Evropu svađaju kvote izbeglica
Evropska komisija ustanovila je nove kvote za prijem migranata za države-članice Evropske unije, po kojima će najveći teret preuzeti Nemačka i Francuska. Pored 40.000 čije je razmeštanje predloženo ranije, Evropljani su sada spremni da udome i dodatnih 120.000 nevoljnika. Najmoćnija evropska privreda udomiće novih 31.443, dok je francuski predsednik Oland potvrdio da će njegova država primiti još 24.031 tražioca azila koji se sada nalaze u Italiji, Grčkoj i Mađarskoj.
Uz dramatične snimke hiljada ljudi koji svakodnevno dolaze na evropski kontinent sa Bliskog istoka i Avganistana i činjenicu da se mnogi nisu još registrovali kao tražioci azila, prosta računica govori da je to nedovoljan broj sigurnog smeštaja za sve migrante. Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Siriju Stafan de Mistura ovih dana upozorava svet da će na zapadu Sirije u opasnosti biti još milion ljudi, koji bi mogli da se pridruže već ionako velikom prilivu izbeglica koje traže sigurnost u zemljama EU.
Otud se nameće prosto pitanje: gde će se smestiti svi ti ljudi, ako su najbogatije zemlje Unije odredile kvote od nekoliko desetina hiljada izbeglica? Uz podignuti mađarski zid, postoji li opasnost da za najveći broj njih Srbija bude najsevernija tačka do koje će doseći?
Šta se traži od zemalja EU?
Prema novom planu Evropske komisije, koji su objavili evropski mediji, Španija će primiti 14.931 izbeglicu, Poljska 9.287, Holandija 7.214. Po 4.500 izbeglica zbrinuće Belgija i Švajcarska, a Austrija 3.640. Za Hrvatsku je određena kvota od 1.064 osobe, za Sloveniju 631. Mađarskoj sleduje 4.306, a Slovačkoj 2.287 tražilaca azila.
Poređanja radi, više od četiri miliona Sirijaca pobeglo je iz zemlje, dok su turski zvaničnici potvrdili da je u njihovoj zemlji dva miliona izbeglica.
- Postoji opasnost ukoliko Srbija ne insistira na ozbiljnosti u načinu rešavanja ovog ogromnog problema. Ukoliko bude prihvatila sve što joj se kaže i ukoliko bude nudila više nego što može da pruži - komentariše za "Vesti" izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
Pročitajte još.
* Merkel: Beograd doneo hrabre odluke
* Junker odlučio: Evo koliko svaka zemlja mora da primi izbeglica
Jedan od najboljih domaćih poznavalaca problematike migracija kaže da ne može da poveruje da bi Srbija pristala na takav apokaliptični kontekst, kao i da za sada nema indicija da su srpske vlasti napravile takve vrste ustupaka u dogovoru sa evropskim partnerima, pre svega sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Pozivajući se na neimenovanog Vučićevog saradnika, beogradski "Blic" je objavio da je na prekjučerašnjem sastanku u Berlinu srpski premijer ponudio je kancelarki izgradnju još najmanje tri prihvatna centra u Srbiji.
Vulin: Nećemo biti sabirni centar
- Srbija neće postati nikakav sabirni centar jer bi to značilo da smo zemlja koja ljude sprečava u njihovom kretanju, jer bi to značilo da bismo im određivali mogu li dalje i imaju li ovaj ili onaj papir. Mi to ne radimo niti želimo - tvrdi ministar za rad Aleksandar Vulin.
Kroz Srbiju je ove godine prošlo više od 160.000 izbeglica i u proseku su se u njoj zadržavali dva-tri dana. Tek njih nekoliko desetina izrazilo je želju da ovde i ostane. Svi ovi podaci su već od danas bajati.
- Mi sada imamo uslova za smeštaj 800 ljudi, a to nije dovoljno ni za one ljudi što su sada u parku kod Ekonomskog fakulteta. Istovremeno, u naredna dva i po meseca, mi ne možemo da izgradimo prihvatni centar. Ovo sada što imamo u Preševu i Krnjači je samo tranzitni centar i Srbija nema nikakvu mogućnost da održivo prihvati veliki broj migranata - upozorava Đurović.
I dok naš sagovornik upozorava da je neophodan konsenzus evropskih zemalja u rešavanju ovog problema još uvek nedefinisane razmere, članice EU kao da nikada nisu bile nejedinstvenije.
