Američko licemerje: Zašto su "Panamski papiri" u redu, a Vikiliks ne?
Portparol Stejt dipartmenta Mark Toner ostao je načisto zbunjen na molbu novinara da objasni u čemu je razlika između objavljivanja "Panamskih papira" i dokumenata "Vikiliks", budući da je stav SAD o Džulijanu Asanžu i Edvardu Snoudenu uvek bio čvrst i karakterisao ih kao kriminalce, a obelodanjivanje tajnih dokumenata kao krađu.
Mnogi mediji u SAD su posle objavljivanja "Panamskih papira" postali sumnjičavi, budući da se u njima nisu spominjali državljani Amerike, dok su stručnjaci njihov izostanak protumačili kao nedostatak finansijske transparentnosti, ocenjujući da ne postoji potreba da građani svoje pare čuvaju u inostranstvu kad ionako mogu da ih kriju kod kuće.
Pročitajte još:
* Zašto u "Panamskim papirima" nema Amerikanaca?
* Vikiliks: SAD sponzorisale panamski skandal da sruše Rusiju i Putina
- Vi podržavate objavu "Panamskih papira", međutim, u slučaju "Vikiliksa" i Edvarda Snoudena, vlasti SAD su govorile o krađi. Zašto? - upitao je novinar AP Met Li Tonera za vreme redovnog brifinga u Stejt departmentu.
Iako je potvrdio da je pitanje apsolutno legitimno, Toner nije mogao da odgovori na njega, rekavši da će se o tome izjasniti nešto kasnije.
- Mi smo govorili o tome da svaka profesija, uključujući i pravni sektor, treba da ima određenu dozu poverljivosti. Sada ne mogu da kažem da li ćemo i ovaj slučaj posmatrati kao krađu informacija - rekao je Toner.
Vlasti SAD su u slučaju "Vikiliksa" zauzele veoma čvrst stav, nazivajući obelodanjivanje tih dokumenata krađom, a predstavnica Stejt departmenta Džen Psaki svojevremeno je govorila da nijedan patriota ne bi objavljivao tajne informacije svoje zemlje i podvrgavao ljude opasnosti.
- Očigledno je da je u pitanju klasičan primer licemerja. Sa jedne strane, američke vlasti pokušavaju da podrže obelodanjivanje tajnih dokumenata, dok u slučajevima kada su oni na tapetu, odgovorne za to nazivaju izdajicama. U pitanju je trend, izgleda - objasnio je bivši agent FBI Kolin Rouli.
