"U Srbiju se polako uvodi stav da je Kosovo nezavisno"
Srbija bez rešenja kosovskog pitanja ne može ka Evropskoj uniji, ali to rešenje ne mora da znači priznanje.
To je rečeno na debati u organizaciji Instituta za evropske poslove.
Na debati ''Može li Srbija ka EU bez rešavanja pitanja Kosova'', čulo se i da je podela jedno od legitimnih rešenja, ali i da se u Srbiju polako uvodi stav da je nezavisno Kosovo jedna od realnih opcija i da je možda cena koju vredi platiti da bi se nešto dobilo zauzvrat.
Učesnici su naveli da Srbija neće, nakon što se kosovsko pitanje reši, poput komete uleteti u EU, te da bez ozbiljih reformi na polju vladavine prava i slobode medija država nema nikakvu perspektivu članstva u EU.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže da je Kosovo od samog početka evropskog puta uslov koji Srbija mora da ispuni.
- Niko ne traži priznanje. Za priznanje je nužan kompromis, a svaki kompromis je hrabar čin. To još čekamo - rekla je Grubješićeva.
Pročitajte još:
* "Ostavke čelnih ljudi srpskih opština nisu konačne"
* "Neko ko podigne carine 100 odsto ne može u EU"
* Pacijenti na KiM ne mogu da prežive ako nema lekova, hrane
Kaže i da je podela legitimno rešenje i podseća da je politika "I EU i Kosovo" poražena 2011. godine.
Njen je utisak da je EU izgubila konce i da nije uspevala da održi dinamiku dijaloga Beograda i Prištine.
- U međunarodnim odnosima nema vakuuma, kad je neko neaktivan, uvek neko drugi uskoči, u ovom trenutku, SAD su preuzele ulogu moderatora rekla je Grubješićeva.
Smatra i da je u atmosferi kakva je sad teško da će se dijalog u skorije vreme nastaviti u Briselu, što ne znači, dodaje, da ga nema na drugim mestima.
Grubješićeva veruje da će Srbija u decembru otvoriti dva poglavlja u pregovorima sa EU, navodeći da se čini da postoji konsenzus dve strane da se otvaraju dva po dva poglavlja.
- Ako otvorimo tri poglavlja, to će značiti da smo strašno ubrzali proces - navela je Grubješićeva.
Programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković smatra da je, dok je delovalo da će biti korišćen model dve Nemačke, postojala mogućnost da Srbija nastavi ka EU bez konačnog rešenja pitanja Kosova, ali da je ta mogućnost prestala onog momenta kad je na scenu uveden pojam razgraničenje.
Kaže da je većina u Srbiji i na Kosovu protiv podele, ali da to ne znači da može da se stvori neka nova stvarnost, između ostalog i tako što se šalje poruka da je to najbolje rešenje.
Govoreći o eventualnoj podeli, Savković kaže da bi ona morala da bude deo šireg paketa, da bi u tom slučaju morala da se reši i situacija u BIH, te da bi Beograd, Priština i Tirana morale dati jasne bezbednosne garancije gde se granice završavaju.
- Nisam za razmenu teritorija jer bi se tako definitivno narušio multietnički karakter durštva - kazao je Savković.
On odbacuje ideju da su poslednja dešavanja na relaciji Beograd-Priština nakon što je Priština povećala carine fingirana, jer, kaže, ne može da veruje u toliku političku neodgovornost sa obe strane.
Izvršni urednik portala Juropijan Vestern Balkans Nikola Burazer smatra da je od samog počeka bilo jasno da Srbija mora da normalizuje odnos sa Kosovom ukoliko želi u EU.
- Suština je da bez nekakvog rešenja koje će omogućiti Kosovu put ka članstvu u EU, pristupanje Srbije nije moguće - naveo je Burazer.
On smatra i da, otkad je na stolu priča o razgraničenju, dijaloga nema, a da može samo da se spekuliše dokle je taj dogovor došao.
- Moje je mišljenje da je to jedina opcija na stolu i da nema šta da se dalje razgovara o njoj, jer je najveći problem kako da se dobije podrška za takvu ideju i u Srbiji i na Kosovu - kaže Burazer.
On veruje da Srbija bez priznanja može u EU, budući da Kosovo ne priznaju ni sve države članice.
- Dok ne postoji konsenzus u samoj EU, priznanje teško da može biti formalan uslov, postojaće uvek prostor da se pronađe neko rešenje - kazao je Burazer.
On takođe ne misli da su poslednje "akcije" nakon uvećanja carina koordinirane i dogovorene između Vučića i Tačija, ali, dodaje, ne može da se otme utisku da se neke aktivnosti rade znajucći šta će biti reakcija druge strane.
- Deluje da obe strane idu ka tome da se ponište dosadašnji dometi briselskog dijaloga kako bi se stvorilo stanje u kojem deluje da je podela jedino rešenje. To je moja spekulacija, videćemo kako će se stvari dalje razvijati - kazao je Burazer.
Prema njegovim rečima, bez ozbljnih reformi na polju vladavine prava i slobode medija, Srbija nema nikakvu perspektivu članstva u EU, bez obzira na to kakve poruke stižu iz Brisela i na utisak da se govori samo o Kosovu.
Burazer smatra da možda retorika iz Brisela nije dovoljno oštra, ali se po dinamici otvaranja poglavlja, koja je, navodi, spora, vide realni efekti na evropski put zbog problema poput vladavine prava.
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi kaže da u EU postoji stav da treba da dođe do sveobuhvatnog dogovora, pravno obavezujućeg ugovora koji će rešiti i zacementirati neka pitanja.
- Rešenje je potrebno ako želimo da stignemo u EU - rekao je Beširi.
Za njega podela nije dobro rešenje, jer može biti uvod u dalji sukob, budući da nacionalisti sa obe strane ne bi bili zadovoljni.
- Treba razmišljati i da li je to realna opcija, budući da je Nemačka, čini se, protiv - kazao je on.
Govoreći o drugim uslovima za ulazak u EU, kaže da unija neće rešiti sve naše probleme i da, takođe, ne može da bude glasnija od građana Srbije.
Srbija, rekao je, mora da zna da ne pregovara samo sa EU već i sa 28 država članica koje su zainteresovane za različite stvari i teme.
Na debatu, iako je najavljen, nije došao predstavnik Kancelarije za KiM Dušan Kozarev, koji je, kako su organizatori naveli, morao da bude na Kosovu.
