Priča o Jovanki Broz (10): Živela u inat svima
Seriji o Jovanki Broz moramo da priključimo i jedan potresan tekst objavljen u pismima čitalaca pod naslovom "Živite u inat svima!", iz ugla osobe koja živi običan život, i to pismo na odličan način odslikava naš odnos prema nekadašnjoj prvoj dami SFRJ, koja je za razliku od nekih prvih dama čovečanstva sklonjena na silu, pa svom narodu nije uspela da donese mnogo, makar i delić onoga što su njene svetske druge, supruge najmoćnijih ljudi sveta, poput Džeki Kenedi ili Evite Peron zahvaljujući medijima i veštim marketinškim agencijama donele svojim narodima: milione dolara od o njima ispisanih knjiga, snimljenih filmova, pozorišnih predstava ili osnovanih fondacija.
Otvoreno pismo
Evo najzanimljivijih delova otvorenog pisma (nepotpisane) čitateljka:
"U mom detinjstvu bili ste simbol, u mladalaštvu moćnica, u zrelosti već kontroverzna, kako je to sad moderno reći, a sada ste dostojanstveni, jer se i sama sve više bližim dostojanstvenoj dobi. Sve pomenute odrednice skupa se stapaju u fenomen Jovanke Broz, ne samo kao udovice pokojnog Maršala, već i žene s ličnim pečatom minule epohe, za kojom je tek nedavno proglašena i promovisana eks-jugoslovenska nostalgična žalost, svakako ne bez razloga, jer je samo radost katkad bezrazložna, a žalost nikada!
Jugosloven u dušiSiniša je sa suprugom Ljiljanom, čim je napustio armiju, otvorio svoju kafanu u Puli koja je radila, i to dobro, sve do raspada Jugoslavije. Pod pretnjom u to vreme tamošnjih nacionalista, morao je da proda kuću i kafanu i sa porodicom se vrati u rodnu Grdelicu. |
Mnoge su državničke domaće supruge prohujale s vihorom u mom iskustvu i sećanju, a neke huje i danas, te bih Vas - kad bismo se mogle sresti - upitala za lično mišljenje o njima, njihovoj teškoj i protivrečnoj ulozi u životima muževa na položajima: da li je nepatvorena istina od Egipta i Rima naovamo, da supruga u bračnoj ložici pripoveda i "čantra" mužu istorijska rešenja, ratnu i mirnodopsku politiku, te prozbori koju o vojsci i politici, napose o tajnoj...
Prirodno je što ste nadživeli svog slavnog supruga, ali nije prirodno što ste ga nadživeli na ovakav način... Izabrali su Vam ćutanje, kao Šekspir Hamletu, ali oni nisu Šekspiri, poštovana drugarice Jovanka: oni se bave tuđim ćutanjem i sopstvenim govorom kako bi ovakvim nepravednim, a zakonomernim potiranjem 'sačuvali mir i spokoj'. Jednom je jedan poznati pisac napisao: "Skočili su me kroz prozor!" Valjda Vam je jasno koliko je skakač u tome učestvovao...
Kazali ste, navodno, nekom bliskom, kako "živite u inat svima". Malo je živeti u inat? Bez poređenja, potpuno Vas razumem, jer najčešće pišem u inat svima, ali mi i dalje (pomalo naivno) nije jasno zašto izbegavate čak i najdobronamernije novinare, ako takvih ima? Pa, zar da posle pet godina saznamo kako Vas je posetio gospodin Šutanovac, u ime nove vlasti, a ne saznadosmo ko Vas je pohodio u ime Slobine?
Jednom sam Vas videla na Kalenićevoj pijaci kako u pratnji kupujete lubenicu. Tada sam pomislila da ima nade. Ali, gle, ista se izjalovila. Ako Vam je potrebna reč utehe, koju moja malenkost ni sama sebi ne može da pruži - većina slavnih ljudi, kao i njihovi supružnici, doživeli su neveselu i turobnu sudbinu "reinterpretacije" sopstvenog života.
