Ostroška zagonetka - blago Karađorđevića (5): Zlato u milanskom bunaru
Oni koji su planirali ovu "misiju" predvideli su glavna i sporedna skloništa, a deo vrednosti je, kako tvrdi Dragan Mraović, uskladišten i u dve vikendice kneza Pavla "na granici Srbije sa Crnom Gorom" (autor zbog nečeg ni posle toliko godina ne otkriva gde su se tačno nalazile te vikendice, prim.B.S.).
"Sanduci sa obveznicama - piše dalje Mraović - dospjeli su u Trebinje, a dijelom čak i u Dubrovnik. Skoro svo zlato je smješteno u pećinu na dva kilometra od Nikšića, na putu za manastir Ostrog (naglasio B.S). Ulaz je zabarikadiran i stavljen pod stražu stotinu vojnika".
TAJNA PEĆINA
Reč je, naravno, o dobro poznatoj Trebješkoj pećini koja se uopšte ne nalazi na putu za manastir Ostrog, već na sasvim suprotnoj strani Nikšića, u podnožju brda Trebjesa.
No, to nije "najkrupniji biser" u niski, blago rečeno, maštovitih kombinacija tvorca ove bajke o kraljevskom blagu:
"Noću, između 14. i 15. aprila 1941. stigao je nalog vlade u hrabrom bjekstvu - veli dalje Mraović - da se sve blago koncentriše u pećini kod Ostroga (Mraović ne precizira gde se to pod ostroškim gredama nalazi ta tako skrovita i sprimna pećina do koje mogu dopreti toliki kamioni, jer je, naravno nema, prim. B.S). Srpski pukovnik, zadužen za nadzor nad blagom, nije imao dovoljno ljudi za taj posao (šta li je odjednom bilo sa onih sto vojnika koji su, kako reče, obezbeđivali zlato u Nikšiću? prim. B.S), pa je počinio jednu nesmotrenost. Naime, prvih dana šestoaprilskog rata srpska vojska (naglasio B.S) je zarobila dvadesetak Musolinijevih vojnika na granici sa Albanijom. U stvari, radilo se o karabinjerima, službenicima policije i pošta. Oni su prenosili sanduke iz Podgorice i Nikšića. Čim su stigle italijanske trupe, oni su im pokazali te kuće, odakle vjerovatno nije sve bilo prenijeto".
Ni ovde nije kraj konfuznim, nelogičnim, kontradiktornim i očigledno neistinitim i smešnim konstrukcijama ovog autora. Bez odgovora na pitanja otkud se to blago odjednom obrelo u nekakvim kućama, čak i u Podgorici, koja "srpska vojska", kad i na kojoj to granici sa Albanijom zarobi Musolinijeve policijske i poštanske službenike u uniformama karabinjera i ko ih, po imenu i prezimenu, tako na brzu ruku dovede da prenose sanduke sa jugoslovenskim državnim i kraljevskim blagom i poveri im da rade jedan tako strogo poverljiv i delikatan posao, on se ponovo vraća u pećinu kod Nikšića gde "blago evidentira jedan bankarski službenik":
"Tom prilikom je - piše Mraović - izdvojeno ono što je pripadalo kraljevskoj porodici Karađorđević i natovareno na 35 kamiona koje je pratila jedna cisterna sa gorivom i blindirano vozilo sa dragocjenostima. Tu je bilo džakova sa oko 500 miliona dinara u apoenima po hiljadu, dva velika sanduka sa zlatnim novcem i par sanduka sa nakitom. Ova kolona kamiona je otišla u manastir Ostrog (bože dragi kakav li bi krkljanac i danas nastao da se kolona od četrdesetak teških vozila zaputi onim puteljkom od Bogetića ka Ostrogu - tek nedavno je nešto popravljen i proširen - sva crnogorska saobraćajna policija bi se o jadu grdnom zabavila da se sve to razmine i parkira na onom uzanom platou pod ostroškim gredama, na koji je u tom trenutku već bilo prispelo oko dve stotine raznih vozila, prim. B.S), gdje su kralj Petar Drugi i pratnja prenoćili između 15. i 16. aprila (istina je da se to desilo dve noći ranije i da je kralj u tom trenutku već bio umakao preko granice, prim. B.S).
