Ostroška zagonetka - blago Karađorđevića (10): Iguman piše maršalu
Mesec i po dana nakon razgovora Andrije Koprivice sa igumanom Leontijem Mitrovićem, polovinom juna 1945. godine, na adresu starešine manastira Ostrog stigao je dopis "Uprave kraljevih dobara" iz Beograda, koji potpisuje upravnik "Jov. D. Pavlović".
U tom aktu doslovce piše: "Po naređenju Kraljevskih namesnika pod čijim nadzorom ova Uprava upućuje činovnika Uprave Kraljevih dobara Milosavljević Milana, da mu izvolite predati sve državne stvari kao i stvari bivše Uprave Dvora, ukoliko ih ima, a koje su vam predate delom na čuvanje, delom pak silom prilika prilikom kapitulacije, meseca aprila 1941. god. U slučaju da neke od poverenih Vam stvari na čuvanje ne bi bili u stanju da vratite, izvolite izvestite ovu Upravu u produženju svog akta, iz kojih razloga to niste mogli učiniti, kao i o tome na koji su način te stvari nestale."
Igumanova priča
Deset dana potom, 26. juna 1945. godine, Leontije Mitrović šalje podroban izveštaj na adresu "Uprave Kraljevih dobara", u kojem na početku ističe kako je odmah po odlasku "Nj.V. Kralja iz manastira Ostrog, na Cveti 1941. godine" u Ostrog pristigla kolona dvorskih automobila sa prtljagom evakuisanim iz Beograda, da ga je tog dana prizvao maršal dvora Đuro Vukotić i naredio mu da primi i u manastirski magacin smesti deset sanduka zlata i 15 vreća papirnog novca u vrednosti 375.000.000 dinara.
Po dukat za "šarca"Da se Pavle Đurišić razmetao zlatnicima, potvrdilo mi je i nekoliko njegovih preživelih saboraca. Oni, istina, tvrde da se vojvoda i pre te posete Ostrogu 1944. godine razmetao zlatom i pojedine svoje borce i verne sledbenike, za vernost i podvige nagrađivao dukatima. Zlatom je, kažu, plaćao i sve one koji bi doneli i predali mu šta od oružja. Na ceni su posebno bili nemački "šarci" za koje je plaćao po dukat, pa su se neki koji su na neki način nabavljali to opako automatsko oružje, fino omrsili. |
Istog dana ili sutradan pristigao je jedan oficir sa grupom vojnika koji je doterao 14 kofera i sanduka dvorskih stvari, među kojima je bila i jedna gvozdena kasica i jedna Rafaelova slika uvijena u rolnu. "Sanduci i koferi bili su zaključani i nije mi rečeno šta ima u njima", napominje Mitrović. "No, mislim da je tu bilo zlatnih predmeta.
O prednjem su znali ađutanti Nj.V. Kralja, pukovnici Jeftić i Tomić." Iguman Leontije dalje objašnjava kako su dvorska kamarila, oficiri i vojnici iz njihove pratnje, napustili Ostrog oko 15. aprila i kako je on potom, dva-tri dana uoči dolaska Nemaca u ovu svetinju, uspeo da zakopa i skloni deo poverenog mu blaga - šest sanduka državnog zlata i dva kožna kofera i gvozdenu kasicu od dvorskih stvari.
Mitrović napominje da je zakopavanju dragocenosti prisustvovao profesor sarajevske Bogoslovije, Andrija Koprivica, koji se zatekao u Ostrogu (ne spominje Petra Koprivicu i Ljuba Krulja) i ističe da jedan od kofera nije mogao da stane u skrovište već su morali da ga otvore i tako stvari iz njega slože u trap.
On precizira da su u koferu bile "dve zlatne tacne opštine Sofijske iz Bugarske, šoljice za kafu sa zlatnim postoljima, čajnik, takođe zlatan, i ogrlica Nj.V. Kraljice, od sedefa".
Mitrović nastavlja: "21. aprila ove godine došao je k meni kao član državne komisije, sa ovlašćenjem od strane Maršala Federativ. Jugoslavije br. službeno od 26 - III 1945. god. kapetan Milan Stojković, sa zadatkom 'da zapisnički utvrdi šta je zaostalo od zlatnog novca Držav. Nar. Banke', koji je ostavljen u manastiru aprila 1941. god. (on je bio i na drugim mestima u istom cilju).
