Priča o Jovanki Broz (8): Udovica komunizma
Pet decenija propasti
Vila od spolja i ne izgleda loše, ispričala nam je Jovankina sestra Nada. - Unutra je, međutim, veoma zapuštena. Krov je na više mesta propao niz zidove se sliva voda. Spominjemo sagovornici, iz čije svake reči i rečenice izbija iskrena briga za sestrino zdravlje, uzburkane emocije, pa i život, da je za Jovanku Broz ( to nam je rekao Dragomir Popov, nekadašnji, direktor Savezne direkcije za imovinu Republike Jugoslavije) napravljena posebna vila u Užičkoj ulici, dva tri bloka dalje od rezidencijalnog Dvora u kome je živela sa Brozom, i odmah blizu kuće u Bulevaru mira 75, "kućerine" u koju su je u spavaćici i bez ličnih stvari, pod pretnjom i sa uperenim pištoljem iz Užičke 15, na prečac, uselili jedne julske noći 1980. godine. U toj kući je i sada. Tada je odbijala da se useli u tu kuću, ali naoružani su, kao i uvek, bili neumoljivi.
Uredničke makazeIvo Eterović, vrhunski jugoslovenski fotograf koji je slavu stekao svojim briljantnim fotomonografijama daleko pre nego što je i Tita i Jovanku ovekovečio u foto-knjizi "Njihovi dani", pričao je u više navrata da je izopštavanje Jovanke Broz iz života, uverivši sve na sopstvenoj koži osetio odmah posle Titove smrti, još 1981. godine. Poštujući ga, bliskog njoj i Titu, Jovanka je nekako uspela da dođe na jednu njegovu izložbu privatnih fotografija iz bračnog života para Broz. |
Odlazimo i do te kuće u kojoj je sada smešteno beogradsko sedište Evropske unije. Kuća osrednje veličine, sa divno uređenim vrtom, izgleda veoma primamljivo. Dvorište i bašta su veliki, a zgrada gleda na dve ulice. Učinilo nam se da je za stanovanje mnogo udobnija od ove sadašnje opasane visokim zidom na čijem prozoru smo je videli; srećom, živu i zdravu, i sa koje je, čak i mahnula.
- Tada su joj rekli - pričala nam je sestra Nada - da je taj smeštaj samo privremen. To njihovo privremeno još traje - bori se za svoju sestru naša sagovornica. - Unutrašnjost kuće poslednji put je temeljno sređena 1961. godine za Prvu konferenciju nesvrstanih zemalja, jer je u njoj tada odsela Indira Gandi. Šta da vam kažem kad su u tu kuću Jovanku Broz uselili tek trideset godina nakon te konferencije, nakon što je prvi i poslednji put ljudski sređena.
- U njoj takva kakva je bila pre četrdeset godina moja sestra živi skoro još toliko. Kuća, od 1980. godine kad su je u nju ugurali nijednom nije adaptirana, osvežena i pretresena što se kaže od temelja do krova i oluka. Jedno vreme smo pisali, tražili, zahtevali - ali kome? Kome je čovek mogao da se žali? Sve molbe su ostajale bez odgovora i konkretnih građevinskih radova.
Šta je, uostalom, bilo nasilno useljenje u kuću prema oduzetoj imovini i svesno kaljanim, ali nikad i okaljanim ugledom. Neko vreme su postojale spekulacije da joj Služba državne bezbednosti ne dozvoljava da se pojavi u javnosti.
Prve komšijePrestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princeza Katarina su prve komšije Jovanke Broz. U januaru 2002. godine posetili su je u njenom domu i popili kafu s njom. Ljubazno su je pozvali da uzvrati posetu i dođe kod njih u Stari dvor, sadašnji Kraljevski dom, u kome je boravila tri decenije. Ne znamo da li se odazvala i svratila na kaficu. |
- Ona ne kontaktira ni sa kim - rekla nam je sestra Nada. - Posećujemo je uglavnom samo mi iz porodice njenih sestara. Već deceniju i po Jovanka Broz je van očiju javnosti, ali je narod, uprkos svemu, i koliko ste vi novinari uporni, izgleda nije zaboravio. Mnogo puta joj je bilo teško, bilo je dana kada nikog od nas njenih najbližih nije bilo u Beogradu, kada bi baš svi bili na nekom putu, pa bi, pričala bi nam, i kupovina hleba bila problem - šturo, birajući reči, svaki čas najavljujući da će nam prekinuti telefonsku vezu jer "smo je uhvatili na prepad da s nama priča", jedva nam govoreći po nešto.
Svaka napisana reč o Jovanki se već decenijama guta. Dva skorašnja događaja - njen neizlazak 4. maja, na dvadesetpetogodišnjicu smrti Josipa Broza na njegov grob (iako je i tog 4. maja u 7.30 časova kao i svih 25 godina unazad automobil čekao ispred kuće u Bulevaru mira 75), i iste večeri organizovana glamurozna modna revija Tanje Aleksić pod imenom "Jovanka Broz" na platou Muzeja 25 maj u Beogradu, obnovili su ovog juna staro pitanje: "Šta je sa Jovankom!?"
Iako su mnogi domaći i inostrani novinari opsedali kuću u Bulevaru mira 75 mnogi od njih, iz bogatijih redakcija zainteresovani da razgovaraju s njom i debelo plate, ona je sve odbila. "Kad budem odlučila da pričam", rekla je navodno jednom od novinara "znam kako ću to uraditi".
Da Jovanka Broz nije samo Titova, već i udovica komunizma, kasnije i socijalizma potvrđuju bolje od ičega, njen sadašnji status i život. Svesni da traženje ono što je istinito gotovo uvek znači i potragu za onim što je nepoželjno, ohrabreni saznanjem da je istina iznad svega, a ne samo igra nekolicine, ma koliko i ma kad moćnih ljudi, da istina postoji, i da za razliku od laži nju ne treba je izmišljati, nastavljemo da slažemo kockice mozaika zvanog Jovanka Broz.
Umišljeni "titići"
Kada običnom narodnom pameću čovek pokuša da pronikne kako je u ovih 25 godina od prve drugarice, Jovanka Broz postala nepoželjna strogo kontrolisana Titova, i na silu "udovica komunizma", a zapravo usamljena, dostojanstvena žena - ostavljena opet tuđim naredbama i voljom bez igde ičega, i svoje ne baš male sopstvene imovine - onda baš ta "obična narodna pamet kaže": mrzeli su je. Ili su je se plašili. I to sve ljudi iz Titove okoline. Ponajpre oni sa kojima je, htela ili ne, morala da bude svaki dan i deli život. Pa, skoro da i nije bilo onih koji su je voleli.
Priča se da su kad je Tito umro i kad su "umišljenim titićima počela da rastu krila" stvari išle dotle da joj je Fadilj Hodža, bivši visoki funkcioner Kosova, jednom prilikom rekao: "Ti ne znaš ni ko je, zapravo, bio Tito". Njoj, on. Polupismeni iredentista, koji ni srpski nije govorio, njoj, njegovoj supruzi ženi koju je Tito mnogo voleo, kao i ona njega, koja je s njim proživela trideset godina, delila i dobro i zlo, i pred kojim su razni Fadilji i Nikole dok je bio u punoj snazi, išli maltene četvoronoške.