U srpskoj skupštini mesta i za dijasporu?
Zalaganja za izmene srpskog izbornog sistema koja se sve glasnije čuju iz redova opozicije, pokrenula su i pitanje učešća srpske dijaspore u biranju vlasti u matici.
Skupštini Srbije već je stigao predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, prema kojem bi Srbija umesto jedne imala pet izbornih jedinica, a poslednju sa sedištem u Beogradu i četiri poslanika birali bi državljani Srbije bez prebivališta u prethodne četiri jedinice i građani sa boravištem u inostranstvu.
Na margini
- Ulazak predstavnika dijaspore u parlament bi možda bio motiv našim ljudima u inostranstvu za većim odzivom na izborima u matici. Porast nezainteresovanosti dijaspore je proizvod ponašanja vlasti prema njima. Od 2012. im je prvo ukinuto zasebno ministarstvo i napravljena kancelarija, a sada je to samo jedna uprava pri Ministarstvu spoljnih poslova - kaže Janko Veselinović.
Drugačiji predlog nudi Socijaldemokratska stranka, čiji poslanik i predsednik skupštinskog odbora za dijasporu Janko Veselinović naglašava neophodnost učešća srpskog rasejanja u parlamentu.
On za "Vesti" objašnjava i da su moguća dva modela prisutnosti naših ljudi koji žive u inostranstvu u parlamentu, kao vrhovnoj zakonodavnoj vlasti.
- Naš predlog koncepta je da Srbi u dijaspori i regionu imaju svog predstavnika u Skupštini Srbije, koji bi učestvovao u raspravama o njihovom položaju i svim drugim pitanjima koja ih se tiču - kaže Veselinović za "Vesti". On podseća da sličan model postoji u Mađarskoj, gde predstavnici manjina imaju svog portparola u parlamentu.
Veselinović ističe da je njegova stranka SDS jednako sklona i mogućnosti da dijaspora ima sopstvene poslanike. Prema njegovim rečima, predlozi o učešću dijaspore u političkom životu zemlje uskoro će biti na javnoj raspravi kako bi se našao najbolji model zastupljenosti Srba u rasejanju.
Ponuđena rešenja koja dolaze iz opozicionih stranaka o zastupljenosti dijaspore u parlamentu su, prema rečima Bojana Klačara iz Centra za slobodne izbore i demokratiju, legalna i legitimna. On, međutim, smatra da je LSV i njihov lider Nenad Čanak iz sopstvene pokrajinske perspektive, predlogom o pet jedinica od kojih je jedna Vojvodina, hteo da obezbedi sebi veće učešće u parlamentarnom životu zemlje.
Pročitajte još:
* Opozicija traži smenu Gojkovićeve, ona zgrožena njihovim ponašanjem
* Sve što imamo dugujemo rasejanju
Dodaje da njihov predlog u kojem se našla i dijaspora, mora da bude detaljniji.
- Što se naših u dijaspori tiče, praksa u drugim zemljama je vrlo različita. Negde čak nije ni moguće da glasaju, a negde se na tome insistira. Dobro je što kod nas imaju pravo glasa i što se razmišlja o njihovom većem učešću. Ipak, treba biti obazriv kako rasejanje ne bi dominantno uticalo na kreiranje situacije u zemlji, jer oni u njoj ne žive - kaže Klačar za "Vesti".
Sve manje biračkih mesta
Srpska dijaspora je pravo da glasa dobila na predsedničkim izborima 2004, ali ga birači u inostranstvu ne koriste dovoljno. Osim kratkih rokova za prijavu i upis u birački spisak, biračka mesta su mnogima prilično udaljena od mesta stanovanja, a najave da bi dijaspora mogla da glasa putem pisma su ostale samo na obećanjima. Poslednjih godina je broj biračkih mesta u inostranstvu prepolovljen, pa od 2008. kada ih je bilo 75 u 42 države, 2014. je bilo otvoreno svega 35 u 20 država.
Biraju, ali ne odlučuju
Poljake ne zanima matica
U Poljskoj živi 38 miliona ljudi, a u dijaspori 20 miliona Poljaka. Međutim, oni nemaju interes čak ni da glasaju na izborima. Iako su 2014. imali birališta u 86 država, najviše u Britaniji, SAD i Nemačkoj, od svih tih miliona Poljaka s pravom glasa, to pravo je iskoristilo njih tek 36.000, od čega 6.000 dopisno!
Praksa zemalja u okruženju sa garantovanim mestima za dijasporu je različita. Hrvatska ima pet mesta u Saboru za dijasporu, Makedonija tri, a Rumunija takođe pet.
Zanimljivo je da Italija ima 12 mesta za svoju dijasporu, koliko je opredelila i Francuska. Mađarska ima takođe veliku dijasporu, ali iako im je dala pravo glasa, nije im dala i garantovan broj mesta u parlamentu.
Da bi se razumeo odnos država sa svojim rasejanjem zanimljivo je pogledati primere evropskih država sa ogromnom dijasporom, poput Poljske, Irske i Grčke.
Irci su posebno zanimljivi. Imaju najveću dijasporu na svetu u odnosu na broj stanovnika. Čak 80 miliona Iraca živi van matice, od čega 36 miliona u Sjedinjenim Državama, četiri miliona u Kanadi i milion u Argentini, ali svi oni nemaju direktno izabrane predstavnike u Donjem domu Parlamenta, već samo tri mesta u Senatu, odnosno Gornjem domu.
Grčka dijaspora je posebno brojna u SAD gde živi oko tri miliona državljana Grčke, dok ih je u Australiji 700.000, a u Kanadi 250.000. U matici živi 11 miliona Grka. Svi oni imaju pravo glasa, ali ne i garantovana mesta u Parlamentu. Štaviše, Grčka je 2014. godine svim Grcima u rasejanju i strancima s boravištem u Grčkoj ukinula pravo glasa na lokalnim i regionalnim izborima.
Lj. Ivanović
