U Srbiji se pljačkalo nekažnjeno
Otkriće Panamskih dokumenata iznova je pažnju javnosti usmerilo na problem poreskih rajeva i takozvanih of-šor firmi koje preko njih posluju. Premda takav vid poslovanja nije nezakonit, tajnovitost poslovanja i krajnja netransparentnost pružaju zaštitu i kriminalcima koji na taj način relativno lako operu novac uvlačeći ga u legalne tokove.
Niko s preciznošću ne može da tvrdi koliko je prljavog novca oprano u srpskoj privatizaciji, ali ako se pogledaju brojke, jasno je da je i toga bilo. Of-šor kompanije stoje iza najvećih privatizacija u Srbiji, a neke od njih su bile i predmet istraga, sumnji koje je izneo Savet za borbu protiv korupcije i interesovanja Evropske unije.
Osporavane su privatizacije Luka Beograd, C marketa, Novosti, Nacionalne štedionice, Sartida i mnogih drugih, ali je aktuelna Vlada posle policijske istrage saopštila da u Srbiji nijedna od čuvenih spornih 24 privatizacije zapravo nije sporna.
Da je prljav novac preko of-šor firmi mogao, a verovatno i ulazio u Srbiju, tvrdi i bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović, koji se na dužnosti zadržao rekordno kratka tri meseca 2004. godine, kada je smenjen zbog pokušaja preispitivanja rasprodaje državne imovine.
Godišnje 800 prijava
Najviše prljavog novca u Srbiji potiče iz korupcije, poreske utaje i trgovine drogom, navode u Upravi za sprečavanje pranja novca. Godišnje Uprava primi između 500 i 800 izveštaja o sumnjivim transakcijama i licima od banaka i institucija koje su po zakonu obavezne da je obaveštavaju. Posle analize prosledila je 123 informacije nadležnim tužilaštvima.
- Kad govorimo o poreklu novca, u stvari se ništa ozbiljno nije radilo. U čitavom nizu transakcija smo dozvolili da nam učestvuju firme sa of-šor destinacija, a da nismo uopšte doneli propis po kome bismo morali da vidimo poreklo tog novca mnogo dalje nego prosto da se kaže - sa Devičanskih ostrva, sa Kipra i slično. Mi smo, dakle, imali nesreću, a i dan-danas je imamo, da imamo ljude u vlasti koji se isključivo bave korupcijom. Oni se državnim poslovima bave samo usputno - ističe Pavlović.
O neozbiljnosti srpske tranzicione vlasti i stepenu korupcije u procesu srpske privatizacije svedoči i to što je 25 odsto privatizacionih ugovora poništeno. Omiljene destinacije na koje su sumnjive pare svih ovih godina odlazile i odakle su se vraćale kao investicije bile su Kipar, Sejšeli, Kajmanska i Britanska devičanska ostrva, te Lihtenštajn. Iako nikada nije dokazano, u srpskim medijima se često pominjalo da su u privatizaciji pare prali i ruska i italijanska mafija.
Sama Uprava za sprečavanje pranja novca je svojevremeno tvrdila da se u jeku privatizacije godišnje u Srbiji uspešno pralo oko 1,7 milijardi evra.
- Prljavi novac je maksimalno ulazio kroz privatizaciju. Pošto je ovo područje gde je tog prljavog novca veoma mnogo, onda je taj prljavi novac ulazio da bi ove prethodne ciljeve ostvario i da bi tako, što je još teža posledica, stavio branu dobrim stranim investitorima - tvrdio je Danilo Šuković, bivši član Saveta za borbu protiv korupcije.
