Priča o Jovanki Broz (8): Udovica komunizma
Jovanka Broz već godinama ne prima posete! Želeli smo da je vidimo i - posrećilo nam se. Kada smo sutradan po upornoj zvonjavi na ulazna vrata kuće u kojoj provodi dane, ponovo došli sa pismom najavljujući da želelimo da nas primi, razgovaramo i od nje čujemo kako joj je i šta joj se dešava, umesto da se sreta sa njom i ličnog uručenja redakcijskih pitanja za razgovor, pismo je preuzeo, ne puštajući nas ni santimetar unutar dvorišta, muškarac srednjih godina sa gumenim čizmama na nogama, nimalo iskaljanim. Ličio je na policajca iz obezbeđenja, mada je bio obućen kao - baštovan!
Pet decenija propasti
Vila od spolja i ne izgleda loše, ispričala nam je Jovankina sestra Nada. - Unutra je, međutim, veoma zapuštena. Krov je na više mesta propao niz zidove se sliva voda. Spominjemo sagovornici, iz čije svake reči i rečenice izbija iskrena briga za sestrino zdravlje, uzburkane emocije, pa i život, da je za Jovanku Broz ( to nam je rekao Dragomir Popov, nekadašnji, direktor Savezne direkcije za imovinu Republike Jugoslavije) napravljena posebna vila u Užičkoj ulici, dva tri bloka dalje od rezidencijalnog Dvora u kome je živela sa Brozom, i odmah blizu kuće u Bulevaru mira 75, "kućerine" u koju su je u spavaćici i bez ličnih stvari, pod pretnjom i sa uperenim pištoljem iz Užičke 15, na prečac, uselili jedne julske noći 1980. godine. U toj kući je i sada. Tada je odbijala da se useli u tu kuću, ali naoružani su, kao i uvek, bili neumoljivi.
Uredničke makazeIvo Eterović, vrhunski jugoslovenski fotograf koji je slavu stekao svojim briljantnim fotomonografijama daleko pre nego što je i Tita i Jovanku ovekovečio u foto-knjizi "Njihovi dani", pričao je u više navrata da je izopštavanje Jovanke Broz iz života, uverivši sve na sopstvenoj koži osetio odmah posle Titove smrti, još 1981. godine. Poštujući ga, bliskog njoj i Titu, Jovanka je nekako uspela da dođe na jednu njegovu izložbu privatnih fotografija iz bračnog života para Broz. |
Odlazimo i do te kuće u kojoj je sada smešteno beogradsko sedište Evropske unije. Kuća osrednje veličine, sa divno uređenim vrtom, izgleda veoma primamljivo. Dvorište i bašta su veliki, a zgrada gleda na dve ulice. Učinilo nam se da je za stanovanje mnogo udobnija od ove sadašnje opasane visokim zidom na čijem prozoru smo je videli; srećom, živu i zdravu, i sa koje je, čak i mahnula.
- Tada su joj rekli - pričala nam je sestra Nada - da je taj smeštaj samo privremen. To njihovo privremeno još traje - bori se za svoju sestru naša sagovornica. - Unutrašnjost kuće poslednji put je temeljno sređena 1961. godine za Prvu konferenciju nesvrstanih zemalja, jer je u njoj tada odsela Indira Gandi. Šta da vam kažem kad su u tu kuću Jovanku Broz uselili tek trideset godina nakon te konferencije, nakon što je prvi i poslednji put ljudski sređena.
- U njoj takva kakva je bila pre četrdeset godina moja sestra živi skoro još toliko. Kuća, od 1980. godine kad su je u nju ugurali nijednom nije adaptirana, osvežena i pretresena što se kaže od temelja do krova i oluka. Jedno vreme smo pisali, tražili, zahtevali - ali kome? Kome je čovek mogao da se žali? Sve molbe su ostajale bez odgovora i konkretnih građevinskih radova.
Šta je, uostalom, bilo nasilno useljenje u kuću prema oduzetoj imovini i svesno kaljanim, ali nikad i okaljanim ugledom. Neko vreme su postojale spekulacije da joj Služba državne bezbednosti ne dozvoljava da se pojavi u javnosti.
