Černobilj, tajna i posle 29 godina (3): Otrovom na gromove
Najozračeniji grad u Srbiji nije Pančevo, već Vranje. Na internet prezentaciji vladine Agencije za zaštitu od zračenja objavljena je virtuelna mapa ozračenosti srpskih gradova, a prema podacima koji se obnavljaju na svakih pola sata, najozračeniji grad je Vranje, gde je radijacija 132 nanosiverta na sat (nSv/h), što je daleko iznad Vinče, u kojoj se nalazi nuklearni institut, a koja je imala radijaciju od 102 nSv/h.
Inače, prosečna radioaktivnost srpskih gradova je oko 100 nSv/h, a opasno je tek kada se ova vrednost udvostruči. Ovakvi podaci ne čude, ako se uzme u obzir činjenica da je grad teško bombardovan osiromašenim uranijumom za vreme rata 1999. godine i da se kasnije kasnilo sa čišćenjem terena od radioaktivnog otpada.
U Srbiji se svake godine stvara do nekoliko stotina kubnih metara radioaktivnog otpada koji dolazi iz medicinskih institucija, naučno-istraživačkih organizacija i industrije.
Zajedno s nuklearnim otpadom iz Instituta Vinča, u skladištima je oko 3.000 kubnih metara radioaktivnog otpada. Nuklearni objekti Srbije dobili su licence za skladištenje tog otpada.
Dva stara hangara još kriju nuklearne tajne bivše Jugoslavije. Odavno su puna, a šta je u njima znaće se posle premeštanja tog otpada u novi hangar koji je građen četiri godine i u koji je uloženo dva i po miliona evra.
Zakonski rok za uklanjanje radioaktivnih gromobrana i jonizujućih detektora dima na teritoriji Srbije istekao je 23. maja 2014. godine, a stručnjaci su procenili da ih je u tom trenutku bilo oko 2.200 u Srbiji.
Jabuka razdora Krško
Gde će završiti radioaktivni otpad iz nuklearke Krško, tema je mnogih rasprava. Niko ga ne želi. Ni Hrvatska, ni Bosna i Hercegovina. Građani Novog Grada pokušavaju peticijom da se zaštite od otpada u krugu 20 kilometara, apelujući na međunarodne organizacije da im pomognu. Zasad nema zvaničnih potvrda da će se radioaktivni otpad odlagati odmah na granici između BiH i Hrvatske.
Na novosadskim krovovima i dalje postoji 50 starih gromobrana sa radioaktivnim uranijumskim jezgrom! U Novom Sadu počeli su da se ugrađuju 1968. godine sve do 1991. godine. Pre 22 godine je strogo zabranjeno njegovo dalje korišćenje. Međutim, oni i dalje ugrožavaju zdravlje i bezbednost građana u stambenim objektima, a posebno dece u školama i obdaništima.
Za 10 godina u Osnovnoj školi "Đura Daničić" od karcinoma su umrla dva nastavnika i nekadašnji direktor škole, a njihove kolege ove slučajeve povezuju s blizinom radioaktivnog gromobrana. Zvali su stručnjake u Vinči koji su za zamenu tražili 7.000 evra. Škola te pare nema.
Otrovni stanovi
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, najzagađenija mesta na našoj planeti su stanovi. Naime, od naftne krize 1977. godine, opasnost od zagađenja u kući izuzetno je povećana, jer se stambena tehnologija okrenula boljoj termičkoj izolaciji i jeftinim materijalima koji su štetni po zdravlje, a koriste se prozori i vrata koji gotovo da uopšte ne propuštaju vazduh, pa otrovne materije ostaju u stanu. Predloženo je da se donesu propisi kojima bi bilo ograničeno korišćenje štetnih materija. Međutim, samo u Nemačkoj bi, nakon primene ovih propisa, trebalo iseliti najmanje 15 odsto porodica, jer je mikroklima njihovih stanova opasna po zdravlje.
