Priča o Jovanki Broz (6): Mikrofoni pod krevetom
Jovanka Broz je početkom osamdesetih godina prošlog veka govorila. Sada ćete čuti Sergeju Krajgeru (koji je bio predsednik Predsedništva SFRJ od maja 1981. do maja 1982. godine) jednom prilikom je otvoreno rekla da se nikada nije pomirila sa rastankom od Tita.
"Tvrdnjama u razgovoru sa Krajgerom", govorio je kasnije Stane Dolanc, prepričavajući taj razgovor na sednici Državnog saveta za zaštitu ustavnog poretka 23. maja 1980. godine, "da je zato što je bila odvojena od druga Tita, i to mračnim snagama i prljavom rabotom, došlo do neodgovarajućeg lečenja predsednika Republike, što je dovelo do njegovog fatalnog kraja, Jovanka Broz indirektno i direktno optužuje rukovodstvo zemlje ili pojedince iz tog rukovodstva za smrt druga Tita".
Posebne sedniceBeležimo briljantnu analitičku misao koleginice Biserke Matić "da su se oni koji su vodili partiju i državu, jugoslovenska kola ubrzo počeli da vuku svako na svoju stranu, mogli zbiti u redove jedino na pomen imena Jovanke Broz. Napiše li ona neko pismo ili pritužbu (a da je pisala i pre, saznalo se mnogo kasnije) oni su odmah sazivali sednice i držali tajne sastanke. Na kraju, kad su republike nagovestile svoje bekstvo iz zajedničke države, a njima su se iz ruku izmakle i Jugoslavija i vlast, odlučili su da sve te zapisnike, sve svoje i izjave svih koji mogu posvedočiti protiv Jovanke Broz obelodane u "beloj knjizi" "Analiza". |
Njega i Nikolu Ljubičića, trinaest godina saveznog sekretara za opštenarodnu odbranu, navodi se u dugo skrivanom dokumentu "Analiza", Jovanka Broz je zaista optužila kao glavne krivce za zlu sudbinu koja ju je snašla.
Skriveni dosije
Godinu dana kasnije, 5. marta 1981. Vladimir Bakarić, obično fin i uglađen čovek, skida rukavice i traži da se pripreme kompletni materijali o ponašanju Jovanke Broz od njenog dolaska u rezidenciju pa nadalje. "To znači da" precizira ovaj funkcioner čije se poslednje godine života i rukovođenje Jugoslavijom najviše pamte po izostancima sa "vrućih" sednica, "treba sabrati sve svinjarije koje je radila sa osobljem, koliko je oterala sa Briona, koliko je oterala odavde, a koliko odande - sabrati sve škandale koje je radila".
Jovanka Broz očigledno nije imala sreće sa Titovim naslednicima. Tajni dokument Predsedništva SFRJ "Analiza" posvećen njoj - pokazuje od prve do poslednje stranice da joj iz tog kruga ljudi niko nije bio naklonjen. Optuživali su je da se bavi intrigama, a kakvu su "politiku" svi oni vodili prema njoj pokazuju reči Franje Herljevića na majskoj sednici pomenutog Saveznog saveta za zaštitu ustavnog poretka (ispadalo je sve više jedino i formiranog samo zarad njihove zaštite od Jovanke Broz) kada je prema sopstvenom kazivanju, četvoročasovni razgovor sa njom na Brionima ("da bi se nekako izvukao od tog maltretiranja") navodno završio rečenicom: "Vi ste jedna skromna žena. Vi niste Peronka". (Evita Peron, supruga i naslednik argentinskog predsednika Huana Perona).
Prepričao je zatim kako ga je potom kada je ovaj otišao kod njega na referisanje, Josip Broz pitao: "Zašto si rekao Jovanki da je Peronka?" Vadio se kasnije Herljević da nije tako rekao, a Tito, koji je već godinu dana bio mrtav, i nije mogao da potvrdi te njegove reči, navodno ga je ohrabrio rekavši mu: "Znam, znam da joj nisi tako rekao, ona laže." Po Herljeviću, predsednik Republike (rekosmo, mrtav kad je Herljević to prepričavao drugovima iz Predsedništva, u nemogućnosti da se proveri govori li istinu ili ne) potom mu je desetak puta ponovio: "Da, da, ona je Peronka."
