Prevelik teret i za jače države
Iako stalno ponavlja da Srbija ima dovoljno kapaciteta za prijem migranata ("Da nemamo Krnjaču i još 18 tačaka gde možemo da smestimo te ljude, oni bi bili po nekom parku, raštrkali bi se po ulicama i ugrozili sebe i druge") ministar Aleksandar Vulin ipak ne krije zabrinutost zbog dešavanja na grčko-makedonskoj granici uzrokovanih zabranom tzv. ekonomskim migrantima da nastave put ka EU.
Zabrinut je i direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović koji kaže da je Srbija u teškoj situaciji i da može, ako nastavi da ne propušta ekonomske migrante, imati problem zbog nepoštovanja zakona o azilu.
- Ako se suoče sa otporom, izbeglice će pokušati da prođu alternativnim putevima. Unapređuje se krijumčarenje, povećavaju se cene. Mislim da ovo neće zaustaviti ljude da odu na Zapad - kazao je Đurović za RTS. On je ubeđen da za migrante koji ne žele da ostanu u Srbiji ne postoji način da se vrate u zemlju porekla.
Pročitajte još:
* Makedonija nemoćna, zemlje EU dižu ograde. A šta će biti sa Srbijom?
* Zimus sledi gužva na Balkanu
Sa njim se na izvestan način slaže zaštitnik građana Srbije Saša Janković:
Pravo na identitet
Koordinatorka UN i predstavnica UNDP-a u Srbiji Irena Vojačkova-Solorano ocenila je da je Srbija bila jedna od retkih država koja je uradila pravu stvar pokušavši da registruje sve izbeglice koji prelaze granicu.
- Svaka osoba ima pravo na identitet. To su neke druge zemlje prenebregle - istakla je ona.
- Iako izbeglička kriza ima mnoge dimenzije, bezbednosnu, ekonomsku i, najznačajniju, ljudsku, ona ne može da se rešava podizanjem zidova - smatra Janković. On podseća da među onima koji dolaze u Evropu ima mnogo pripadnika ranjivih grupa, posebno žena, dece i osoba sa invaliditetom kojima smo, kako je istakao, dužni da pomognemo.
