Reporteri "Vesti" u zatvoru u Nišu (4): Ojadio državu sa pet razreda škole
Nije bilo medija koji u oktobru 2008. godine nije nadugačko i naširoko izvestio o velikom uspehu srpske policije koja je uhapsila tridesetak ljudi koji su preko fantomskih firmi oprali više od tri miliona evra, a utajom poreza državu oštetili za 1,25 miliona evra. Na čelu te organizacije u koju su bili uključeni i poreski inspektori i službenici privatnih banaka nalazio se Zoran Marjanović iz Jagodine.
Običan narod u Srbiji bio je prezadovoljan, a državni funkcioneri su se utrkivali u najavama da je to samo početak hapšenja tajkuna koji su ojadili državu. I policija je bila prezadovoljna jer je uspela da raspetlja jedan od najkomplikovanijih sistema krađe u kome se novac prao preko firmi registrovanih na imena umrlih osoba, narkomana, ljudi koji za to nisu ni znali. Novac je prebacivan s jednog na drugi račun brže nego loptica između dvojice tenisera.
Savršena pljačka
Osam godina kasnije, Zoran Marjanović, idejni tvorac čitave operacije, uz zarazan smeh priznaje da su mu za ovo majstorstvo čestitali i tužioci.
- Dve i po godine sam bio u istrazi, a za to vreme tužilac je angažovao silne stručnjake, s raznim titulama i ko zna koliko završenih fakulteta, koji su pažljivo češljali knjigovodstvene papire, proveravali sve račune, isplate i uplate. Onda me je tužilac pozvao i priznao da ima problem jer sam prvooptuženi u kriminalnoj grupi kojoj ne može ništa da se dokaže. Bukvalno mi je rekao da sam pljačku doveo do savršenstva jer je sve rađeno po zakonu i faktički nije bilo nijednog evra utajenog novca. Razmišljao sam šta da radim, ali već dugo sam bio zatvoren, a video sam da me sigurno neće osloboditi već samo mogu da mi rebnu neku veliku kaznu, pa sam se dogovorio s tužiocem da priznam krivicu. Na kraju sam osuđen na pet godina i već u februaru stičem pravo da pišem molbu za prevremeni otpust - priča Marjanović.
Reporteri "Vesti" u zatvoru u Nišu:
I ništa u ovoj njegovoj priči ne bi bilo previše zanimljivo da ga nismo upoznali dok je čekao - učiteljicu!
Naime, Marjanović je tek u zatvoru odlučio da upiše šesti razred osnovne škole!
- Mene su rebnuli za tri miliona evra sa pet razreda osnovne škole. Potpuno ste u pravu, zamislite samo šta bi bilo da sam završio fakultet - smeje se od srca.
Prihvata šalu.
- Šta drugo mogu nego da se šalim?! Odmalena sam imao kontakte s policijom jer sam radio sve, od sitnih krađa do ovog složenog kriminala.
Tajkuni su amateri
Na naše pitanje kako je moguće da čovek koji nema ni osnovnu školu uspe da prevari državu, naš sagovornik samo nemoćno odmahuje glavom.
- Zaista ne znam. Valjda nije sve u školi.
I ponovo kreće zarazno da se smeje.
Oženjen, otac četvoro dece, planira da po izlasku na slobodu započne pošten posao, ali u Austriji, gde mu već desetak godina živi majka. Do tada, deli sudbinu ostalih zatvorenika.
- Ustanemo, brojanje, popijemo kafu, doručak, neke radne aktivnosti ili odlazak u školu, ručamo, odmor, brojanje... Uveče najviše gledam televiziju. Uvek se nasmejem kad puste vesti o tim "velikim tajkunima" koji se sada terete za sve i svašta. Pa to su amateri! Dok sam bio u istrazi, u Centralnom zatvoru, upoznao sam neke od ljudi koji su radili za Miškovića. Mislim da su svi imali fakultete. Bože dragi, pa ti ljudi pojma nemaju kako treba da se radi posao. Oni su od jednog računa pravili dva i uzimali pare, umesto da naprave neki radni nalog, da naprave drugi račun. Da sam sudija, dao bih im po 20 godina najmanje koliki su amateri. Ako budu imali sreće da ih ubrzo osude i pošalju ovde, da ih malo naučim, da nas ne brukaju po svetu - smeje se Zoran.
