Priča o Jovanki Broz (9): Četvrti spisak
U traganju za ljudima koji znaju ponešto o tome zašto Titova udovica, poslednja prva dama Jugoslavije, već četvrt veka živi ispod granice dostojanstva, jer potpunu istinu ipak zna samo ona, zahvaljujući kolegi Srđanu Jokanoviću koji je imao priliku da razgovara sa advokatom Tomom Filom, uspevamo da mozaiku priče o Jovanki Broz dodamo još po koji kamičak.
Otimači imovine
Njoj je oteta imovina, kaže na početku razgovora Toma Fila. - Kada je počela ta ujdurma posle Titove smrti, postojala su četiri spiska sa ostavljenom imovinom. Državno-partijske organizacije Centralni komitet i Savezna vlada su osnovale komisiju koja ih je napravila. Tri su sadržala ono što im nije trebalo i to su dali naslednicima: jedan spisak za Jovanku, a druga dva za (Titove) sinove Žarka i Mišu.
Jovankina trećinaImovina, ta Jovankina trećina, da li bi bila dovoljna da se stara sama o sebi? - Kako da ne bi mogla, mogla bi da se stara i o vama i meni i svima nama. Automobili, slike, satovi, briljanti, dijamanti, nakit, pokloni... Popisano je šta je koristio drug Tito, tražimo trećinu toga. Izmislili su da imovina sa četvrtog spiska nije Titova nego je data društvu na korišćenje iako su lepo popisali da je to Titova imovina. Zašto. Zato što su mislili da mogu da je uzmu - kaže Toma Fila. - U Četvrtom opštinskom sudu, nekada jedino nadležnom za pitanja nasleđivanja, nalazi se depozit u kojem bi trebalo da se nalaze sve Titove stvari koje je trebalo da dobiju Jovanka, Žarko i Miša. Niko od njih nije ih uzeo. "Zašto da uzmu olovke i gaće i priznaju presudu suda a da vredna imovina ostane državi" objašnjava Fila. |
Četvrti je sadržao devedeset odsto onoga što vredi i taj spisak nikada nismo videli. Ne verujem da ga je iko ikada video, mada su u odlukama suda stavili da su izvršili uvid u spisak. Mislim da je sudija lagao, ali hajde da je tako.
Prvi je taj čuveni spisak spomenuo Dragoljub Mićunović kao predsednik Skupštine, dodaje Fila. Godinama su Filinoj advokatskoj kancelariji vlasti nudile nagodbe da se okane tog četvrtog spiska koji je ustanovljen po izglasavanju Zakona o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su bile vezane za život i rad Josipa Broza Tita.
Na njemu se nalazi devedeset odsto stvari koje zaista vrede: od automobila do satova. Pri tom Jovanka nikada nije tražila odlikovanja, tražila je da ostanu u Muzeju, a da piše da su njen poklon.
- Nije tražila nikakvu nekretninu, ništa na račun bračne tekovine, a to je mogla. Samo pokretnosti. Onda su pustili "buvu" da je Tito rekao da sve poklanja svom narodu. Ja sam im rekao, samo vi dokažite da je to uradio pre nego što su mu odsekli nogu ili dok je umirao. Sve su probali. Ko to? - Cela tadašnja država, Ljubičić, Dolanc, Mitja Ribičić, i kako god je ko silazio s vlasti govorio je "u pravu je Jovanka". Dok je bio na vlasti izbegavali su je. To je bio početak osamdesetih godina. Hteli su da ja tužim državu, da ja utvrđujem imovinu. Zašto, kad je sve već popisano.
Status, lična karta, pasoš... Šta je sa tim stvarima, da li Jovanka ima pravo na to? - Može da dobije šta hoće - nastavlja Fila. - Ličnu kartu mislim da ima, pasoš može kad hoće, ali šta da radi sa njim? Na sreću, u jednom momentu su se Makedonci pitali u SFRJ i to su svi bili iz Bitolja kao i ja. Komšije. Onda sam po komšijskoj vezi to završio. Čalovski je bio savezni pravobranilac pa je popravio tu kuću, plafone, jer joj je luster zamalo bio pao na glavu. Država se raspala i priča je završena.