Samo iguman slobodanLeontije Mitrović piše i da su dva-tri dana potom, tačnije 25. aprila, u Ostrog banuli Nemci, Gestapo, koje je predvodio Milan Prosen (reč je svakako o Milanu Periću, prim. B.S) major Jugoslovenske vojske, ranije kraljev oficir ordonans (prepoznao ga je jedan od dvorskih šofera koji su se još zatekli u Ostrogu, prim. B.S), da su odneli četiri sanduka državnog zlata, 15 vreća sa novcem, 11 sanduka dvorskih stvari i Rafaelovu sliku, da su opljačkali niz manastirskih stvari i veliku količinu hrane, odvezli i sve dvorske automobile koji su se zatekli u Ostrogu (među njima i dva kraljeva i jedan kraljičin), a "sa sobom su poveli Nj. Sv. Patrijarha sa Njegovim šefom kabineta i potpisatog". Nemci su uhapšene patrijarha Gavrila, Dušana Dožića i igumana Leontija Mitrovića iz Ostroga, preko Sarajeva i Zagreba doveli u Beograd gde je Mitrović, neznano kako, oslobođen, i dva meseca kasnije se ponovo obreo u Ostrogu. |
Ja sam pom. kapetanu kazao šta je ostalo, ali zapisnički nisam sa njim ništa utvrdio, već sam napisao pismo Predsedniku Vlade Maršalu Titu o skrivenim sanducima sa novcem i u istom pismu molio da se po mogućnosti vađenje ovih sanduka ne vrši danju, radi naroda, da ne bi krivo shvatio, i to pismo predao kapetanu Stojkoviću da lično preda Maršalu. Odmah po odlasku Stojkovića, izvestio sam prof. Koprivicu Andriju, biv. Predsed. Sreskog Odbora u Nikšiću, a sada Pomoć. Min. Prosvete na Cetinju - o dolasku kapetana Stojkovića i otkriću zakopanog blaga.
Koprivica je o prednjem izvestio Načelnika Ozne, Brkovića, na Cetinju, koji je odmah sledećeg dana došao sa njim u manastir, sa vojnicima na automobilima, pristupio otkopavanju zaostalih sanduka i odnevši pri tom: pet sanduka državnog zlata i dva kofera sa stvarima i gvozdenu kasicu što je pripadalo Dvoru.
Kao što se iz celog ovog izveštaja vidi, od traženih stvari ništa nije moglo biti sačuvano, mada sam učinio sve koliko je najviše bilo moguće da spasim bar nešto, čime sam se izložio ličnoj odgovornosti pred neprijateljem, sa opasnošću i po sam život svoj."
Izveštaj je zanimljiv kako zbog određenih razlika u kazivanju o vrsti i količini blaga, o tome gde je bilo sklonjeno pre dolaska Nemaca (Koprivica, podsećam, piše da mu je Mitrović kazao da su dvorsko blago i umetničke slike bili sklonili u Gornjem manastiru, čak i ispod ćivota Svetog Vasilija, i da su ga Nemci tu pronašli), još više zbog toga što, u odnosu na Andriju Koprivicu, Mitrović na sasvim drugačiji način predstavlja otkrivanje i predaju zakopanog blaga 1945. godine.
Mitrović tvrdi da je on bio inicijator, da je čak pisao i Titu, a veoma je indikativan i deo izveštaja u kojem govori o tome kako je četničkom vojvodi "Pavlu Jurišiću", u leto 1944. godine, predao sanduk zlatnika. Zanimljivo je da ovo, kako se vidi iz policijskog dosijea Leontija Mitrovića, sedam godina posle Drugog svetskog rata potvrđuje i jedan od Udbinih saradnika iz redova četničke emigracije: "Pavle Đurišić je u Ostrogu našao velike količine zlata, turske zlatnike, lire. Veći dio toga novca pao je ustašama u ruke prilikom hvatanja Đurišićeva. Jedan dio tih para imao je uz sebe brat Pavlov, Vaso, pa sam ih ja čak razmjenjivao sa Jevrejima po Austriji i tada slušao njihov istorijat. Ne znam samo da li je taj novac Leontije prepustio dobrovoljno Đurišiću ili ga je ovaj silom prisvojio."
Silom ili milom
Osim gole tvrdnje da je pod prisilom dao sanduk zlatnika Pavlu Đurišiću, ni Leontije Mitrović, ni ostali akteri ostroške afere sa zlatom koja je "pukla" u jesen 1952. godine nisu ponudili islednicima bilo kakve druge dokaze za to, pa je kod islednika ostala velika sumnja da li je Đurišić zaista odneo i koju količinu zlato iz Ostroga. Tu dilemu, čini se, ipak u dobroj meri eliminiše čovek koji se starao o dopremanju blaga u Ostrog 1941, maršal dvora Đuro Vukotić.
On je u istrazi ispričao kako je negde tokom 1943. godine išao u Lipovo kod Kolašina da poseti Dražu Mihailovića i tom prilikom mu kazao da u Ostrogu ima skrivenog dvorskog i državnog zlata, a ovaj je potom tamo uputio svog najodanijeg i najpoverljivijeg čoveka, vojvodu Pavla Đurišića da tu stvar izvidi i zlato oduzme. Ni Vukotić, međutim, nije mogao da kaže koliko je Đurišić našao zlata u Ostrogu i da li mu ga je iguman Leontije predao milom ili silom.