Osnovna škola, pa zanat
Miljan Krstić, šef odseka u službi za tretman KPZ u Nišu ističe da je suština resocijalizacije osuđenih motivacija i "individualni programi" za svakog od osuđenika.
- Idemo postepeno. Postoji desetak, mahom deficitarnih zanimanja za koja se dobijaju međunarodni sertifikati koji su veoma primamljivi za većinu osuđenika. Osuđenici su u prilici da se školuju za pekarski ili šnajderski zanat, izradu nameštaja od pločastih materijala, elektrolučno zavarivanje, proizvodnju povrća u plastenicima, ali i za rad na računaru. Da bi mogli da ih završe, preduslov je da imaju završenu osnovnu školu. Otuda oni koji je nisu završili kreću na neki od tri stepena osnovnog obrazovanja: prva četiri razreda, peti i šesti i sedmi i osmi razred - ističe Krstić.
Ikone, ležaljke, mešalice...
Deo resocijalizacije predstavlja i rad u raznim radionicama. U stolarskoj radionici, zahvaljujući pomoći nemačke organizacije Help, koja je donirala laserske strugove, izrađuju se ikone u drvetu, čuturice, zvanični simboli Republike Srbije, ležaljke, dečji kreveci, tezge s tendom...
Upravnik Aleksandar Grbović kaže da KPZ Niš ove godine ima 66 sklopljenih ugovora za razne institucije i privatna preduzeća kad je reč o proizvodima od metala i drveta. Dobar deo te robe završi u inostranstvu.
- Za firmu koja izvozi u Sloveniju radimo delove za mešalice za beton. Za privatnika radimo metalna gazišta koja se izvoze u Austriju, zatezače za žicu radimo za preduzeće koje ih izvozi u Češku. Prepisujem recept upravljanja zatvorima u Titovo vreme. Tada država za zatvore nije davala ni dinara. Zarađeni novac najviše trošimo u obnovu zgrada koje su većinom sagrađene između 1910. i 1934. godine - naglašava Grbović.
Rep direktno iz ćelije
Nikola Lažetić (38), poznatiji u muzičkom svetu kao 90 NAZ, jedan je od retkih srpskih repera koji može da se "pohvali" da živi svoje pesme koje su uglavnom posvećene kriminalu. Višestruki povratnik, ostalo mu je još godinu i po od ukupno pet godina koliko je dobio za krađe, za koje tvrdi da nije počinio. Prethodno je ležao u zatvoru zbog droge.
- Kada sam prošli put bio ovde na izdržavanju kazne, od 2009. do 2011, sve je bilo drugačije. E, to je bio zatvor kao što ga opisuju reperi iz Amerike. Bilo je gangova, neformalnih sistema. U principu, ni tada nije bilo opasno za nekoga ko je u redu i ko gleda svoja posla. Doduše, ovo je mesto u kome ne moraš da tražiš problem, on će naći tebe. Ako si uporan, problem će definitivno doći, tu nema promašaja. Na sreću, propustio sam i pobunu 2000. i onu 2006. - smeje se ovaj reper koji je s dvojicom kolega iz zatvora već snimio veći deo albuma koji planira da objavi upravo iz zatvora.
- Kad su gostovali džezeri s Nešvila, mi smo izveli svoju numeru, a jedna izdavačka kuća je pristala da nam objavi CD. Sve je gotovo. Bićemo prvi reperi na svetu koji su tako nešto uradili - veli Lažetić.
On je u svojoj profesionalnoj karijeri nastupao s većinom poznatih repera Srbije.
- Možda me bolje kapiraju moje generacije, nego ove nove jer ove nove drugačije razmišljaju o životu, veruju da je neko mangup ako će da izađe za vikend i rokne nekoga, onda je mangup ili faca, a šta će posle biti ne razmišlja. Na kraju krajeva i celo društvo se bavi posledicama, a nikada uzrocima i to je generalno najveći problem - priča Lažetić.