EU ćuti dok nas nuklearna industrija truje (2): Direktiva opasna po život
Jedan saradnik Krirada, francuske nezavisne laboratorije za nuklearna merenja, 1999. godine odneo je kući aparat za merenje radioaktivnosti i doživeo veliko iznenađenje kad je mašina počela da pišti u kuhinji, pokazujući visoku radioaktivnost. Ispostavilo se da su izvor zračenja keramičke pločice. Žuti emajl koji se upotrebljava za njihovu proizvodnju sadrži osiromašeni uranijum (OU) - niskoradioaktivni nuklearni otpadak čija radioaktivnost vremenom raste.
Posle ovog otkrića laboratorija Krirad pokrenula je peticiju koju su potpisale hiljade građana. Od francuskih vlasti tražilo se da zakonom garantuje da se u proizvode široke potrošnje i u građevinski materijal neće unositi niskoradioaktivni nuklearni otpaci.
- Svakom ministru ponaosob najavili smo da smo spremni protiv njega da podnesemo krivičnu prijavu ukoliko ne dobijemo tražene zakonske garancije - seća se Roland Dezbord, fizičar i predsednik Krirada.
Građani moraju da se bore
- Jedno je sigurno - mi građani i udruženja moramo da se borimo da bismo sprečili da delovi ovih radioaktivnih otpadaka stignu u našu svakodnevicu, u naše kuće, automobile, dečja kolica. Samo od sebe ništa se neće rešiti jer iza svega ovoga stoji činjenica da ima neverovatno mnogo nuklearnog otpada - poručuje Roland Dezbord.
Pritisak je bio veliki i doneo je razultate. Za razliku od svih ostalih evropskih vlada, francuska vlada bila tako sprečena da u domaći zakon unese skandaloznu evropsku direktivu komiteta Euroatom, kojom je 1996. godine legalizovano mešanje niskoradioaktivnog otpada s običnim i ulazak u proces industrijske prerade.
Nažalost, u tekst zakona unesena je i mogućnost izuzeća koja je aktivirana 2009. godine jednim birokratskim potpisom funkcionera iz nadležnog ministarstva. Krirad nije uspeo da obori ovu odluku na sudu i od tada budno nadzire ko sve traži izuzeće.
Više puta u prošlosti građani su zvonili na uzbunu zovući laboratoriju Krirad u pomoć. Naš sagovornik Rolan Dezbord navodi primer iz 2004. godine. Tada je sprečen plan poluprivatizovanog nuklearnog giganta Areva da se otarasi dela svojih kontaminiranih metalnih otpadaka tako što će ih slati u jednu topionicu na jugu Francuske gde će biti pomešani sa običnim gvožđem. Prefektura je već bila izdala dozvolu za probnih 550 tona, a trebalo je zatim da krene redovno topljenje od 200 tona mesečno.
Svi čekaju šta će iduće godine doneti demontiranje nuklearnih instalacija u mestu Pjerlat u oblast Drom, na jugu Francuske, gde je pre dve godine prestala da radi "Arevina" fabrika za obogaćivanje uranijuma.
- Količina gvožđa je enormna - više od 150.000 tona - dakle otprilike kao da demontirate 15 Ajfelovih kula. Plus beton. Oboje su niskoradioaktivni na dug rok - kaže Dezbord sa kojim smo razgovarali u sedištu Krirada u Valansu, nedaleko Pjerlata.