Zatvorili auto-put
U ponedeljak uveče je auto-put M5 u Mađarskoj, koji od Horgoša vodi ka Budimpešti, zatvoren nakon što je grupa od nekoliko stotina izbeglica krenula pešice ka mađarskoj prestonici. U međuvremenu ta grupa izbeglica pristala je da se autobusima vrati nazad u Prihvatni centar u Reskeu i auto-put M5 je juče ujutru otvoren za saobraćaj.Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska odbijaju kvote za preraspodelu izbeglica i smatraju da to koliko će koja država da primi, treba da bude na dobrovoljnoj bazi. Velika Britanija cinično se hvali da će u narednih pet godina primiti 20.000 azilanata, dok je najdirektniji u kritici trenutne, poprilično konfuzne politike Brisela prema migrantskoj krizi, bio mađarski premijer.
Viktor Orban kaže da je Mađarska "crna ovca" koja se suprotstavlja liderima EU, za razliku od ostalih država u "stadu". On tvrdi da kvote nemaju smisla u sistemu u kojem je zagarantovana sloboda kretanja ljudi.
Nova ruta
Za izbeglice sa Bliskog istoka postojeći put preko Grčke, Makedonije i Srbije ka Mađarskoj postaje sve teži, tako da se sada Bosna, Hrvatska i Slovenija pripremaju da nova ruta pređe preko njihove teritorije, piše nemački magazin "Špigl".
"Kako će to funkcionisati? Da li je neko razmišljao o tome?", zapitao se Orban. Na kraju je poentirao zaključkom da migranti koji su nastavili put, pošto su došli do "bezbednih" zemalja kao što su Turska i Makedonija, "žele da vode nemački stil života, a to nema nikakve veze s bezbednošću".
Odbrana Nemačke na štetu Srbije?!
Premijer srpske vlade zatražio je u ponedeljak u Berlinu od evropskih država više solidarnosti sa izbeglicama. On je u svom govoru kao gost Evropskog foruma, koji organizuje "Konrad-Adenauer" fondacija, rekao da se radi o velikom problemu koji se tiče svih i koji samo zajednički može da se reši. Vučić je upozorio na to da se, nažalost, mnoge zemlje ustežu da pomognu, a krivicu za to snose antievropske snage, koje bi, da su u krizi, rado od EU uzele pomoć, ali sada, kada treba same da pomognu drugima, nisu na to spremne.
Vučić je najavio da Srbija, za razliku od susedne Mađarske, nikad ne bi podizala ograde da bi zadržala izbeglice.
- To neće zaštititi nikoga. Reagovati suzavcem i šok-bombama nije evropski - rekao je premijer i dobio aplauz oko 200 prisutnih zvanica u prostorijama predstavništva Baden-Virtemberga.
On je više puta upozorio na dolazeću humanitarnu katastrofu koja će nastupiti kada od 15. septembra Mađarska, kako je najavljeno, pooštri svoje zakone protiv ilegalnih imigranata. Zbog toga je neophodno što pre doneti rešenje koje će delovati u svim zemljama Unije. Nezavisno od toga, Srbija će učiniti sve da olakša nemačku situaciju i pomogne EU.
Pohvale srpskom premijeru
Lične pohvale srpskom premijeru je uputio predsednik fondacije "Konrad-Adenauer", dr Hans-Gert Petering. Posebno je pohvalio njegov odlazak u Srebrenicu i spremnost za razumevanje sa Kosovom i Albanijom. Međutim, po pitanju pravne države, jednom od ključnih pitanja za EU, i dalje postoje brojni deficiti.
- Što pre načinite napredak u tome, brže ćete postati član Unije - rekao je Potering.
On je dodao da je EU učinila grešku kod pojedinih zemalja, jer je prebrzo delovala i sada ih ne može isključiti iz EU.
- Mi ćemo pomoći Nemačkoj više nego što to ona verovatno očekuje od jedne tako male zemlje kao što je Srbija - istakao je Vučić.
Srpski premijer je, takođe, poručio da je Srbija ispunila sve uslove koje je postavila Nemačka i da se nada da će prva poglavlja biti otvorena do kraja godine. Nakon oštrih reformi, među kojima su nepopularno smanjenje penzija i sniženje plata, budžetski deficit leži na, za briselske uši prijatnih, jedan odsto. Ekonomija će porasti za oko dva procenta sledeće godine. Srbija će sigurno ostati na evropskom putu, iako kod građana opada poverenje u EU, ali je zato "Merkelova u Srbiji sve popularnija kao on ili Putin", kako je rekao u šali.
