Zbog uranijuma se rađaju nakaze
Stara planina, s licem zimskog turističkog raja, u naličju više od pola veka krije napušteni rudnik uranijuma u selu Gabrovnica koji je, kako ukazuju ekološka udruženja i mediji, ne samo ruglo, već i smeštaj za nuklearni otpad. Otvoren je šezdesetih godina prošlog veka i nedugo zatim zatvoren, a da se nijedna vlast od tada njim nije ozbiljnije bavila, pa je do danas obavijen velom misterije.
Na opasnost po zdravlje tamošnjeg stanovništva ukazuje Milan Petrović, novinar i direktor RTV M, koji je za dokumentarni film "Opasnost koja vreba! O čemu Srbija ćuti?", ovenčan nagradom Fondacije "Slavko Ćuruvija". Petrović čiji je tim istraživao zajedno sa ekipom "Knjaževačkih vesti" otkriva da je novinarska ekipa u otvorenom oknu pronašla burad iz Vinče, zalivena samo voskom koji je otpao i otrov iz njih potekao napolje.
Rudnik nuklearna deponije
Sajt Zelene vesti nastao u okviru projekta Izveštavanje o životnoj sredini u Srbiji, u tekstu "Rudarska okna postala deponije nuklearnog otpada", naveo je statistiku dobijenu od Medicinskog centra u Knjaževcu, iz aprila 2011, pokazuje da u poslednjih pet godina, broj novoobolelih od kancerogenih bolesti raste, a da je 2010. registrovano 720 slučajeva stanovnika Knjaževca i okoline.
- Iz jalovišta za ispiranje rude, sadržaj se slivao u jezero. Kada je brana pukla, radioaktivni mulj je otišao u Trgoviški Timok i dalje ka Dunavu - objašnjava Petrović za "Vesti".
On je ukazao da ima promena u biljnom i životinjskom svetu, koje su signal povećane radioaktivnosti: od mutiranja jedne vrste ribe i čudnog uginjavanja pčela do jagnjadi sa pet nogu. Dodaje da je u blizini rudnika šljunkara i uz sumnje da je pesak iz nje radioaktivan i objašnjava da je tim radioaktivnim materijalom rađen put ka izletištu i skijalištu Babin zub.
- Amatersko merenje je pokazalo da je tu radioaktivnost išla i do 12.000 mikrosiverta, iako je dozvoljeno 100 do 150, dok je u baštama gde su seljaci zalivali povrće vodom iz cevi koja izlazi iz napuštenog rudnika, radioaktivnost bila 800 mikrosiverta - navodi Petrović i dodaje da ne tvrdi, ali sumnja da bi povećana radioaktvnost u Knjaževcu i okolini mogla da bude uzrok porasta obolelih od kancera.
Da je iz cevi zatvorenog rudnika išla voda ne spori ni profesor Šumarskog fakulteta Zoran Nikić koji je sa nekoliko kolega pre pet godina posetio napušteni rudnik i potom radio istraživanje "Stanje elemenata životne sredine u široj zoni bivših rudnika urana u slivu Trgoviškog Timoka". On kaže da ta voda koja je isticala 0,5 do 0 litara u sekundi jeste specifičnog mirisa i beličaste boje, ali ne predstavlja opasnost.
- Prema istraživanjima Geološkog zavoda, na jalovištu se beleži radioaktivnost koja ne prelazi maksimalnu količinu, pa ne nosi opasnost ugrožavanja stanovništva. Tu vodu koja izlazi samo ne treba da pije stoka - kaže dr Nikić za naš list i dodaje da je Stara planina prepuna ruda, pa tako prirodno ima stroncijuma u nekim njenim izvorima.
Pročitajte još:
* Osiromašeni uranijum i dalje izaziva maligna oboljenja
Pitanje je, prema rečima Dragana Vidojkovića, koordinatora Ekopolisa, šta je smešteno u zatrpanu jamu rudnika uranijuma. Ova medijska mreža koji okuplja eko-novinare Srbije je u okviru međunarodnog projekta, pre nekoliko godina inicirala istraživanje staroplaninskog, ali i drugih zatvorenih rudnika.
Naručena istraživanja
Dragan Vidojković nam otkriva da je tragom informacije o zatvorenim oknima na Staroj Planini došao do saznanja kako se rade određena istraživanja.
- Nekih desetak istraživača sa novosadskog univerziteta je merenjem radioaktivnosti u okolini Gabrovnice konstatovalo da je reč samo o prirodnoj radijaciji, ali nije suština u tome, već šta je ubačeno u ta okna i zašto su nezaštićena - ističe Vidojković, koji kaže da je priroda građanskih inicijativa da sumnjaju, istražuju i ukazuju, a vlasti da odgovori.
- Tražili smo od nadležnih odgovore na pitanje da li je rudnik uranijuma opasan po stanovništvo, ali je sve zataškano jer se u to vreme gradio sportsko-rekreativni centar na Staroj planini. Tražili smo podršku EU da bismo otvorili problem mesta odlaganja nuklearnog otpada jer je poznato da je pre deceniju i po Srbija omogućila njegovo smeštanje. Pored činjenice da je amaterskim merenjem detektovano visoko zračenje, niko od nadležnih nije dao odgovor koliki je tačno nivo radioaktvnog zračenja - objašnjava Vidojković, koji sumnje u povišenu radioaktivnost potkrepljuje otkrićem da je u posečenim stablima u okolini rudnika izmeren pet do šest puta veći nivo zračenja.
Pet godina se ništa ne radi
U Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja kažu da bi radijaciju u Gabrovničkoj reci trebalo proveravati svakog dana, u vazduhu mesečno, a dva puta godišnje u zemljištu. Vlada Srbije je pre nepunih godinu dana donela uredbu kojom se nalaže da se otpad ukloni i zemljište sanira. Taj nalog, kako piše "Nin", kasnio je pet godina za odlukom istog organa da vruć rudnički krompir u ruke da Javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije.
Istinu pred poslanike
Novinar Milan Petrović kaže da je parlamentu podneta inicijativa da se nagrađeni film o rudniku uranijuma emituje na Odboru za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije. Ovaj predlog pozdravlja lider Zelenih Srbije i republički poslanik Ivan Karić kao korak ulaska ovog problema u institucije.
Karić kaže za naš list da je s pričom o rudniku upoznat i da je pogledao TV priču, kao i fotografije snimljene na tom mestu. On objašnjava da je Stara planina dugo bila zatvorena jer je SFRJ u vreme Tita htela da bude nuklearna sila i podseća da je Makedonija pre sedam godina zbog povećane radioaktivnosti vratila pošiljku gvožđa iz fabrike u blizini rudnika uranijuma. Sve, kako ističe, konačno treba ispitati i razjasniti.
- Kada postoji strah meštana zbog priča koje godinama kolaju da je tu zakopavan nuklearni otpad s nejasnoćama da li je radioaktivnost prirodna ili veštačka, mora se dati odgovor jer se zbog nemara situacija u javnosti podgreva. Ljudi hoće istinu. Ako je neprijatna, da se situacija tamo hitno sanira, ako nije, da mogu da odahnu - kazao je Karić.
