Reporteri "Vesti" u zatvoru u Nišu (8): Davao kredite, izgubio slobodu
Već 60 godina, s manjim prekidima, u zatvoru u Nišu izlaze i novine "Naš život", koje uređuju zatvorenici. Vladan Cvetković (41) je jedan od novinara tog lista koga smo zatekli kako na pisaćoj mašini kuca jedan od glavnih tekstova za sledeći broj.
Po profesiji je ekonomista, pisanje mu ranije nije bila jača strana, ako se izuzme "pisanje" administrativnih zabrana, koje su ga i dovele u zatvor. Očigledno je pisao dovoljno uporno, čim će na slobodu tek daleke 2026. godine.
- Radio sam finansijski konsalting oko izdavanja kredita. Taj posao je obavljala inostrana konsultantska kuća. Konkretno, svojim potpisima sam omogućavao kredite na ne baš legalan način. Naravno, znao sam šta radim i to sam i priznao. To je valjda i bila olakšavajuća okolnost što su mi sudije, ukoliko bi se gledalo pojedinačno, za svaki izdati kredit dale minimalnu kaznu, ali po novom zakonu sve te kazne su mi se sabrale. Šta ćete, bio sam uporan u davanju kredita - smeje se Cvetković.
Nema cenzure
Kaže, jedino tako, kroz šalu, može da izdrži činjenicu da je u zatvoru još najmanje 10 godina. Prvih pet je već "pregurao".
- Sada ta priča deluje vrlo smešno, ali, verujte, nije bila takva. Prve dve i po godine sam proveo u zatvoru u Leskovcu, a onda sam tražio da me premeste u Niš jer tamo nisam imao mogućnosti ni da čitam, niti da pišem.
Cvetković ne pripada onom "gangster" profilu zatvorenika. Intelektualac je, pa je otuda u zatvoru bibliotekar, a u "slobodno vreme", kolega novinar.
- Časopis uređujemo nas šestorica osuđenika, a glavni urednik je vaspitač. Novine izlaze uglavnom na tri meseca, ali tempo izlaska diktiraju događaji, pa neki put štampamo i vanredne brojeve. Uglavnom se bavimo zatvorskim temama, od aktuelnih događaja do intervjua s poznatim ličnostima koje dođu da posete zatvor, zatim nekih "sporovoznih tema" - veli naš sagovornik.
Robijaši vole da čitaju
Biblioteka KPZ Niš ima čak 4.000 knjiga, a Cvetković ističe da zatvorenici i te kako vole da čitaju.
- Nije preterivanje, ali 30 ili 40 posto svih zatvorenika voli da čita i pri tom je reč o ljudima koji mesečno zaduže po najmanje dve knjige.
Cvetković uredno vodi i mesečnu top listu najčitanijih knjiga, pa je tako za oktobar najtraženiji bio Markes i "Sto godina samoće", knjiga iz nedavno stiglog kompleta.
- U septembru je najčitaniji bio "Grad greha" Harolda Robinsona, "Falsifikator" Edgara Valasa, "Lov na Eskobara" Marka Baudena, a slede još i "Četiri plavuše", "Ime ruže" i "Lovac na zmajeve" - navodi Cvetković.
Pročitajte još:
2. Amerikanca oduševio koncert iza rešetaka
4. Ojadio državu sa pet razreda škole
Na naše pitanje ima li i cenzure, Cvetković se malo zamisli.
- Generalno nema cenzure, dakle ima i kritičkih tekstova. Evo, do pre četiri godine nijedan pogon u zatvoru nije radio, a sada su svi u funkciji. Nije bilo grejanja po ćelijama. Sve su to životni problemi koji dnevno muče osuđenike - priča Cvetković i kaže da su reakcije čitalaca zatvorenika - odlične.
- Novine se dele besplatno, pa svaki osuđenik ima mogućnost da nas zaustavi, pohvali ili pokudi zbog nekog teksta. Na sreću, svi su zadovoljni kako radimo - smeje se Cvetković.
