Carica Milica: Simbol ljubavi bez granica
Kneginja Milica Hrebeljanović bila je vladarka Srbije, žena srpskog kneza Lazara i pravoslavna svetiteljka. Poreklom je iz vladarske porodice Nemanjića. Njen otac bio je knez Vratko, u narodnoj tradiciji poznatiji kao Jug Bogdan. Vratko je bio praunuk Nemanjinog sina Vukana i unuk Vukanovog sina Dimitrija (kome je monaško ime David).
Milica je rođena oko 1335. godine, a sa 18 godina udala se za Lazara Hrebeljanovića. U "Žitiju kneza Lazara" iz 1392. godine, za kneginju Milicu se kaže: "Beše roda svetla i slavna i, naročito, od carskog nekog korena, plemena Svetog Simeuna Nemanje, prvog gospodina Srbima".
Milica se pismenosti naučila na dvoru svojih roditelja, a kao rođaka cara Dušana često je boravila na njegovom dvoru, gde je i upoznala i zavolela kneza Lazara. U braku sa njim rodila je sedmoro dece, dva sina i pet kćerki.
Njena ogromna ljubav prema mužu i braći, snaga, hrabrost i izdržljivost opevani su u narodnoj epskoj pesmi "Car Lazar i carica Milica".
Pesma kaže da je uoči boja na Kosovu shvatila da su njenih devetoro braće spremni da braneći zemlju i svoj narod umru na bojnom polju. Zato je za večerom zamolila Lazara da ne vodi svu njenu braću, već da ostavi bar jednog kod kuće i sačuva ga od sigurne smrti. Njena sestrinska ljubav je bila ogromna, pa je uoči polaska čekala da se srpska vojska pojavi na kapiji dvora u Kruševcu. Kada je ugledala Boška Jugovića, najstarijeg brata, čvrsto ga je zagrlila i tihim glasom zamolila da ne ide u bitku. On ju je odbio. Onda je pitala drugog brata Vojina. Ni on je nije poslušao. Kneginja Milica je teško podnela njihovo odbijanje, pala je na kamen i onesvestila se.
Nagrada
Nagrada "Kneginja Milica" dodeljuje se za doprinos srpskoj književnosti, kulturi i duhovnosti
Kada je sutradan saznala za ishod bitke i gubitak najmilijih, Milica je bila jaka. Osećala je ogromnu bol u duši, ali je prihvatila sudbinu kao božju volju.
Milica je bila pametna, osećajna, izdržljiva i veoma hrabra žena. Nakon pogibije kneza Lazara u Kosovskoj bici, ona je upravljala narodom i državom, jer su joj sinovi bili još deca. To su za državu bila teška vremena.
Bavila se i diplomatskom delatnošću, i zajedno je sa rođakom Jefimijom 1398. išla kod sultana Bajazita da zastupa interese svoga sina Stefana. Tom prilikom je, uz pomoć tada već uticajne ćerke, Bajazitove supruge Olivere izdejstvovala prenos moštiju Svete Petke iz Vidina u Beograd.
Kada je njen stariji sin Stefan odrastao, postao je vladar. Tada je Milica napustila državne poslove i otišla sa rođakom Jefimijom u manastir Ljubostinju, koji je sama osnovala.
U njemu se zamonašila i dobila ime Evgenija. Pred smrt primila je monaški zavet velike shime i dobila novo ime Efrosinija. U Ljubostinji je provela svoje poslednje dane, tu je preminula 11. novembra 1405. godine.
Srpska pravoslavna crkva je proslavlja kao svetiteljku 19. jula po crkvenom kalendaru ili 1. avgusta po novom kalendaru. Istog dana proslavlja se i njen sin despot Stefan Lazarević.
Kneginja Milica se bavila i književnošću, a njena poznata dela su "Molitva matere" i "Udovstvu mojemu ženik". Smatra se da su književni dar od nje nasledili ćerka Jelena Balšić i sin despot Stefan. U narodnom predanju knez Lazar se često naziva carem pošto je bio najveći oblasni gospodar i naslednik cara Uroša. U skladu sa tim se i Milica naziva caricom.
Ko je bila Carica Milica?
Odgovorili učenici srpske dopunske škole iz Nirnberga, učiteljice Gordane Budiše.
