EU ćuti dok nas nuklearna industrija truje (3): Kontaminirani otpad kruži Evropom
Deni Klav odlučio je da se obuči da rukuje Gajgerovim brojačem za merenje radioaktivnosti i zato je došao u Valans na jugu Francuske, u sedište nezavisne laboratorije Krirad, na četvoročasovni subotnji kurs.
"Odnedavno sam u penziji. Bio sam inženjer celog radnog veka i dešavalo mi se da pogrešim, što može da se desi i inženjerima u nuklearkama", kaže Klav, napominjući da živi u Lionu, samo 30 kilometara od atomske centrale.
Pored Klava, na kursu zatičemo i jedan stariji bračni par iz Švajcarske, u kojoj je tek nedavno otvoren skandal sa skrivenim radijumskim otpacima koji su se do sedamdesetih godina upotrebljavali za bojenje satnih kazaljki.
EU ćuti dok nas nuklearna industrija truje:
Tu je i jedna zabrinuta mlada žena koja je došla sa već kupljenim brojačem ruske marke Radex, koje Krirad inače iznajmljuje građanima.
Svima je zajednička želja da provere gde žive: da li u kući imaju predmete u čiju je proizvodnju bila uključena prerada niskoradioaktivnih nuklearnih otpadaka, kako to evropski zakoni omogućavaju još od 1996. godine?
Ova direktiva omogućila je da tragovi nuklearnog otpada završe u predmetima za svakodnevnu upotrebu - biciklima, rezačima, makazama, delovima za automobile, plastičnim stolicama?
"Francuski zakon iz 2002. godine garantuje da se niskoradioaktivni kontaminirani materijal neće naći u lancu industrijske prerade pomešan sa običnim otpacima", kaže Rolan Dezbord, predsednik Krirada, i dodaje da u Francuskoj samo dve fabrike imaju licencu da koriste niskokontaminirano gvožđe za proizvodnju, na primer nuklearnih instalacija.
"Francuski zakon je, međutim, izuzetak u Evropi i to je drama", kaže naš sagovornik.
"Danas u Evropi sve kruži bez kontrole, a pri tom su u svakoj evropskoj zemlji različita pravila na snazi. Većina evropskih država - Nemačka, Velika Britanija, Belgija, Holandija, Španija - prihvatila je evropsku direktivu iz 1996. godine i to bez izmena", ističe Dezbord.
Šta je u automobilima?
Malo je verovatno da proizvođači automobila upotrebljavaju niskoradioaktivne otpatke iz starih nuklearki, jer bi im otkriće toga donelo veliki gubitak ugleda. "Verujem da je tako, mada nisam sasvim siguran", kaže Rolan Dezbord. On navodi primer preduzeća Izover, koje je 1999. godine dobilo dozvolu za izuzeće, kako bi se otarasilo radioaktivnog otpatka u staklenoj vuni.
- Laboratorija Krirad iznela je to u javnost, digla se velika buka, na berzi je došlo do sunovrata akcija Izovera i ova firma se više nikada nije oporavila - seća se Dezbord. To je, po njemu, primer koliko su građani moćni kada se organizuju. Veruje da su velike industrijske grupe naučile lekciju.
Naš sagovornik ocenjuje da je sve nejasno. Nemačke i britanske vlasti dozvolile su ulazak niskoradioaktivnih otpadaka u preradu s običnim otpadom, ali s druge strane postavile su strog kriterijum i traže da etiketa jasno informiše kupca o poreklu robe.
"Potrošač recimo može da zna da je plastična stolica koju je kupio rezultat prerade plastičnih predmeta iz neke zatvorene nuklearke, ali kada i ta stolica dospe na otpad i bude prerađena u nešto treće, svaki trag će se izgubiti", upozorava Dezbord.
"Uvereni smo, ali nemamo dokaza, da postoje korisnici koji se služe tom direktivom da bi se otarasili otpada. Ko su oni, koliko je otpada u Nemačkoj, koliko u Velikoj Britaniji - ne znamo tačno. To je pravi posao koji treba da uradimo. Nešto smo pokušali pre pet godina, ali informacije nismo dobili", kaže Dezbord.
SUTRA - EU ćuti dok nas nuklearna industrija truje (4): Ozračen i tanjir
