Reporteri "Vesti" u zatvoru u Nišu (3): Droga u kikirikiju
Predrag Cvetković (40), jedan od nadzornika u KPZ Niš, vodi nas na mesto koje je za svakog novinara prava poslastica - zatvor u zatvoru. Reč je ograđenom delu paviljona koji ima stručan naziv "paviljon sa pojačanim stepenom obezbeđenja".
U okviru tog dela jesu i samice sa onim čuvenim kasa-vratima, pregradom u koju se ubacuje hrana i okruglim prozorčetom kroz koji stražar malo-malo, pa proviruje. I da, sve je baš kao u filmu.
- Više ne postoje klasične samice, ali ako vas one interesuju, idemo u podrum. Taj deo još nije renoviran, pa ćete se "naslikati" nekadašnjih "soba za vezivanje" - smeje se naš vodič.
Zatvor u zatvoru
Kada uđete u takvu jednu samicu, osmeh automatski nestane sa lica. U svega nekoliko kvadrata su samo krevet, nužnik i uzak prozor uz samu tavanicu koji gleda u asfalt. Sve deluje toliko jezivo da i pored toga što znate da se ove samice više ne koriste, i pored toga što su vrata širom otvorena, imate neopisivu želju da što pre izađete, pobegnete glavom bez obzira s tog mesta.
- Danas su samice ipak mnogo bolje sređene, urađene su po svim evropskim standardima, ali njihova funkcija je ostala ista: disciplinska mera za osuđenike koji prekrše zatvorska pravila - priča jedan od stražara.
Po pravilu, samica se "zaradi" zbog problema sa drugim osuđenicima, tuče, remećenja rada ili kašnjenja sa dozvoljenog odlaska na vikend kući. U zatvorskoj upravi nam otkrivaju da ove samice neretko koriste i kako bi spasli živote osuđenicima koji se "nisu razdužili".
Pravili i pištolj
Kao i u svakom zatvoru, tako i u ovom, zatvorenici od svega prave oružje.
Zatvorska uprava može da otvori i "muzej" predmeta koje su osuđenici osposobili kao hladno oružje.
Najviše pometnje bilo je 2007. godine kada je otkriveno da je nekolicina osuđenika pokušala da napravi pravi pravcati pištolj.
Svi su, bez pardona, završili u samicama.
Jedna pilula 50 evra
Reporteri "Vesti" u zatvoru u Nišu :
U pitanju je zatvorski žargon za neplatiše sa "crnog marketa". Obično su u "ponudi" narkotici, ali ima i halo kartica za telefon, hrana...
- Pokazaćemo vam i "račune" nekih od prodavaca koji uredno beleže ko im je koliko dužan. Na ovaj način neplatišama zapravo spasavamo život, mada činimo sve da suzbijemo crnu berzu - veli Cvetković.
Kazna u samici može biti i manja od mesec dana, ali je po pravilu tri meseca i na toliko se i preispituje. Osuđeni na ovu kaznu imaju tek po dva sata dnevno mogućnost da izađu iz ćelije, i to vreme potroše u ograđenim "krugovima za šetnju". Sa krova su pod stalnim okom stražara, a na novinarsku znatiželju većina je uglavnom sakrivala lice ili bežala od objektiva.
Predrag Cvetković navodi da je i dalje "najtraženija" roba u zatvoru droga.
- Kroz pakete koje dobijaju ili prilikom poseta, pokušavaju da prošvercuju marihuanu, heroin i druge psihoaktivne supstance. Kada u zatvoru imate oko 500 dilera drogom, onda vam je jasno da će neki od njih taj posao pokušati da nastave i iza rešetaka, pa drogu pakuju u razne kreme, voće, čak i u kikiriki u ljusci. Napolju je tabla buprenorfina - leka koji je zamena za metadon oko 500 dinara (četiri evra) po tabli, a ovde samo jedna pilula doseže cenu od 6.000 (50 evra) do 10.000 dinara - priča ovaj nadzornik.
Javne govornice
Dok nova zatvorska uprava nije uvela javne govornice bukvalno na svakom ćošku, mobilni telefoni su uz drogu bili najtraženija roba.
- Pronalazili smo ih u malim kutijama eurokrema, konzervama sardine, analnim otvorima rođaka koji bi došli u posetu. Sada toga gotovo da i nema. Jedina što neki osuđenici preprodaju halo kartice - veli Cvetković.
Ispovest sina najvećeg narko-bosa Balkana: Plačem kad mi dođu deca
Među osuđenicima zatvorenog dela je i Benjamin Tutić (24) iz Novog Pazara, sin Mehmedina - Mede Tutića, prema tvrdnji ministra policije Nebojše Stefanovića, najvećeg narko-bosa na Balkanu. Njih dvojica su uhapšeni u grupi od još desetak osoba prošlog novembra zbog 13 kilograma heroina koji su pokušali da preprodaju u Bugarsku. Mehmedin i Benjamin su osuđeni na četiri, odnosno 3, 3 godine zatvora po sporazumu o priznanju krivice. Benjamin priznaje da je u zatvoru zbog dva kilograma heroina.
- Kajem se i ispaštam za to što sam uradio. Mislio sam da ću tako nešto da zaradim, a zaradio sam nešto mnogo gore. Nikad pre nisam bio u zatvoru, nikad nisam bio ispitivan i ovo je prvi i mislim i poslednji put - priča ovaj mladić koji se nalazi u zatvorenom delu zatvora, a odnedavno radi u krojačkoj radionici.
- Kako to život ume da smisli, moji su u Pazaru imali radnju sa 50 šivaćih mašina, šili smo džins, majice i košulje, a evo, sada učim da šijem zatvorska odela, uniforme za zatvorsku stražu i dušeke - kiselo se smeje naš sagovornik.
Kaže da je život u zatvorenom delu strožei nego u poluotvorenom: tri puta je brojanje, obavezne su zatvoreničke uniforme, šetnje su dva puta dnevno.
- Kada sam ušao u zatvor bio sam u potpunom šoku. Slušate o velikim robijama, nije nimalo prijatno kad spavate u istoj sobi s nekim ko je silovao svoje dete ili ubio majku. Ali, oguglaš, navikneš se, pronalaziš sebi neki posao, samo da što brže prođe vreme da bi se vratio porodici - priča Benjamin.
Supruga i deca mu redovno dolaze u posete, dva puta mesečno. Sednu jedni preko puta drugih, gledaju se i plaču.
