Banović Strahinja i Zmaj Ognjeni Vuk: Dva junaka nad junacima

Čojstvo i junaštvo su izrazi koji su rezervisani za najveće junake koji su u stanju da fizički, ali i svojim moralnim činom prevaziđu najteže prepreke i izazove. Jedan junak srpskih narodnih pesama svakako zaslužuje te epitete - Banović Strahinja. Jedna od najlepših epskih pesama govori o srpskom vlastelinu i vitezu iz Banjske, kome je Turčin Vlah Alija oteo suprugu.

Male Vesti

Neposredno pred Kosovski boj, glasnik donosi pismo Banović Strahinji, koji se nalazi u poseti tazbini u Kruševcu, i obaveštava ga o nemilim događajima. On odmah traži pomoć od tazbine da oslobodi ženu, ali u trenutku kada mu je najpotrebniji, tast čuveni Jug Bogdan, ga izdaje i odbija da mu dozvoli da povede njegovih devet sinova na Kosovo.

Iako je doživeo veliko razočarenje, besan i ogorčen, Banović Strahinja to vešto prikriva, žurno sedla i oprema konja, a dojučerašnjim prijateljima i rođacima, koji su ga izdali i napustili, upućuje prekoran pogled. Od sramote svi su spustili glave. Tako je u akciju spasavanja krenuo sam na Goleš planinu, u pratnji vernog psa Karamana. Ali, najveće razočarenje ga tek čeka kada sazna da njegova verna ljuba svojom voljom boravi u šatoru Vlah Alije. I kada ga ona ugleda u daljini, nimalo mu se nije obradovala, jer se plašila da je došao da je kazni.

Na megdanu, podjednako snažni, Banović Strahinja i Vlah Alija, borili su se satima. Istrošili su svu snagu, pa Strahinja prepušta sudbinu svojoj ljubljenoj i kaže joj da udari komadom sablje ili njega ili Turčina, koga ona želi. Kada ona odluči da udari njega, naš junak, zbunjen, uvređen i razočaran, poziva u pomoć vernog psa Karamana. Rane sa megdana nisu ga toliko bolele, koliko uvrede od najbližih: žene, njene porodice i prijatelja. Odlazi za Kruševac u tazbinu, ali od njih ne dobija izvinjenje. Već kada im ispriča kako ga je žena izdala, Jug Bogdan poručuje sinovima da kazne sestru.

Ljudina

Banović Strahinja je bio pošten, plemenit i darežljiv čovek.

Kada je to čuo, Banović Strahinja je osetio prezir i zgađenost prema njima i odlučio da njoj sve oprosti. Tako je poslao poruku da uvek treba praštati, čak i kada deluje nemoguće, i svrstao se u red najpozitivnijih junaka našeg epskog stvaralaštva. Osim u stihovima narodnog pevača, nema istorijskih podataka o ovom junaku. Prema nekim tumačenjima narodna poezija je u njegovom liku sačuvala sećanje na zetskog feudalca Đurđa Statimirovića Balšića.

Motivi ove pesme bili su inspiracija za film snimljen 1982. godine, a u mnogim pozorištima širom Srbije igraju se predstave sa ovom tematikom. Drugi junak, koji se u narodnim pesmama često nalazio i u situaciji da brani svoju ljubu, je despot Vuk Branković ili Zmaj Ognjeni Vuk. On je istorijska ličnost i rođen je posle Kosovskog boja. Bio je sin slepog Grgura Brankovića, sina despota Đurđa. Od 1465. godine je bio u službi mađarskog kralja Matije i postao zapovednik srpskih četa u Sremu i okolini.

Veoma hrabar i požrtvovan, Vuk je stekao veliki ugled, što najbolje ilustruje ime koje mu je narod dao - Zmaj Ognjeni Vuk. Junak je mnogih narodnih pesama koje su mu dodelile natprirodne osobine poput neiscrpne snage, ali i herojsko ponašanje. U pesmi Ženidba Zmaj-Despota Vuka opisan je junački megdan sa Đerzelez-alijom i lik njegove verne ljube koja pomaže dragom u borbi. Kroz istoriju, Zmaj Ognjeni Vuk je ratovao je sa Mađarima protiv Čeha, Poljaka i Austrijanaca, a naročito protiv Turaka. Imenovan je za despota Srbije 1471. godine i dobio je velike posede na području današnje Vojvodine, koji su nekad bili svojina njegovog dede, despota Đurđa: Kupinik (Kupinovo), Slankamen, Berkasovo, Bečkerek (Zrenjanin), Bijelu Stijenu i druge.

Po legendi, osnovao je fruškogorski manastir Grgeteg i crkvu Svetog Nikole u Slankamenu. Bio je oženjen Barbarom Frankopan, a u pesmi mu je brat bio Andrijaš. Naročito se istakao u Boju kod Kenjermeza, gde je 1479. zapovedao srpskom konjicom i hrabrim napadom razbio tursku vojsku. Ta bitka suzbila je turske napade na Mađarsku za nekoliko narednih godina. Ratovao je sa uspehom protiv Turaka po Srbiji i 1481. je iz okoline Kruševca odveo oko 50.000 ljudi koji su naseljeni oko Temišvara. U stalnoj borbi s Turcima, despot je umro 16. aprila 1485. godine.