Priča o Jovanki Broz (2): Sloga pred kamerama
Posle nekoliko izmenjenih rečenica sa Jovankom Broz sa prozora njene vile u Bulevaru Mira 75, 16. juna (2005. godine) u podne, još više smo se uverili da i posle toliko godina omiljeni lik u javnosti neodoljivo pleni simpatije. Urođena elegancija, šarm i otmenost ne prolaze. Nemoguće je oduzeti joj te vrline koje su oduvek krasile njenu ličnost, niti bi bilo moguće dodati joj osobine koje nema. Njena otmenost, na prvi pogled, široki osmeh i biserni zubi osvojili su svet u neka davna vremena, kada je Tito pružao gostoprimstvo poznatim državnicima sveta i na Istoku i na Zapadu.
DRAGOCENO SVEDOČANSTVO
Jovanku Broz su mnogi upoznali kao ljubaznu domaćicu. O njoj su ispisane stranice novinskih tekstova i knjiga. Fotograf svetskog glasa i ugleda Ivo Eterović, majstor svog zanata, prvi je dobio dozvolu supružnika Broz da o njima napravi fotomonografiju. Knjigu bez reči. Kakvu tridesetak godina ranije niko od Titovih partizana nije mogao ni da zamisli, a kamo li da nasluti njeno štampanje. Knjigu fotografija o njemu i Jovanki. Mnogi su bili zapanjeni: njihov maršal i komandant u pižami i kupaćim gaćama sa svojom voljenom Jovankom, nekadašnjim ličkim devojčurkom, markantnom prvom damom bele dvorske rezidencije. Za ono vreme, nezamislivo. Šok i divljenje istovremeno, kao kada se mešaju vino i voda. Stotinak i kusur stranica knjige sa jednom temom: oni.
Eterović, vrsni profesionalac, mesecima je pratio bračni par Brozovih u stopu, beležio sve iz njihovog života. Ili bar sve. Nije, jasno, jedino ušao u spavaću sobu, niti zabeležio, o bože, toliko normalne supružničke zađavice. Da jeste, bile bi to danas možda i najekskluzivnije fotke. Ostalo je dragoceno svedočanstvo o slozi Tita i Jovanke, uprkos nastojanjima, što je vreme pokazalo, Titovih političkih naslednika, najpre oličenih u kolektivnom predsedniku, među članovima Predsedništva SFRJ, da iz supružničkih zađevica izvlače sudbonosne zaključke koji su uticali na sudbinu udovice. Nakon maršalove smrti i te kako su mnogi pronalazili argumente da opravdaju odluke o njenom izopštenju i zatočeništvu.
Jovanka, onako otresita, mudra i promućurna, mnogo pre njihovih odluka, rekla je to jednom, naslućivala je šta joj se sprema. Ali, prepustila se sudbini ne bi li sačuvala besprekornu uspomenu na Josipa Broza. Osamdesetih godina prošlog veka, kada se knjiga "Njihovi dani" pojavila, bila je prestižna, ukrasna i najvidljivija relikvija regal-polica dnevnih soba porodica od Vardara do Triglava. Pitanje svih pitanja bilo je: "Je si li kupio onu knjigu?". Odgovor "Nisam..." usuđivali su se da izgovore samo oni koji ili nisu nimalo držali do sebe, ili im je već svega bilo dosta: "Tita, njegovih ispraznih priča", "Jovanke i razigranih belih pudlica bliznakinja"... A knjiga je, zaista, verujte na reč vašem reporteru (držao ju je u ruci) sjajna. Slično nisu sebi uspeli da priušte ni Džon i Džeki Kenedi, kasnije Onazis i Džeki, Huanu i Eviti Peron to nije pošlo za rukom, a ni drugim svetski poznatim parovima.
