EU ćuti dok nas nuklearna industrija truje (4): Ozračen i tanjir
Saradnici Krirada, nezavisne laboratorije za nuklearna merenja sa sedištem u Valansu, na jugu Francuske, primetili su da se u nekim kafićima gostima služe sokovi na čijim nalepnicama piše "hladno pasterizovan". Taj naziv legalan je u SAD, ali ne i u Evropi i znači "ozračen jonizujućim zracima", odnosno izložen radioaktivnom zračenju.
- Odmah smo upozorili agenciju za suzbijanje prevara koji su ostali zapanjeni našim pitanjima. Nepropisna etiketa nije čak ni privukla njihovu pažnju - kažu u Kriradu.
O čemu je reč? Zar jedemo ozračenu hranu, a da to i ne znamo?
- Da, ali ne zaboravite da pravite razliku između hrane koja je kontaminirana i radioaktivna, kao ona koja raste iz radioaktivnog tla i one koja je izložena radioaktivnim zracima kako bi bile uništene sve bakterije i kako bi posle pređenih hiljada i hiljada kilometara, izgledala kao da je sveža - upozorava Rolan Dezbord, fizičar i predsednik Krirada.
Razlika je bitna. Namirnice ne postaju radioaktivne posle izlaganja radioaktivnom zračenju radi sterilizacije - procesa koji se u SAD naziva "pasterizacija na hladno", a u EU glasi "jonizujuće zračenje". Zauzvrat, posle zračenja u svrhu sterilizacije u ovim namirnicama uništene su sve hranljive vrednosti, eksplodirali su svi vitamini i amino-kiseline.
EU ćuti dok nas nuklearna industrija truje:
Zeleno svetlo za ovu tehnologiju u EU dato je definitivno pre pet godina posle niza postupno izdavanih dozvola počev još od 1999. godine i velikog pritiska lobija poljoprivredno-prehrambene industrije. U praksi često nema obavezne naznake na etiketi "jonizacija". Ova radiološka sterilizacija dozvoljena je i primenjuje se u svim zemljama Unije i kroz nju prođe na desetine hiljada tona na evropskom tržištu - podaci su ili neprecizni ili zastareli. Među državama van EU su : Južna Afrika, Brazil, Turska, SAD, Gana, Rusija, Indija, Meksiko.
Šta je na listi najčešće ozračenih namirnica?
Između ostalog, pileće iznutrice, beli i crni luk, belance jajeta, žitarice, biljni začini, morski račići, smrznuti žablji bataci, pirinčano brašno, aromatično začinsko bilje, suvo voće i suvo povrće, meso živine...
Svetska Zdravstvena organizacija (SZO) dala je "zeleno svetlo" za jonizaciju hrane bazirajući se na mišljenju eksperata. SZO je međutim odavno izgubila kredibilitet jer po ugovoru iz pedesetih, mora da prepisuje zaključke Međunarodne agenciju za atomsku energiju koja ima ulogu promotera atomske energije u civilne svrhe. Osim toga, dve trećine budžeta SZO finansira se iz privatnih izvora - uglavnom multinacionalnih kompanija.
Dok neke studije nezavisnih stručnjaka pokazuju da se zračenjem stvaraju novi toksični molekuli naročito u masnim materijama namirnica, nemačke studije govore da nema dovoljno podataka za izvođenje zaključaka. Kao dokaz da je "jonizacija" ne samo uništava hranljivost namirnica već ih čini i štetnim za zdravlje može da posluži i odluka australijskih vlasti iz 2008. godine da ukine obaveznu "jonizaciju" hrane za domaće životinje. Veterinarska epidemiološka studija pokazala je da su mačke zbog toga imale smrtonosne neurološke poremećaje.
Sveže jonizovane
Zašto krupna industrija "navija" za radiološko sterilizovanje namirnica? Zbog trke za profitom i navodno neophodne globalizacije poljoprivrede koja je malog seljaka osudila na istrebljenje. Jestive biljke gajene na "intenzivan" način da bi što brže donele novac, tretirane pesticidima, ne bi izdržale putovanje do supermarketa na drugom kraju sveta, da nisu podvrgnute "jonizaciji" koja uništava sve hranljivo u njima, ali ostavlja svež izgled. Zato je gotovo izvesno da je grožđe iz Latinske Amerike i kupljeno u februaru u Evropi - prošlo kroz jonizaciju. Isti je slučaj sa hranom koja dolazi s drugog kraja sveta i izgleda sveža kao "sa slike".
