Nenadović rodio se 1743. godine u selu Brankovini, koje se nalazi u blizini Valjeva. Nenadovići su poreklom iz hercegovačkog Birča kod Nikšića (Stara Hercegovina). Aleksa se rano pročuo u svojoj okolini po mudrosti i odvažnosti. Tokom ratova između Austrougarske i Turske sa dobrovoljcima se, kao i ogromna većina Srba, borio na austrijskoj strani.
Istaknuta familija
Porodica Nenadović je imala presudnu ulogu u prelomnim momentima srpske istorije. Iz nje su potekle istaknute vođe i kulturno-prosvetni poslenici kao što su knez Stanoje, knez Aleksa, vojvoda Jakov, Prota Mateja, zoograf Petar, vojvoda Sima, vojvoda Jevrem i protin sin Ljubomir Nenadović.
Aleksa je bio najviđeniji čovek u Srbiji, a bavio se raznim narodnim poslovima. Pobunio se protiv nepravednih kadija (turskih sudija), obraćao se veziru tužbama protiv pojedinih zulumćara (turskih ugnjetavača).
Kada su dahije prigrabile vlast u svoje ruke, dobro su znale da je Aleksa Nenadović za njih opasnost. I nisu birali sredstva u nameri da ga uklone. Kneza Aleksu pokušali su da ubiju, a zatim da otruju kada ga je kafom u svojoj kući ponudio dahija Mula Jusuf. Ipak, on je oba pokušava preživeo.
Dahije ga nisu volele jer se protiv njih borio, ali su ga se bojali i mrzeli jer je tukao janjičare, neprestano dogovarao se sa drugim knezovima, zastupao sirotinju, i što je u svojoj kneževini imao spremnih naoružanih 1.800 momaka koji su mu bili odani.
Zato su dahije sve knezove u Beogradskom pašaluku smatrale svojim neprijateljima, i tajno skovale plan da ih uklone, a ujedno na taj način zaplaše narod. Zaveru su realizovali tako što je Mehmed-aga Fočićnajavio da ide u lov u valjevsku i šabačku nahiju, i tražio da ga tamo dočekaju knezovi, i da spreme hranu za njega i njegovu svitu.
Kada su mu knez Aleksa i Ilija Birčanin izašli u susret, on ih je zarobio, i u Valjevu bacio u tamnicu. I Srbi i Turci su molili agu da ih pusti, pa im je Fočić lažno obećao da će osloboditi knezove ako mu plate sa sto kesa zlata. Međutim, to nije učinio.
Aleksa i Birčanin su ubijeni 23. januara 1804. godine. Tako je počela Seča knezova, a za njom je usledio Prvi srpski ustanak. Taj ustanak je početak oslobađanja Srbije i Crne Gore od otomanske vlasti.
Junaštva srpskih knezova i vojskovođa, opevana su u narodnim epskim pesmama, u posebnom ciklusu koji se bavi tih periodom. Prva i najpoznatija, i najlepša pesma o borbi za oslobađanje je upravo "Početak bune protiv dahija". Vuk Stefanović Karadžić ju je zaspisao kad ju je čuo od slepog guslara Filipa Višnjića 1815. godine u manastiru Šišatovcu.
Ko je bio Aleksa Nenadović?
Odgovorili su nam učenici dopunske škole, nastavnice Milice Stanković iz Bremena.
b