Jovanka Broz nije se ustručavala da u direktnim sukobima sa ljudima iz tadašnje, po funkcijama političke elite, kojima su ukupno i pojedinačno osećajući da se Titu bliži kraj (i fizički i psihički) počeli da rastu krila, ne bi li svako od njih, od Titića, postao Tito, kaže "da se pritiscima koji su išli na nju, u stvari, smišljeno išlo na samog Tita, da bi se ugrozili njegovo zdravlje i život. Tito nije imao snage da se odupre tim pritiscima i intrigama i da je odnos rukovodstva prema njoj u funkciji napada na samog Tita".
Njene tužioce takve izjave nisu pokolebale. Naprotiv! Nisu joj verovali ni to, ni sve ostalo što je govorila u svoju odbranu. Jedino su tačno preneli, rekla je jednom, Titove reči "da mu je ona uvek pomagala, da je u nju imao bezgranično poverenje i tražio ocene i mišljenja o raznim aktuelnim događajima". Jovanka je i dalje ostajala zatočenik izgnanik kuće u Bulevaru oktobarske revolucije 75.
Kao krunski dokaz da Jovanka kleveće pojedine rukovodioce navodi se informacija Saveznog Sekretarijata unutrašnjih poslova (policije) od 8. januara 1987. godine u kojoj se tvrdi da "posebnu pažnju zaslužuju istupi i izjave Jovanke Broz o lošim odnosima u najvišem rukovodstvu i teškom stanju u zemlji. Ona tvrdi da u rukovodstvu postoji stalna borba za vlast-borba dveju struja, da se jedni boje drugih, da svako čuva svoju fotelju i položaj, da je najviše rukovodstvo vreća rogova i da o svemu, kao i o njenom slučaju, odlučuju trojke... Zbog toga je, kako ona navodi, naša zemlja izgubila ugled u svetu, a rukovodstvo ne uživa ni poverenje, ni ugled kod naroda".
Živa legendaJovanki vreme ništa dobro nije donelo. Ona ostaje ono što su zamislili njeni udruženi protivnici, zatočenik u Bulevaru mira 75, ali ih sve zajedno užasava saznanje ili dojava da Jovanka uveliko užurbano piše memoare koje je gotovo završila i spakovala u sef jedne švajcarske banke, prema jednoj verziji, odnosno, dala svojoj prijateljici Indiri Gandi, da ih objavi kad Jovanka to njoj, ili nekom od njenih poverljivih ljudi ako Indira premine ranije, što se i dogodilo, naredi, kaže druga verzija. Poseban nespokoj "anti-Jovankinom lobiju" stvarali su i novinari koji su je opsedali kao zolje, mada ona nikom ni reč nije htela da izusti. Ipak, na žalost onih koji su je saplitali i zatarabili, Jovanka Broz je u decenijama osame postala mit, onakav kakav su Amerikanci napravili od ličnosti Džeki Kenedi, što im je donelo milijarde dolara. |
Jovanka Broz se požalila Saveznom sekretarijatu unutrašnjih poslova, očigledno naivno, i očigledno nedorasla igrama i mrežema koje su se oko nje plele: "Posle Četvrtog plenuma (nakon smene Aleksandra Rankovića i smene kompletnog vrha jugoslovenske UDBE) Tito i ja okruženi smo mikrofonima, čak i u spavaćim sobama." Žalila se onima bez čijeg znanja, ako ništa drugo, to nije moglo ni biti urađeno.
Ljuta i otresita Ličanka je "pogrešila". Ljudi iz Službe kojima se požalila izvestili su svoje poslodavce kako im je govorila da su "određeni funkcioneri" - čija imena u dokumentu "Analiza" nisu navedena, a predsednikova udovica ih je, verovatno, spominjala - "uspeli da je odvoje od druga Tita uz pritiske i ucene".
Kategorički tvrdi da nije u pitanju bračno-kućni sukob, kako je zvanično saopšteno, nego jedna vrlo krupna prljava politička igra, odnosno da je žrtva srpsko-hrvatskih sukoba. Rukovodstvo, policija i vojska napravili su barijeru i stavili je u kućni pritvor, a druga Tita u izgnanstvo. Ističe dalje, a piše i u "Analizi", da to nije bila Titova ideja i da on nikada ništa ne bi uradio protiv nje, "ali da nije imao snage da se odupre silnim pritiscima, ucenama i pretnjama".
Potcenila protivnike
Jovanka Broz očigledno je potcenila svoje protivnike. Grdno je pogrešila da će je svega spasti tri decenije braka sa Josipom Brozom uz bezbroj puta dokazanu supružničku lojalnost i ljubav, kao i ubeđenje da veoma dobro poznaje one kojima je toliko godina bila okružena, Titovim najbližim saradnicima koji su je sada napadali.
