Dobra volja jača od lošeg iskustva
Jelena Kiš je na čelu Matice iseljenika od 2012. godine. U rad Matice uključila se tri godine ranije, kada se vratila iz Australije i preuzela dužnost generalnog sekretara ove najstarije iseljeničke kuće.
Da li Matica ima uticaja na rešavanje problema naše dijaspore?
- Mi svi trenutno igramo sa kartama koje su nam podeljene i igramo kako znamo, a svi smo na gubitku. Ako ne postoji institucionalni okvir u kome će delovati naše iseljeništvo, ako nije rešeno i olakšano dobijanje državljanstva, omogućeno glasanje u dijaspori, politička zastupljenost u političkom životu Srbije, onda je sve prepušteno dobroj volji onih koji istinski veruju u očuvanje srpskog bića. Na tom zadatku je svih ovih godina crkva bila najveći stub koji sprečava asimilaciju našeg naroda.
Skinuti sa budžeta Srbije
Matica iseljenika se od 1949. godine bavi očuvanjem jezika, pisma, kulture i tradicije srpskog naroda. Njeni članovi i saradnici najčešće su povratnici ili oni u otadžbini koji imaju nekog svog u rasejanju. Sve do 2007. godine Matica iseljenika je bila na budžetu Srbije kao ustanova od posebnog nacionalnog interesa.
Koliko Matica može da pomogne našim ljudima?
- Matica iseljenika je dugo godina bila jedan od glavnih aktera u kreiranju pozitivnog odnosa našeg iseljeništva prema otadžbini i na neki način, glas dijaspore. Arhiva Matice je toliko bogata da se iz nje može sačiniti zbornik našeg iseljeništva, od Evrope do Amerike i Australije. Raspad bivše SFRJ, ratovi, sankcije i druge nevolje bacili su dijasporu u drugi plan osim kod prikupljanja humanitarne pomoći.
A dijaspora nudi otadžbini najbolji ljudski, finansijski i društveni kapital koji se slabo ili nikako koristi.
Šta bi trebalo da uradi država da se to promeni?
- Vlada Srbije može i mora imati važnu ulogu u kanalisanju energije, inicijativa i resursa dijaspore za dobrobit otadžbine.
Kreatori politike u Srbiji moraju stvoriti ambijent koji će podsticati dijasporu da ulaže u obnovu i razvoj naše zemlje, kako u ljudskom i ekonomskom potencijalu, tako i kod lobiranja za srpske interese u svetu. Dijaspori treba da se ponudi partnerstvo u svim oblastima, od banaka i javnih preduzeća, do privrednih komora i uslužnih delatnosti.
Matica iseljenika je član Poslovnog saveta za dijasporu Privredne komore Srbije!
- Da, i to vrlo aktivan član. Uključeni smo i u sprovođenje brojnih inicijativa, poput podizanja prve ćirilične kuće.
Mislimo i na decu i pozivamo roditelje koji dolaze na odmor u Srbiju da ih dovedu na naše radionice koje ćemo dva puta nedeljno organizovati i omogućiti mališanima da steknu nove drugare, nauče da pišu ćirilicu, upoznaju se sa srpskim mitovima i legendama, zabavljaju se uz kviz Upoznaj Srbiju...
Dobar ste domaćin predstavnicima dijaspore?
- Trudimo se, često organizujemo kulturne događaje, izložbe, promocije knjiga, radionice i neformalna druženja gde se naši ljudi međusobno povezuju. Iz tih druženja nikle su brojne inicijative i ideje za humanitarne akcije i okrugle stolove.
Šta ih najviše zanima?
- Najčešća pitanja koja nam upućuju vezana su za državljanstvo, pokretanje biznisa, pronalaženje partnera... U tom smislu Matica kroz svoje kontakte nastoji da iseljenicima bude neka vrsta servisa.
Živeli ste u inostranstvu, kako ocenjujete tamošnji kvalitet života?
- Živela sam sa porodicom u Sidneju. Tamo je uređen sistem, dva i dva uvek su četiri, a ne "koliko ti treba", što je često slučaj kod nas. Jasno se znaju prava i obaveze, postoji pravna sigurnost. Zato mi je žao kada vidim razočaranost nekih naših ljudi koji odluče da se vrate u domovinu. Ipak, i pored svega, tek u dijaspori sam shvatila koliko volim svoj narod i zemlju.
Kada odlaze iz Srbije, mnogi ljudi ne znaju šta ih tamo čeka, mogu li u Matici da da dobiju informacije?
- Mogu, jer mi imamo dobru mrežu i sarađujemo sa našim udruženjima i diplomatskim predstavništvima koji su od velike pomoći. To se videlo i prilikom Svesrpskog samita održanog nedavno u Švajcarskoj.
Sve više mladih ljudi iz Srbije odlazi u inostranstvo u potrazi za poslom i boljim životom?
- Podržavam odlazak mladih jer sam i sama bila deo tog talasa. Ali, to što odlaze ne znači da se jednog dana neće vratiti. A ako se ne vrate, sa njima mora da se stalno bude u kontaktu, sarađuje i razmenjuju njihova znanja i iskustva. Često oni koji ostanu učine više za Srbiju i svoj narod nego da su se vratili. Takav je, na primer bio Mihailo Idvorski Pupin, koji je dao veliki doprinos organizovanju srpske dijaspore, osnovao fondove koji i danas postoje i lobirao za srpske interese. Kada se prvi put na Beloj kući, uz američku vijorila srpska zastava, to je bilo zahvaljujući prijateljstvu Pupina i predsednika Vilsona. Danas je Đoković najbolji primer kako uspešan pojedinac može reprezentuje svoju zemlju.
Nedavno ste predstavili život i rad Zorana Jovanovića.
- Sa zadovoljstvom smo to učinili jer se radi o čoveku koji je dao veliki doprinos srpskoj zajednici u Švajcarskoj. Mnoge ličnosti zbog svoje skromnosti ostanu nedovoljno zapažene. I dalje ćemo nastaviti da predstavljamo delo ljudi koji zadužili srpsko iseljeništvo.
Šta će biti u fokusu rada Matice u narednom periodu?
- Tokom jula i avgusta organizovaćemo radionice za decu, razne kulturne događaje, skupove o uslovima investiranja. U planu su nam letnje i zimske škole srpskog jezika. Po uzoru na svesrpski sajam u Švajcarskoj, na kome je bila značajna panel diskusija o ulozi medija iz dijaspore i za dijasporu, nadam se da ćemo jedan takav skup uskoro organizovati u Matici.
Najlepša mama
* Jelena Kiš je sa porodicom otišla u Sidnej nakon što je završila Pravni fakultet u Beogradu. U Sidneju je završila postdiplomske studije u oblasti međunarodnih odnosa, a potom na australijskom nacionalnom univerzitetu i imigraciono pravo.
* Udata je, ima troje dece. Suprug joj je uspešan teniski trener.
* Zanimljivo je da je 2013. Jelena izabrana za najlepšu udatu ženu i mamu u Srbiji. Potom je izabrana među deset najlepših udatih žena na planeti.
