Nemci izbeglice dočekali slatkišima
Austrijske železnice odredile su preksinoć dodatni posebni voz za izbeglice od Nikelzdorfa na granici s Mađarskom do Beča, čime je u subotu na Zapadnu stanicu stiglo oko 8.500 ljudi. Austrija je kao i Nemačka otvorila granice hiljadama iscrpljenih migranata koji su uz pomoć mađarskih vlasti autobusima prebačeni do granice, iako ih je mađarska vlada isprva pokušavala da u tome spreči.
Od ukupno 8.500 izbeglica, koliko je za vikend stiglo u Austriju, njih 7.000 odmah je krenulo ili kreće put Nemačke, rekao je policijski portparol Roman Hašlinger.
Nemačka očekuje dolazak oko 10.000 izbeglica, jer kancelarka Angela Merkel nije postavila ograničenje za broj ljudi koji mogu zatražiti azil. Bečka policija je ocenila da je oko 1.500 ljudi provelo noć na Zapadnoj stanici, a deo njih krenuo je prvim jutarnjim vozom za Nemačku.
Sarkozi bi kampove u Srbiji
Bivši, a možda i budući francuski predsednik Nikola Sarkozi, izjasnio se za osnivanje prihvatnih centara u Srbiji i Bugarskoj u kojima bi migranti čekali na dobijanje statusa političkog izbeglice pre ulaska u zonu šengena ili bi bili vraćeni. Sarkozi tako smatra da "status političkog izbeglice kandidatu treba dodeliti pre nego što uopšte krene u prelaz Sredozemnog mora.
- Nakon toga, prekasno je - rekao je.
Nakon dana koji su obeležili sukobi, neslaganja i haos, mađarska vlada poslala je tokom noći 100 autobusa kako bi se hiljade izbeglica prebacile do austrijske granice.
Na ulasku u Austriju iscrpljene Sirijce je dočekao natpis s izrazima dobrodošlice. Po dolasku u Muenčen, brojni Nemci su dočekali izbeglice slatkišima i pićem, javljaju svetske agencije.
Od početka godine do granica 28 zemalja-članica EU stiglo je 350.000 izbeglica i migranata, što je njihove čelnike, uprkos velikim razlikama u stajalištima, nagnalo da pokušaju da pronađu rešenje krize.
Međutim, dve članice EU u tome nikako ne pomažu. Prva je Grčka koja se ponaša kao da i nije deo šengen zone i propušta sve izbeglice na sever, a druga je Mađarska koja će od 15. septembra imati zid, žičanu ogradu i jake snage vojske i policije na granici prema Srbiji odakle migranti masovno ulaze u tu zemlju. Šef mađarske policije za vikend je izjavio da Mađarska neće više zakupljivati autobuse kojima se migranti prevoze do granice s Austrijom.
Mađari su se pre deset dana požalili kako bi trebalo da dobiju više novca iz fondova Evropske unije kako bi se uspešnije nosili s najtežom izbegličkom krizom od kraja Drugog svetskog rata.
Za izbeglice im fali novca, ali za dizanje ograda očito imaju. Naime, prva ograda koju je Mađarska postavila prostire se duž 175 kilometara granične linije sa Srbijom i visoka je četiri metra, a državu košta čak 20 miliona evra. Na njoj radi 900 ljudi.
Pročitajte još:
* Tako se to radi: Stotine Austrijanaca krenulo kolima ka Mađarskoj po izbeglice
* "Orban dao lažne podatke Merkelovoj"
- Nakon 15. septembra uslediće velike promene. Nad granicom ćemo postupno imati potpunu kontrolu. Ako dobijemo odobrenje najpre ćemo poslati policiju, a potom i vojsku. Ovde nije reč o 150.000 izbeglica koje dolaze i koje neki žele podeliti u skladu s kvotama, ni o 500.000, brojka koju sam čuo u Briselu, reč je o milionima, o desetinama miliona jer je broj imigranata beskonačan - besneo je Orban.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini rekla je kako se ne sme zaboraviti da dok zemlje EU ne mogu naći rešenja za 60.000 izbeglica, Turska je u isto to vreme prihvatila njih dva miliona!
Štrahe optužio SAD i NATO
Lider Slobodarske partije Austrije Hajnc-Kristijan Štrahe optužio je SAD i NATO za izazivanje izbegličke krize koja je preplavila Evropu.
- SAD i NATO su uništili Irak i Libiju vojnom intervencijom, pružali su i vojnu podršku opoziciji protiv sirijskog predsednika Bašara al Asada, i tako omogućili da se u regionu desi uništenje, haos, patnja i radikalni islamizam - naveo je Štrahe.
Istakla je kako je pre nekoliko meseci kriza bila najveći problem zemalja poput Italije, Grčke i Malte, dok je sada problem nerešiv za zemlje poput Mađarske, Austrije i Nemačke. Upozorila je da bi se taj problem mogao proširiti i na druge zemlje EU. Ona je pozvala zemlje-članice da ne "upiru prstom jedna u drugu", već da se ujedine i zajedno rade na rešavanju ovog problema.
Preti nam teror desnice
Nemačka kancelarka Angela Merkel je tim povodom po prvi put otvoreno upozorila na opasnost desnog terorizma.
- Moramo da budemo budni i ofanzivno delujemo protiv njih. Svako pojedinačno se mora jasno suprotstaviti napadima na izbeglice. Za mržnju i ksenofobiju postoji nula tolerancije! - rekla je Merkelova.
O mogućnosti zabrane neonacističke NPD Merkelova je takođe reagovala sa skepsom.
- Bojim se da desno ekstremističko nasleđe ostaje, čak i ako se jedna partija zabrani - ocenila je kancelarka.
Nemački Bundesrat će uputiti zahtev za zabranu NPD pred saveznim Ustavnim sudom, dok Bundestag i savezna vlada ne učestvuju u toj proceduri.
