Smrt pred vratima Beograda

Dr Nebojša Nešković, naučni savetnik u Institutu za nuklearne nauke Vinča, apeluje na nadležne u državi da se hitno krene sa izgradnjom trajnog odlagališta radioaktivnog otpada (RAO) kako bi se opasni tovar iz vinčanskih hangara konačno izmestio.

Samo 12 kilometara od centra Beograda skladišti se opasno radioaktivno đubre

- Kakva god da je finansijska situacija, teška, najgora, svejedno, mora pod hitno da se krene sa projektovanjem i izgradnjom trajnog odlagališta za radioaktivni otpad - upozorava nekadašnji rukovodilac Akceleratora "Tesla".

Mada laička javnost misli da je glavni problem po zdravlje ljudi i životnu sredinu zemljište sa osiromašenim uranijumom koje je posle NATO bombardovanja 1999. vojska dopremila u Vinču, stručnjaci iz Instituta kažu da u hangarima koji su sada u nadležnosti Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije, ima mnogo opasnijih radionuklida koji zahtevaju trajno izmeštanje.

"Da li našoj javnosti ne smeta što se to đubre nalazi nadomak Beograda, tačnije 12,36 km od Trga Republike?!", ne skriva čuđenje dr Nešković.

- Opasno je što je lokacija koja je predviđena da bude privremena postala trajna, a Vinča ne može da bude trajna ni na koji način, makar zbog podzemnih voda - dodaje on.

Iako je još 2009. godine izgrađen novi hangar (H3), koji ima bolje mere zaštite, u njega još nije prebačen radioaktivni otpad koji je privremeno smešten u starim hangarima (H1 i H2).

Ilija Plećaš

- H3 je tek nedavno dobio dozvolu za rad, ali nije ništa urađeno da se završi postrojenje u kojem bi se radioaktivni otpad iz H1 i H2 prepakovao, solidifikovao i tek onda preneo u H3. To je sada posao JP Nuklearni objekti Srbije, a da li će oni to umeti da urade sami, bez Instituta, pitanje je. Možda uz pomoć Međunarodne agencije za nuklearnu energiju iz Beča - sumnjičav je naučni savetnik u Institutu Vinča dr Ilija Plećaš.

"Vesti" su ekskluzivno došle u posed fotografije na kojoj se vidi unutrašnjost hangara u kojem je u crvenim buradima smeštena zemlja sa osiromašenim uranijumom, dopremljena posle bombardovanja.

- Sami meci od osiromašenog uranijuma i kontaminirana zemlja, koja je donesena sa četiri lokacije iz južne Srbije, morali su da se uz pomoć vojske i saradnika Instituta, privremeno dopreme u Vinču, koja je trenutno jedina lokacija za čuvanje radioaktivnog materijala. Naravno da je sada potrebno negde u Srbiji naći i izgraditi pogodno konačno odlagalište za RAO i tamo ga trajno odložiti - kaže za "Vesti" dr Plećaš, osnivač i dugogodišnji direktor Laboratorije za zaštitu od zračenja i zaštitu životne sredine.