Dnevnik Velikog rata (15): Slava ili smrt
Subota, 26. maj. Beše se vreme izlepšalo, toplo sunce grejaše. Na frontu mirno, nigde puške ni topa da se čuje... Bejah izašao i seo na jedan kamen strme litice Peštara... Ispod sebe, u podnožju, posmatrah selo Bahovo; nasred sela velika škola, čiji krov beše isprobijan neprijateljskim haubičnim zrnima; po selu ne primećuje se niko, sve je već otišlo na posao. Iz sela izlaziše stoka na pašu...
Na stoci koja se penjaše Pešteru čujaše se glas jedne medenice, koji beše potpuno jednak sa medenicom koju imadosmo kod kuće. Njen zvuk prene me u mislima o ranijem sretnom životu. Kao opijen seđah. Činjaše mi se, kao da se dim na bregu iznad voćnjaka na Vodeničkom brdu, gde sam vrlo rado ranije sedeo i posmatrao svoja imanja... Kao da čujem majčin glas kako ćutka pilež i zove moju ćerčicu Bosu da otera jagnjad u pašnjak; kao da gledam pod voćnjakom u pašnjaku pored reke, kako se konji igraju, njihove čarapaste noge prelivahu se, a malo ždrebe trčaše tamo amo; činjaše mi se da posmatram krupne i šarene krave u pašnjaku pored rečice Smrduše kako pasu, a iz pašnjaka gledam moju Cvijetu kako se vraća noseći sa muže kravljaču sa mlekom; tiha pesmica njenog mekog i umiljatog glasa kao i da se čujaše, a za njom trčkaraše moji mali sinčić Milan, čas zastane te ubere neki cvetak... Ko zna koliko bih dugo ostao ovako zamišljen da me ne trgoše parčad neprijateljskog šrapnela, koji proletahu u mojoj blizini. Zanesen, topovske pucnje nisam ni čuo...
NOVA NADA
Sreda, 4. juli. Na Zapadnom frontu Francuzi su zadržali Nemce i prešli u kontraofanzivu; zarobili su im 17.000 vojnika i 360 topova. Tako isto napredovale su i talijanske trupe u Albaniji.
Francuski ordenKomandant je... sačekao spiskove iz baterija za učinjena hrabra dela u mesecu aprilu, za predlog za francuska odlikovanja, koje je komandant Savezničke vojske na istoku tražio. Komandant je i mene predložio za francusko odlikovanje, sa kratkom motivacijom: "Lično veoma hrabar, retko svestan službenik, vršio dužnost izviđača oficira od 8 - 15. aprila ove godine. Učestvovao u izviđačima za preduzete radove jurišnih odeljenja." |
Nedelja, 8. jul... Reče mi dežurni telefonist da je baš sada javljeno sa Katunca, da te izvestimo, da imaš kartu od kuće a to javlja Ivan Brković iz X pešadijskog puka i kaže da će je on danas poslati u diviziju, da mi se dostavi. Kao što plaha kiša oveseli klonulu od suše biljku, tako je isto ta vest na mene blagotvorno uticala i duševno me oživila.
Ponedeonik, 9. jul. Izvestiše me da je 3. četa II bataljona X pešadijskog puka došla u Bahovo, radi izlaska na položaj Veternik. To je ta četa iz koje su pre nekoliko dana pobegla i predala se neprijatelju 36 vojnika sa dva oficira. U toj četi su moji Pranjanci, te sam sišao u Bahovo, behu kod štaba XI puka, neoperativnog, skoro pod stražom. Bilo mi je mnogo milo kad sam ih video, a tako isto i svima njima. Željno smo porazgovarali. Svi su prezirali svoje drugove koji su ih bekstvom osramotili, a meni je bilo milo kad su moji seljaci ostali verni svojoj otadžbini. Istina, oni sada ispaštaju i moralno zbog onih izdajica, ali sam uveren da će osvetlati obraz u nastupajućim borbama i osvedočiti da Takovski srez rađa junake...
Nedelja, 12. avgust. Čuli smo sinoć da su Francuzi na Zapadnom frontu imali velike uspehe; naglo je povlačenje Nemaca na Zapadnom frontu. Teško je stanje u Bugarskoj. A ove silne pripreme kod nas što se čine ulevaju nadu da će sada ovaj napad uspeti da se neprijatelj potisne i sruši. Već dolaze i francuske i grčke trupe...
U zoru 1. septembra 1918. (po starom kalendaru) počela je saveznička ofanziva na Solunskom frontu linijom Soko - Dobro Polje - Veternik, strahovitom vatrom iz 580 topova. Dan kasnije, pošto je artiljerija prokrčila put, krenule su u juriš srpska i francuska pešadija. U presudnoj bici kod Dobrog polja front je probijen.