Jednostavna pravila
Na pitanje kako izgleda život u zatvoru nekog ko se tu nije našao ni zbog razbojništava, ubistva, silovanja, Cvetković se malo zamisli.
- S početka, prvih godina mi je sve bilo čudno. Odjednom sam bio okružen ubicama, pljačkašima, različitim sklopovima ličnosti. Postoji ona stara izreka da nikada nije teška robija, već robijaši i zaista je tako. Spavam u velikoj sobi gde nas je dvanaestorica. Ima i ubica, ali većinom su tu zbog droge, ili zato što su dilovali ili što su koristili. Nikada ranije nisam imao kontakt s tim svetom, ali ovde, vremenom, shvatite da i među njima ima normalnih, onih koji zaista iskreno žele da se poprave.
Cvetković dodaje i da su zatvorska pravila, i ona pisana, i ona nepisana, među samim robijašima krajnje jednostavna.
- Ukoliko se ne kockate ili ne drogirate, u zatvoru neće imati problema. Niko neće da vam priđe i da vas maltretira iz čistog mira. E sad, naravno da ima i svađa i koškanja, ali i u obdaništu, gde je pedesetoro dece, dođe do svađe. Dakle, normalno je da se i takve stvari dogode, ali taj problem je zatvorska uprava rešila na efikasan način i niko ne želi da se dovede u situaciju da ode u OPN - Odeljenje pojačanog nadzora. Em što će mu se to upisati u karton, em što sutra ili preksutra upravo takva glupost može da prevagne da se ne dobije uslovni otpust. Ovde su ljudi uglavnom s visokim kaznama i onda zaista znači da vam se zatvor okonča dve-tri ili četiri godine ranije.
Nekad "hladno tuširanje" sada gluma, muzika...
Do dolaska nove zatvorske uprave, pisanje, gluma, muzika bili su u domenu "fantastike". Umesto toga, postoje brojni izveštaji nevladinih organizacija, ali i bivših robijaša koji su opisivali torture kroz koje su prolazili, uključujući i "hladno tuširanje" ili špalir zatvorenika sa šipkama nazvan "pajser brigada".
Ni Žandarmerija se 2006. nije baš proslavila. Zbog brutalnosti u suzbijanju pobune, više desetina osuđenika ih je tužilo Sudu za ljudska prava u Strazburu i dobilo proces, pa je država morala da plati 134.500 evra odštete.
Ljubavne muke su uvek tema
Vladan Cvetković je u zatvoru počeo da piše prozu i ističe da je to nešto što ga opušta i čini srećnim, Završio je jedan, a priprema još dva romana, kaže možda se uskoro nešto od toga pojavi i u knjižarama.
- Već četiri godine konkurišem na Festivalu osuđeničkog literarnog stvaralaštva u Valjevu i uglavnom osvajam prvu ili drugu nagradu. U pitanju je konkurs koji obuhvata sve zatvore s teritorije Srbije i Republike Srpske, a ove godine je moja priča "Srce" osvojila drugu nagradu u konkurenciji 158 učesnika s poetskim i 58 s proznim radovima.
Cvetković kaže da su tema njegovih priča mahom ljubav i ljubavne muke - tema koja je uvek aktuelna.
- Kolege osuđenici su ponosni na mene kada osvojim neku nagradu. Čujem ih kako kažu: "Pisac je opet pobedio." Meni drago. Svaku nagradu prati i novčani deo, pa od toga počastim sobu. Ali, od kada se pročulo da sam pisac, obraćaju mi se i iz drugih paviljona, zamole me da im pomognem u sastavljanju ljubavnih pisama. A ako me pitate koliko im pomažem, to ne znam. Pretpostavljam da nije loše, čim me ponovo zamole da im pomognem - smeje se ekonomista koji je u zatvoru shvatio da je "promašio" zanimanje.