Pozadina priče koja je potresla planetu (2): I Svisliks u režiji CIA
Nezavisna vladina organizacija Vikiliks tvrdi da je aferu objavljivanja miliona dokumenata o poreskim utajama Panamaliks proizvela američka agencija OCCRP (Projekt za izveštavanje o korupciji i organizovanom kriminalu), koju finansiraju USAID, Soroš fondacija, švajcarska vlada i Gugl ajdias.
Članovi novinarskog Međunarodnog konzoricijuma istraživačkih novinara, kao "Zidojče cajtung", "Mond" i "Gardijan", našli su se sada u neugodnom položaju jer su objavljujući "panamske dokumente" naveli da su podatke dobili od izvora koji želi da ostane anoniman, dodajući da "strahuje za svoj život".
Više afera potreslo je svet još od 2008. godine, a iz 2013. poznata je i ona pod nazivom "Ofšorliks" 2013. Konzorcijum istraživačkih novinara tada objavljuje dva i po miliona novinara vezanih za 122.000 ofšor kompanija, uglavnom iz Singapura i britanskih Devičanskih ostrva. Prvi put otkriva se kako u ovim operacijama učestvuju velike francuske banke BNP, Paribas, Kredi agrikol. Do ovih podataka dolaze vlade Velike Britanije, Australije i SAD, i koriste ih u borbi protiv utaje poreza. Saznalo se, recimo, i da blagajnik predsedničke kampanje sadašnjeg francuskog predsednika Olanda ima ofšor račun. Posledice: generalni direktor Rajfajzen banke Internešenel Herbert Stepic daje ostavku.
Utaje poreza Amerikanaca
Prva afera vezana za utaju poreza preko plasiranja novca u ofšor kompanijama otvorena je 2008. godine. Američke vlasti došle su preko svedoka do podataka da je švajcarska banka UBS između 2000. i 2007. godine nagovarala američke klijente da utaje porez sklanjajući novac na švajcarske račune. Bogati Amerikanci sklonili su tako bar 20 milijardi evra. Posledice: UBS banka je SAD platila 780 miliona dolara kazne i odala imena 4.500 svojih klijenata kako bi sačuvala licencu za rad. Švajcarska "bankarska tajna" našla se na udaru američkih vlasti i zato ne čudi da je Švajcarska po svemu sudeći silom prilika postala jedan od finansijera projekta OCCRP.
Tokom 2014. godine Čajna liks piše o ofšor plasmanima kineskih političkih ličnosti tajkuna. Posledice: Kina je cenzurisala najvažniej podatke iz ove afere. Iste godine izbila je afera Luksliks. Mladi pravnik Antoan Deltur, koji je radio za jednu advokatsku kancelariju u Luksemburgu, dostavio je novinaru Eduaru Perenu podatke o pravoj industriji utaje poreza koja je tokom dve decenije, pod vođstvom Žan-Klod Junkera, sadašnjeg predsednika Evropske komisije, omogućila Luksemburgu da postane bogat kao Katar.
Oko 300 najvećih korporacija i banaka prijavljivalo je svoje sedište i dobit u Luksemburgu kako bi izbegli plaćanje poreza u državama u kojima zaista stiču dobit. Novinar Peren predao je podatke Međunarodnom konzorcijumu koji ih je objavio. Posledice: pravnik Deltur i novinar Peren optuženi su za krađu i čeka ih sudski proces.
Početkom 2015. svet trese afera Svisliks. Erve Falćani, bivši službenik švajcarske filijale britanske banke HSBC, ukrao je disk s podacima o klijentima i ofšor računima koje im je banka otvarala između ostalog u Panami. Pobegao je u Francusku da bi posle šest godina dao podatke sa diska Međunarodnom konzoricijumu istraživačkih novinara. Posle mnogo buke Falćani je potvrdio francuskoj BFMTV da je podatke s ukradenog kriptovanog diska banke dešifrovao uz pomoć američke agencije CIA. Na pitanje novinara BFMTV da li je on agent CIA, Falćani je izjavio da "nije baš agent", ali da bi se moglo reći da je "posrednik".
KRAJ