Kada su Bugari za to vreme uspeli da zaustave britanske i grčke snage kod Dojranskog jezera, pojavila se nedoumica među komandantima da li da se nastavi ofanziva ili da se pređe u odbranu. Tada je regent Aleksandar Karađorđević izdao istorijsku zapovest: "Napred, u slavu ili u smrt!". Srpsko napredovanje nastavljeno je istim poletom, pomagano francuskim pešacima i konjicom. Bugarska, videvši rastrojstvo svoje vojske, a već razočarana porazima svojih saveznika, brzo se odlučila na separatan mir.
Dnevnik Velikog rata: |
O tim herojskim danima svedoči artiljerijski narednik Mileta Prodanović: "Subota, 1. septembar. Tačno u 8 časova otvorena je vatra iz svih oruđa na neprijateljske rovove. Na našem desnom odseku na Istočnom Veterniku Bugari su navukli jako dejstvo naše artiljerije pa su... bili se dobro na tom delu i utvrdili, ali pak na levom odseku naše divizije pozadi Zapadnog Veternika na Bezimenoj kosi, gde će biti pravac glavnog napada naše divizije, tamo se do sada sasvim slabom artiljerijskom vatrom dejstvovalo i njihova posada bila je slabija, jer je teren bio strm i krševit, i sada, kada je teška artiljerija počela strahovito tući, njihova posada zavukla se u kamene zaklone... Oko 8.40 časova dva ordonansa konjanika... doneše zapovest od komandanta desnog odseka. To beše kratka zapovest za napad za proboj fronta: "Druga Srpska Armija pod komandom Vojvode Stepe Stepanovića dobila je zadatak da probije neprijateljski front na prostoru Soko-potok Sušica." Ova armija broji pet divizija sa 363 topa...
Nedelja, 2. septembar. U 5.30 časova tačno počeo je pešadijski napad. Silnim naletom, naše trupe zauzele su prvu neprijateljsku liniju čisto prepadom, jer je neprijatelj držao da će artiljerijska priprema biti duža, kao što je do sada uvek bila... Nemoguće je čoveku koji ovo nije preživeo opisati uzbuđenje. Gledajući pokret naših hrabrih pešaka kako u velikom naletu žure da se dočepaju neprijateljskih rovova, spazih jednog našeg pešaka kako ranjen pada i skotrlja se blizu Gole rudine, a njegovi drugovi uskočiše u neprijateljske rovove. Neprijateljska artiljerija otvori vatru, ali dockan: naše trupe izbijaju sa zapadnog Veternika ka prevoju Slonova uva. Kosa mi se sva digla, a krv je jurila od uzbuđenja, prosto i dah sam zaustavio, gledajući na kretanje naše pešadije.
Neprijatelj je očajno branio utvrđeni položaj. Telefonom nas izvesti pukovnik g. Tomić da su naše hrabre trupe leve kolone već ovladale zapadnim Veternikom i produžuju napad ka Slonovom uvu... Moralo se osvajati korak po korak, lomiti neprijatelja i bajonetskom borbom; ali odabrane naše jurišne, hrabre jedinice sve su savlađivale i lomile. Ne obazirući se na padanje svojih drugova, žurili su neverovatnom brzinom, i u 11 časova pada i Gola rudina, glavni položaj Istočnog Veternika... Leva kolona naše Šumadijske divizije produžila je napad... prema položaju 17. francuske kolonijalne divizije, kod koje je situacija bila kritična... U 16.40 časova pao je i Kravički kamen, jedan od vrlo važnih položaja neprijateljske odbrane. Padom Borovih čuka i Kravičkog položaja situacija 17. francuske kolonijalne divizije se popravila i ona je grunula napred.
UZALUD SE BRANE
Ovo je završen prvi period ovih probojnih operacija, posle koga je izvršeno zamenjivanje trupa. Jugoslovenskoj diviziji naređeno je da pređe 122. francusku diviziju i da odmah preduzme nadiranje i napad na Kozjak, a Timočkoj diviziji da pređe 17. francusku diviziju i preduzme napad na Topolec. Tako je napad na neprijateljski položaj Kozjak - Topolec preduzet srpskim divizijama, a francuske divizije ostale su na zauzetim položajima kao rezerva. Nastupanje je produženo i cele noći 2-3. septembra. Bugari su svoju liniju uporno branili pošto su dobili pojačanje. No, sve je bilo uzalud.
