Vajar Crne Gore Mijo Mijušković (9): Vetroznanac sa dušom
Gotovo da i nema iole poznatijeg imena iz sveta jugoslovenske književnosti i likovne umetnosti druge polovine 20. veka da nekad nije posetio Mijuškovića. Među njegovim prijateljima su i mnogi znameniti ljudi iz bela sveta.
Racimo: poljski teatrolog i estetičar Henrik Jurkovski, ruski pijanista Sergej Dorenjski, pesnik Jevgenij Jevtušenko, italijanski producent Karlo Ponti, grčki državnik i vlasnik velike kolekcije umetnina Konstantin Micotakis, šahisti Viktor Korčnoj i Boris Spaski, teatrolog iz Bratislave Vlado Predmerski, veliki španski pesnik Rafael Alberti, ili direktor Uneskovog instituta za spomenike kulture Pol Filip, koji je zapisao najsažetiju, ali možda i najrečitiju poruku: "Srećan sam jer sam sreo jednog slobodnog čoveka."
Galerija na brdašcu
Među nebrojenim prijateljima i poznanicima, a u Nikšiću uopšte, dovoljno je reći "dobri Mijo" i svi će nepogrešivo pogoditi da je reč o vajaru Miju Mijuškoviću. Upravo to je u nekoj prilici privuklo nekog radoznalog seljaka iz okoline Nikšića, po imenu Velizar, da jednom svrati kod tog neobičnog i u običnom narodu po dobru "prokazanog" umernika, koji na brdašcu iznad Nikšića otima od prirode i stvara svoj čudnovati i čudesno lepi i zanimljivi svet.
Pre nego što je krenuo iz Mijuškovićevog ateljea - hidrometeorološke stanice, iz tog čudesnog sveta umetnosti, očigledno zadivljen i oduševljen i umetnikovom predusretljivošću i time što je video u njegovoj kući, taj je neveštom rukom zapisao veštu misao, ono što je odjeknulo u njegovom srcu i duši, što je sreo i video u to do tad ne viđenom svetu: "Dao si mi parče duše, vjetroznanče i slučajni poznaniče."
A kod Mijuškovića su u njegovu opservatoriju-galeriju na brdašcu iznad Nikšića svraćali mnogi, znani i neznani, poznati i anonimni, i u jedno vreme je bilo gotovo nezamislivo da iko ko poseti grad pod Trebjesom ne svrati i kod Mija. Dođu, zadive se i ostave neki trag. Mijušković i danas pomno čuva kao svete relikvije mnogobrojne daščice na kojima su zapisi i poruke poznanika i prijatelja koje je sticao u silnim godinama.
Sudbina "Mudraca iz Pive"
Mijuškovićeva skulptura "Mudrac iz Pive" završila je u domu Karla Pontija i Sofije Loren. Kad su ovaj slavni bračni par iz sveta fila optužili za utaju poreza, među zaplenjenim vrednostima iz njihove kuće je odnesena i ta skulptura i zameo joj se trag, tako da Mijušković više ne zna kakva je njena sudbina i čuva samo repliku te skulpture u bronzi.
Valjda stoga što je za njega svaki čovek pesnik, najčešće su ga pohodili upravo pesnici, ne samo jugoslovenski, koji su ostavili više od 60 svakovrsnih zapisa.
Tako je, recimo, najveća srpska poetesa Desanka Maksimović, 5. maja 1971, na dasci zapisala pesmu pod naslovom "Zemlja je svuda ista", posvećenu njenom tada još živom mužu, njenoj najvećoj i jedinoj ljubavi, Sergeju Slastikovu Kalužaninu, ruskom emigrantu, belogardejcu, glumcu i pesniku, "siromašnom ali ga srce tražilo", za kojeg se udala 1933. godine, kao već zrela i afirmisana pesnikinja, a koji je, po sopstvenoj želji, ostao da večno počiva u njenoj rodnoj Brankovini. Umro je 1976, a pored njega će u istom grobu 16 godina kasnije počinuti i Desanka.
Brankova poruka
U Mijuškovićevoj kolekciji neobičnih spomen-dasaka, nalazi se i jedna na kojoj je svojevremeno i Branko Ćopić zapisao ove stihove:
"Oj sokole, moj sokole, ne slijeći mi pod prozore sa visoke Grmeč-gore,
ne budi mi prije dana moga sina Radovana, moga mladog partizana."
Dete sedih veđa
Na jednoj daščici stoji i zapis velikog umetnika, novinara, pisca, putopisca, hodoljuba, kozera i boema, Zulfikara - Zuka Džumhura, karakterističan i po tome što se Zuko i ovde igrao na svoj način pa je naizmenično pisao jednu rečenicu latinicom, drugu ćirilicom, a zapis je ostavio 1987. godine, godinu i po pre smrti. Evo tog zapisa, tačno onako kako ga je napisao Zuko Džumhur: "Pravo, pravcato zadovoljstvo je biti prijatelj sa čovjekom u poodmaklim godinama što ima obrve kao brkovi Kraljevića Marka, a dušu kao dijete od deset godina. To dijete sijedih vjeđa, bujne mašte i zlatnih ruku zove se Mijo, majstor Mijo, veliko srce Mijo, ljudina Mijo, dobri volšebnik (čarobnjak, mag, tajanstvenik, napomena B. S) Mijo. Hvala ti na prijateljstvu, moj dragi Mijo.
Tvoj prijatelj Zuko Džumhur Herceg Novi, aprila, '987. godine Gospodnje."
