Petar II Karađorđević opet u otadžbini (10): Šta krije testament
Prenošenje posmrtnih ostataka kralja Petara Drugog prošlo je neobično tiho. Razlog tome zvanično nije poznat, ali je u javnost dospela priča da su Karađorđevići računali na nezadovoljstvo dela emigracije u Sjedinjenim Državama.
Sve je obavljeno brzo, diskretno.
Povodom spekulacija u javnosti, posebno u srpskom rasejanju, iz Kancelarije prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića je saopšteno da su "ekshumacija i prenos posmrtnih ostataka kralja Petra Drugog obavljeni u potpunosti u skladu sa zakonima države Ilinois u SAD, uz savetovanje advokata Tomasa J. Karačića iz Čikaga, kao i da je njegov sin, kao jedini naslednik, imao valjano i puno ovlašćenje da pokrene i sprovede ovaj postupak".
U saopštenju se još dodaje da su sa ekshumacijom i prenosom tela kralja Petra Drugog bili upoznati i saglasni Eparhija srednjozapadnoamerička SPC i ambasadori SAD u Srbiji i Srbije u Vašingtonu. Takođe se ističe i da je "kralj Petar Drugi bio šef jedne od država saveznica iz Drugog svetskog rata, tako da će sve te države imati priliku da pošalju svoje zvanične kraljevske, državne i vojne predstavnike na kraljevu zvaničnu sahranu na Oplencu".
Pitanje prenošenja kralja Petra Drugog na Oplenac pokrenuto je zapravo u jesen 2012. godina kada je princeza Jelisaveta Karađorđević uspela da iz Švajcarske prenese posmrtne ostatke svog oca, kneza Pavla Karađorđevića. Ali, kod kralja Petra je na izvestan način aktivirana stara priča o tome da on sam nije želeo da bude na pokopan na Oplencu, već je izričito zahtevao da mu večna kuća bude u manastiru Sveti Sava u Libertivilu kod Čikaga. Na ovoj tezi insistira Eva Marija Karađorđević, nekada poznata kao Mici Lou, bivša supruga lekara koji je i operisao kralja Petra, a kasnije supruga princa Andreja Karađorđevića.
Kralj Petar Drugi ostavio je testament u kome je izričito naveo: "Uprkos ma kakvim drugim željama moje porodice, moja je želja da budem sahranjen u manastiru slobodne Srpske pravoslavne crkve u Libertivilu".
Izvršilac testamenta je gospođa Mici Lou, koja će se ubrzo posle kraljeve smrti udati za princa Andreja i postati princeza Eva Marija Karađorđević. Porodica i Krunski savet, međutim, nikada nisu prihvatili ni testament ni princezu Evu. I pored dva sudska spora, na kojima je potvrđeno da je kraljev potpis na testamentu autentičan, članovi porodice tvrde da je testament falsifikovan.
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je i u obraćanju novinarima, a i u govoru u kapeli nakon služenja opela više puta naglasio da je njegov otac kralj Petar uvek kada je bio sa njim govorio o svojoj želji da se vrati kući. Za testament po kome je počivši kralj navodno tražio da ni u kojoj varijanti ne bude sahranjen u Srbiji, već u manastiru Sveti Sava u Libertivilu on kaže da nije validan jer je sačinjen nekoliko dana posle operacije koju je imao.
"Po američkom zakonu, dokument koji se potpiše 30 dana nakon veće operacije nije važeći. Mnogi su radili protiv mog oca, to neću zaboraviti, ali im opraštam", rekao je prestolonaslednik. Mnoga svedočenja koja su ostavili najistaknutiji politički emigranti tog vremena govore u prilog sumnjama da nešto nije u redu sa testamentom.
Princ Tomislav je o tim danima ostavio zapis: "Ja sam uvek stavljao do znanja, naročito kada sam osetio da je Petar pri kraju života, da treba da bude sahranjen uz našu mamu u Engleskoj. Za svaki slučaj poslao sam pismo kraljici Elizabeti u vrlo neutralnom tonu. Napisao sam sledeće: 'Bio sam kod brata i mislim da neće preživeti ovu bolest. Imamo problem jer ne znamo gde da ga sahranimo'. Kraljica je lično, svojom rukom odgovorila: 'On mora da bude sahranjen pored vaše mame. Ja sam naredila preko ministarstava za spoljnu i unutrašnju politiku da se to omogući'."
Jedini Karađorđević koji je prisustvovao kraljevoj sahrani bio je njegov mlađi brat Andrej, a ostatak porodice je sedam dana kasnije u Londonu održao pomen. Govorio je i njegov sin, danas prestolonaslednik Aleksandar. U jednom delu govora rekao je da ga jugoslovenska kruna uopšte ne zanima i taj deo govora nije ostao nezapamćen, mada to s aspekta poštovanja volje kralja Petra Drugog nije toliko važno.
Ko je Mici Lou?
Milica Anđelković je rođena 1927. godine u Vrnjačkoj Banji. Otac Milan bio je poznati banjski pekar. Supruga Evica mu je pomagala u poslu. Pred rat su se razveli. Deca, Milica i sin Milutin, ostali su sa majkom. Ona se posle udala za jednog banjskog kafedžiju. Otac Milan je otišao u rat i bio zarobljen. Milica je, sećaju se Vrnjačani, bila vrlo otresita i vragolasta. Mnogi su samo zbog nje svraćali u kafanu njenog očuha, gde mu je ona pomagala u radu. Neki kažu da je Milica 1944. godine otišla na rad u Nemačku preko njihove organizacije TOT. Ona tvrdi da je pobegla od komunista i da bi tamo pronašla oca koji je bio u zarobljeništvu.
Posle kapitulacije Nemačke zaposlila se kod Amerikanaca, u Unri, u sektoru za transport. Uspela je da pronađe i oca Milana i da ga ubedi da se ne vrati u Jugoslaviju. Rekla mu je da namerava da se domogne Amerike, a kad se sredi, da i on dođe pa da tamo otvore restoran. U Americi se obrela 1950. godine, u Long Biču u Kaliforniji. Zaposlila se kao knjigovođa u jednoj fabrici nameštaja. Imala je sreću da uvek bude u dobrom društvu, jednom prilikom je pozvana na zabavu tamošnjeg Rotari kluba.
Tako je mlada Vrnjačanka upoznala američkog lekara kineskog porekla Frenka Loua. On je bio član toga kluba, poticao je iz čuvene kineske porodice a i ujak mu je dugo bio kineski ambasador u Americi. Prijateljstvo između lepe Milice i kineskog lekara preraslo je u ljubav, a ubrzo i u brak. Milica Anđelković je 1953. godine postala - gospođa Mici Lou. Suprug Frenk, koji je dotle imao svoju ordinaciju, ubrzo je otvorio bolnicu a supruga Mici mu je vodila finansije i administrativne poslove. Mici je Frenku rodila dva sina. Obojica su danas lekari.
|