A Siniša Jovanović, nekadašnji kuvar Tita i Jovanke, koji je razočaran svim ružnim što joj se dešava, preko "Vesti" ju je pozvao u svoj skromni porodični dom u rodnoj Grdelici.
- Ne mogu da verujem da se sve ovo dešava Jovanki Broz, da joj isključuju struju, vodu, a zimi grejanje... Drugarica Jovanka mi je ostala u najboljem sećanju. To je divna i plemenita žena i spreman sam da joj ponudim svoj dom, da svoje dane zrelih godina provede u vazdušnoj banji naše Grdelice, uz Kozjačku reku i moju porodicu, mene, moju suprugu Ljiljanu i sina Milana, učenika petog razreda osnovne škole. Naravno, ako želi i ako prihvati.
Hoćemo da je usvojimoSpominjemo da gospođa Jovanka Broz nerado prima novinare, ne daje izjave ne kontaktira sa ljudima, osim sa članovima najuže porodice. |
Ovim rečima, svoju nameru, plemenitu i lepu, napomenuvši da plemeniti privlače plemenite, i da znaju kako će ih zadržati, izuzetno uspešni grdelički ugostitelj Siniša Jovanović koga u Grdelici od milošte zovu Zajac, saopštava nam dok sedimo u njegovoj piceriji i kafe grilu, tik uz plahu planinsku Kozjačku reku, koja vijuga nedaleko od čuvene grdeličke fabrike štofova.
- Čuvaćemo Jovanku Broz kao najrođeniju, to nam je želja. Želja cele moje porodice. Ljudski sam reagovao - kaže Siniša, a za susednim stolovima, nakon ove njegove poluglasne izjave, začuli su se uzvici odobravanja i aplauz.
Nekadašnji kuvar druga Tita i Jovanke Broz na Brionima i brodu "Galeb" kaže da se na ovaj, nekome se može učiniti i čudan, moguće i neprihvatljiv poziv odlučio jer smatra da Jovanka Broz, supruga poslednjeg predsednika SFRJ Josipa Broza ničim nije zaslužila to što joj rade, i da živi tako kako živi.
- Više puta sam imao kontakte sa drugaricom Jovankom i drugom Titom sa kojima sam kao vojnik-kuvar dok sam bio u armiji brodom "Galeb" oplovio skoro čitav svet, od 1975. do 1978. godine. Radio sam zajedno sa Danetom Japundžićem i Milanom Martinčićem koji je bio glavni kuvar - kaže za "Vesti" Siniša Jovanović i nastavlja: -
Kao iskusni kuvar, kad sam 1978. godine stigao u Pulu, odmah sam bio prebačen u prvi "ešalon". Možda bi brže napredovao da se nisam bavio rok muzikom. Svirao sam ritam gitaru sa pokojnim Đoserom u Atomskom skloništu. Moja ljubav za muzikom me i danas drži. Evo, tu su sve moje gitare i ova koju sam kupio od Žike Jelića iz JU grupe, puno slika iz vremena boravka na "Galebu" i rada za Josipa i Jovanku Broz, čega se rado sećam - kaže naš sagovornik.
Najlepše uspomene
Godine provedene na "Galebu" i dolaske Tita i Jovanke na lađu nikada neću zaboraviti. Bila je stroga, znala je šta hoće, bila je precizna i jasna, nikad razmetljiva ili gruba, volela je da se dogovor ispoštuje, kao što uostalom to voli i svaki normalan čovek, nije podnosila nerad, netačnost i laži. Za nju su data reč i dogovor bili svetinja. Svakog od nas pojedinačno, naravno, kad bi to zaslužili, znala je da pohvali i nagradi.. Mene za njih dvoje, druga Tita i Jovanku, vežu najlepše uspomene. Oni su u mom skromnom domu uvek rado spominjani, dragi ljudi. Deo su mog života, moje mladosti i mojih uspomena. I to lepih.