Milioni za memoareSvojevremeno je tzv. crveni Tanjugov bilten, nedeljni partijski spis samo sa vestima za probrane funkcionerske uši, objavio da je Titovoj udovici iz Amerike stigla ponuda da za pet miliona dolara objavi svoje memoare. Odbila je. Sa tim parama, ona i svi njoj dragi, njena porodica, sestrići i sestričine, čak i deca iz Fondacije za školovanje ličkih darovitih devojčica, koju je toliko želela da osnuje, mogli su (ili mogu) da žive decenijama ne na Plitvicama, već na Luganskom ili Ženevskom jezeru. Hrabra Ličanka izabrala je drugi put. |
Vlada Kambovski, savezni ministar pravde, je završio da ona dobije penziju u visini predsednika Savezne skupštine, ali nikada nisu hteli da joj daju status. Bežali su od toga da priznaju da je ona udovica Titova. Te brak nije opostojao, te faktički je razveden... Zato nije dobila penziju Josipa Broza. Nudili su joj generalsku penziju, nudili joj prvoboračku, šta hoće, samo ne status.
Zbog čega? - Zato što je u pitanju bila mržnja i lični obračun. Tito je bio ostareo, opkolili su ga i pričali mu priče, general Jakšić mi je svojevremeno pričao da su imali naredenje da Titu samo lepe stvari pričaju. Zemlja hiljadu cvetova, nema zime, kiše... Jedini od koga je dobijao neke informacije bila je Jovanka. A ona opet, svojeglava kakva je, nervirala je ostale. Oni su njega sklonili od nje. Mesecima nije imao pojma šta se dešava. Činjenica je da su nekoliko puta Titu nosili tužbu za razvod braka da potpiše a on nije hteo.
Gde su tada živeli? - Tamo u Užičkoj ulici gde i Slobodan Milošević, kasnije, u kući koju su 1999. uništili za vreme bombardovanja. Posle se on vratio u Beli dvor a nju su ostavili tu. Kad je Tito umro šutnuli su je napolje. (Preseljena je u Bulevar mira 75) Ljubičića je nazvala nitkovom, a Dolanca barabom. Hteli su da vide da li krije nešto, sve su rasporili, haljine... Nikada joj nisu dali telegrame saučešća koje je dobila, kroz prozor su izbacili stvari. Ona i njena sestra su tu bile. Uperili su pištolj u njih.
Otišla je u spavaćici, u jednoj bundi i sa nešto nakita na sebi. Dve godine im je trebalo da joj vrate lični veš. Sve je dobila rasparano i rasporeno. Prvih nekoliko godina joj nisu dali da ide u inostranstvo. Nikada, ponavljam, nisu dozvolili da se vidi taj četvrti spisak i da se ustanovi njeno nasledno pravo.
Da li imate ideju gde se nalazi taj spisak? - Bio je u zgradi CK a sada se nalazi u vladi gde ga je našao Mićunović. Trebalo bi da kopija bude i u arhivi Savezne skupštine i odande neće da ga daju. Zašto? - Zato što država hoće da uzme, a ne da daje. A ko su sada njeni neprijatelji?
- Sud i politicari jednostavno ne žele da se bave njom, nije im interesantna - kaže Toma Fila.
Pravo na testament
Članovi devetočlanog predsedništva države i partije u vreme Titove smrti i njihovi angažovani pravni zastupnici, odmah su se pozvali na vernost umrlom "I posle Tita Tito", ali i na testament umrlog! Namerni da pokažu da ih ništa neće sprečiti da politiku vode bez njegove supruge Jovanke, uvereni da će nekome od njih, dotad malih "titića" gotovo bez glasa kad-tad porasti krila, i da će i neko od njih postati kao onaj pravi, koga su hteli, ali nisu umeli ni da imitiraju. Valjanost testamenta kojim su Jovanku ostavili bez igde ičega, sud je osporio, i to zbog pravne (ne) valjanosti.
A pričali su da je testament pisan navodno 1979. godine u Bugojnu, uz poglede dvojice danas mrtvih svedoka Branka Mikulića i generala Bere Badurina. U tom testamentu, kad već mrtva usta ne govore, napomenuli su oni i njihovi advokati, da je Tito porodici ostavio tek mrvice: vinograd starijem Žarku, vikendica kraj Samobora mlađem sinu Aleksandru (Miši), a supruzi Jovanki posle tri decenije zajedničkog života - ništa, iako se zna da je Tito sa Jovankom koristio četrdesetak rezidencija širom zemlje, a svaki dan, u proseku, oni su dobijali po pet poklona iz zemlje i inostranstva. Bio je zasipan ordenjem i darovima, a Jovanka uglavnom darovima. Gde je svo to blago?