Poslije dugog razgovora sa patrijarhom Gavrilom Dožićem, kralj Petar Drugi je otišao iz manastira, noseći sa sobom samo 15 miliona dinara (mora biti da mladi, još nepunoljetni i neiskusni jugoslovenski suveren nije znao da je novac porobljene i rasturene države u inostranstvu bezvredan papir, prim. B.S), a zatim se ukrcao na avion u Nikšiću i odletio za London, ne poručivši čak ni: 'Čuvajte mi Jugoslaviju'. Blago porodice Karađorđević je ostalo u manastiru, skriveno u jednoj pećini, koja je služila monasima da kriju namirnice od Turaka (ni ta pećina nije do danas otkrivena ako autor ne misli na staru manastirsku magazu tik pored Donjeg ostroškog manastira, prim. B.S)."
PUT U ITALIJU
Nastavljajući svoju fantazmagoričnu priču o "ostroškom blagu kralja Petra", Mraović je, nakon navodnog neuspelog pokušaja Engleza da ga preuzmu kod Herceg-Novog, jer su ih u tome preduhitrili i osujetili Italijani, "dogurao" 8.393 kilograma "srpskog zlata" u italijansko Ministarstvo rata. Ono je, navodno, pod nadzorom "tadašnjeg italijanskog guvernera Vinčenca Acolinija i generala Enrika Bertinija" zvanično uknjiženo i smešteno u državni trezor za slučaj da Nemci ili ko drugi krene u potragu za tim blagom, a Acolini je, kako kaže Mraović, imao zadatak da ostatak od pedesetak tona zlata i druge dragocenosti sakrije bez evidencije: "Naravno, najteže je bilo sa zlatom - piše Mraović - pa je ono skrivano na velikom broju mjesta, u neke banke, pa čak i u privatne stanove povjerljivih funkcionera u Rimu i Milanu. Naprimjer, u prostorijama banke u Milanu nalazio se stari bunar uvijek pun vode pa su zlatni lingoti (opet "lingoti", prim. B.S) tu ubacivani. Poslije oslobođenja Italije vadili su ih gnjurci..."
Pratnja za blagoU nizu nebrojenih nepoznanica koje do danas traju, nesumnjivo je da su tovar dvorskih stvari i dragocenosti iz Beograda u Ostrog dopremili i dopratili upravnik dvora general Dragan Mirković i jedan pukovnik, a tadašnji nastojatelj manastira Leontije Mitrović, kako je kasnije pričao, već prilikom istovaranja i smeštanja blaga u manastirsku magazu zapazio je kako se vojnici povijaju pod teretom pojedinih sanduka i zaključio da bi u njima moglo biti zlato. O državnom blagu, sanducima sa zlatom i srebrom, vrećama papirnog novca i drugim dragocenostima sa oznakama Narodne banke Jugoslavije, starao se maršal dvora Đuro Vukotić.
Polakomili se i NemciU jednom izveštaju od 28. februara 1948. godine, u kojem govori o zbivanjima u Ostrogu 1941, opisujući hapšenje i odvođenje patrijarha Gavrila, patrijarhovog sinovca i ličnog sekretara Dušana Dožića i njega, Leontije Mitrović ističe i dve zanimljive pojedinosti koje govore da su i Nemci bili i te kako poklapni na zlato: "Dok se kolona automobila odmarala u blizini Gacka piše Mitrović - oficir koji je mene sprovodio (svaki od nas trojice je bio u zasebnim kolima) u dva maha je otvarao škrabijicu kod volana i iz nje vadio i drugom oficiru pokazivao zlatni krčag uvijen u papir, a koji je otprilike imao zapreminu od jednog litra. U Sarajevu smo nas sva tri proveli u prostorijama jedne banke 6 dana, tj. od 26. aprila ujutro do 1. maja 1941. godine. Jedne noći, dok su Patrijarh i Dušan Dožić spavali, a ja se pravio da spavam, oficiru koji je kod nas bio, dolazio je u dva maha drugi oficir, noseći tešku kožnu tašnu. Vidio sam i čuo sam po zveckanju da prebrojavaju količinu zlatnog novca". |