Prve komšijePrestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina su prve komšije Jovanke Broz. U januaru 2002. godine posetili su je u njenom domu i popili kafu s njom. Ljubazno su je pozvali da uzvrati posetu i dođe kod njih u Stari dvor, sadašnji Kraljevski dom, u kome je boravila tri decenije. Ne znamo da li se odazvala i svratila na kaficu. |
- Ona ne kontaktira ni sa kim - rekla nam je sestra Nada. - Posećujemo je uglavnom samo mi iz porodice njenih sestara. Već deceniju i po Jovanka Broz je van očiju javnosti, ali je narod, uprkos svemu, i koliko ste vi novinari uporni, izgleda nije zaboravio. Mnogo puta joj je bilo teško, bilo je dana kada nikog od nas njenih najbližih nije bilo u Beogradu, kada bi baš svi bili na nekom putu, pa bi, pričala bi nam, i kupovina hleba bila problem - šturo, birajući reči, svaki čas najavljujući da će nam prekinuti telefonsku vezu jer "smo je uhvatili na prepad da s nama priča", jedva nam govoreći po nešto.
Svaka napisana reč o Jovanki se već decenijama guta. Dva skorašnja događaja - njen neizlazak 4. maja, na dvadesetpetogodišnjicu smrti Josipa Broza na njegov grob (iako je i tog 4. maja u 7.30 časova kao i svih 25 godina unazad automobil čekao ispred kuće u Bulevaru mira 75), i iste večeri organizovana glamurozna modna revija Tanje Aleksić pod imenom "Jovanka Broz" na platou Muzeja 25 maj u Beogradu, obnovili su ovog juna staro pitanje: "Šta je sa Jovankom!?"
Iako su mnogi domaći i inostrani novinari opsedali kuću u Bulevaru mira 75 mnogi od njih, iz bogatijih redakcija zainteresovani da razgovaraju s njom i debelo plate, ona je sve odbila. "Kad budem odlučila da pričam", rekla je navodno jednom od novinara "znam kako ću to uraditi".
Da Jovanka Broz nije samo Titova, već i udovica komunizma, kasnije i socijalizma potvrđuju bolje od ičega, njen sadašnji status i život. Svesni da traženje ono što je istinito gotovo uvek znači i potragu za onim što je nepoželjno, ohrabreni saznanjem da je istina iznad svega, a ne samo igra nekolicine, ma koliko i ma kad moćnih ljudi, da istina postoji, i da za razliku od laži nju ne treba je izmišljati, nastavljemo da slažemo kockice mozaika zvanog Jovanka Broz.
Umišljeni "titići"
Kada običnom narodnom pameću čovek pokuša da pronikne kako je u ovih 25 godina od prve drugarice, Jovanka Broz postala nepoželjna strogo kontrolisana Titova, i na silu "udovica komunizma", a zapravo usamljena, dostojanstvena žena - ostavljena opet tuđim naredbama i voljom bez igde ičega, i svoje ne baš male sopstvene imovine - onda baš ta "obična narodna pamet kaže": mrzeli su je. Ili su je se plašili. I to sve ljudi iz Titove okoline. Ponajpre oni sa kojima je, htela ili ne, morala da bude svaki dan i deli život. Pa, skoro da i nije bilo onih koji su je voleli.
Priča se da su kad je Tito umro i kad su "umišljenim titićima počela da rastu krila" stvari išle dotle da joj je Fadilj Hodža, bivši visoki funkcioner Kosova, jednom prilikom rekao: "Ti ne znaš ni ko je, zapravo, bio Tito". Njoj, on. Polupismeni iredentista, koji ni srpski nije govorio, njoj, njegovoj supruzi ženi koju je Tito mnogo voleo, kao i ona njega, koja je s njim proživela trideset godina, delila i dobro i zlo, i pred kojim su razni Fadilji i Nikole dok je bio u punoj snazi, išli maltene četvoronoške.