Svadba bez muzikeU avgustu 1942. Jovanka je stekla pušku i kapu titovku, imala prvo borbeno krštenje. Naredne godine, kod Mokrog polja, ranjena je u nogu. Gine joj najstariji brat Maksim, a ona se razbolela od pegavog tifusa, od koje joj je otac umro. Bila je 1944. u bolnici u Drvaru kad je i Tito ranjen, ali ga tada nije upoznala. General Milan |
Zašto spominjemo Ivu Eterovića, rođenog Splićanina, već decenijama Beograđanina, i koliko znamo, i dan-danas, doduše retko, ali rado viđenog gosta u viletini Jovanke Broz. Ne samo zbog knjige. Pre svega, zbog njegove brze reakcije, sutradan po objavljivanju zloslutnih nagađanja, čak i otvorenih sumnji nekih beogradskih, zagrebačkih i ljubljanskih žutih novina da se Brozova udova na 25-godišnjici obeležavanja suprugove smrti 4. maja u Kući cveća nije pojavila "jer je teško bolesna". Bilo je sumnji da "možda nije ni živa, ali vlasti to još kriju" i čitav niz svakojakih novinarskih rekla-kazala. - Ne! - bio je kategoričan Eterović. - To su obične izmišljotine i bezvredna naklapanja. Tačno je, poslednjih nekoliko dana, nismo se ni čuli ni videli, ali uveravam vas da je gospođa Broz (baš je tako rekao!) zdrava i živa. Zbog neprijatnih iskustava sa predstavnicima sedme sile odlučila je da ne kontaktira sa novinarima. Opasala se "kineskim zidom" i niko od novinara decenijama nije stupio u njenu kuću, posvedočio nam je Eterović.
Priča o Jovanki Broz: |
Novinari su iščupali i izjavu dugogodišnjeg advokata Jovanke Broz, Tome File, dve decenije angažovanog da parnicom, sudskim putem vrati njene stvari, lične i veoma, veoma vredne, ono što je sa Josipom Brozom, ali i sama sticala i dobijala decenijama. Zapravo, sve što joj je oteto julske noći 1980. godine, samo dva meseca posle Titove smrti, kada je izbačena iz rezidencije u Užičkoj 15 sa ukupno 198 svojih ličnih predmeta, za koje je morala da potpiše čak i revers. Prebačena je u vilu u Bulevar mira 75, u kućni pritvor. Uplovila je u neku vrstu zatočeništva ali i izgnanstva. Ono što je ponela bile su bukvalno njene lične stvari, garderoba i nešto bezvrednih sitnica. - Video sam u novinama da nije došla, ali sa njom se skoro nisam video i ne znam kakvo joj je zdravstveno stanje - bio je kategoričan Toma Fila.
TRI ČUVARA
Najkonkretniji je ipak bio Slobodan Ugrinovski, predsednik makedonskog Udruženja poštovaoca Titovog lika i dela koji se, kako sam kaže povremeno sa Jovankom čuje telefonom.
- Drugarica Jovanka je živa i zdrava, sa svim poteškoćama i zdravstvenim tegobama koje ima žena u 81. godini. U stvari, u odličnoj je psihofizičkoj kondiciji. Čuvaju je tri policajca, Srbin, Makedonac i Bosanac, koji joj kupuju hleb, mleko i drugo što joj treba. Jednom nedeljno dolazi i baštovan. Živi od državne penzije, odbija pomoć prijatelja jer smatra da o njoj mora doživotno da brine država, a ne prijatelji i porodica. I, u pravu je.
Brena šalje cvećeČaršija bruji da Zdravko Čolić iz poštovanja već godinama materijalno pomaže Jovanku Broz. Pevač takve priče demantuje i kaže da mu se Jovanka Broz nikada nije javila, a kamo li zatražila bilo kakvu pomoć. Mada, kad bi znao da joj je pomoć potrebna, pomogao bi od srca. Čola se čudi ko i zašto takve priče izmišlja. Za Lepu Brenu i Miroslava Ilića, najpopularnije pevače SFRJ, pričaju da se takođe ponekad čuju sa Jovankom, a da joj Lepa Brena ne samo za 8. mart, već i onako, od srca, šalje cveće. |
