"Narod na Kosovu pati: Neophodno resetovanje politike"
Na Kosovu građani pate zasigurno i zbog "domaćih" problema, ali tome doprinosi i međunarodna zajednica svojim još nepotpunim priznavanjem, ocenjuju potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček i austrijski ekspert za Balkan Vedran Džihić, koji smatraju da je razlog za egzodus građana Kosova poslednjih meseci nepostojanje vizne liberalizacije.
- Potrebna je hrabrost za brzu viznu liberalizaciju, efikasna strategija širenja EU, ofanzivni dijalog sa pet preostalih članica EU koje nisu priznale Kosovo i nova inteligentna strategija migracije - podvlače dvoje lobista nezavisnosti Kosova iz Austrije, koji ističu da se problemi mogu savladati "resetovanjem" dosadašnje politike.
Oni su, u autorskom tekstu objavljenom u bečkom dnevniku "Standard", ukazali da Rona Nišliu nije mogla, pre tri godine, da nastupa na Evrosongu za Kosovu, već je za Albaniju osvojila peto mesto, Melinda Keljmendi, džudistkinja, nije mogla da učestvovuje na Olimpijskim igrama u Londonu, a kosovska reprezentacija u fudbalu može da igra samo prijateljske utakmice.
Takođe i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kako ističu Džihić i Lunaček, situacija je ista, i Kosovo ne može postati članica Europola i Interpola pošto sedam godina od nezavisnosti pet članica EU nije priznalo "najmlađu državu Evrope".
Isto tako, oni kritikuju što Kosovo još nije član UN, iako je do sada priznato od strane 110 zemalja članice svetske organizacije.
Lunaček i Džihić podsećaju da i kod sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Kosovo iako je dokument gotov pregovori u Savetu bivaju odugovlačeni, dodajući da Španija, jedna od zemalja koja ne priznaje nezavisnost Prištine, iz straha od katalonskih težnji ka nezavisnošću stalno izmišlja nove oblike otpora protiv usvajanja Sporazuma.
Narod nezadovoljan na Kosovu
Lista prepreka samostalnosti Kosova, kako naglašavaju izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i istraživač Austrijskog instituta za međunarodnu politiku (OIIP), se može nastaviti.
Za stanovništvo, najopipljivija činjenica, prema njihovom mišljenju, jeste što još uvek ne mogu slobodno da putuju u EU, dok sve ostale države zapadnog Balkana već godinama imaju to pravo.
- Mi smo drugačijeg mišljenja od ministarke unutrašnjih poslova Austrije Johane Mikl-Lajtner. Da je postojala vizna liberalizacija od početka decembra prošle godine ne bi više hiljada Kosovara pokušalo da napusti svoju zemlju. Osećaj zatočenosti i bez perspektive je proteklih meseci kod mnogi ljudi na Kosovu prevagnulo - ukazuju Lunaček i Džihić.
"Potrebni političari koji više rade"
Teške i dugotrajne reforme su potrebne, a one zahtevaju požrtvovane političare, koji manje govore i više deluju, podvukli su Lunaček i Džihić dodajući da EU mora konačno da se oprosti od toga da sve gleda kroz prizmu sopstvene bezbednosti i da mora učiti iz iskustva vizne liberalizacije susednih država.
Oni smatraju da je razlog za egzodus premali napredak u pravcu vizne liberalizacije, dodajući da je, pored eksternih faktora, prouzrokovan i internim uzrocima - loša ekonomska i socijalna situacija, loš zdravstveni sistem, premali uspesi u borbi protiv korupcije i pre svega visoka stopa nezaposlenosti mladih.
- Zbog loših ekonomskih podataka može se govoriti o krizi sistema. Kosovari vole svoju državu, ali su razočarani od svojih političkih elita, koje se brinu samo o sebi - podvukli su oni.
Formiranje vlade u decembru prošle godine, kako su naglasili, obrisalo je i poslednje ostatke poverenja, jer je dovela na vlast jednu vladu koja ne donosi nikakvu nadu na promene.
- Ministarka Mikl Lajtner je tokom svoje posete Kosovu i pokrenute kampanje jasno stavila do znanja da u Austriji građani Kosova nemaju gotovo nikakve šanse na azil. Bolje bi bilo da je poslednjih godina više doprinela tome da ministri unutrašnjih poslova EU imaju pozitivniji stav prema viznoj liberalizaciji za Kosovo - kritikovali su Lunaček i Džihić.
