Bakirov naslednik štitio glavoseče
Kandidatura predsednika RS Milorada Dodika za člana Predsedništva BiH je predmet najoštrijih kritika Zapada koji se navodno boji da će proizvesti novi rat i raspad države. Time je u zasenak pao predlog SDA da Bakira Izetbegovića nasledi Šefik Džaferović, ratni načelnik zeničkog Centra službe sigurnosti, za koga se navodi da je zatvarao oči na pokolje, uključujući one koje je sproveo odred glavoseča El Mudžahedin u Vozući 1995. godine.
Tako stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević upozorava na atmosferu medijskog i političkog linča Dodika, a da ratna biografija Džaferovića obiluje s dovoljno dokaza da bude optužen i osuđen zbog ratnih zločina. To uključuje da je znao, ali da ništa nije preduzeo da spreči ritualna klanja odreda El Mudžahedin.
- Ukoliko nadležne službe hitno ne ospore Džaferovićevu kandidaturu, izborni proces u Bosni biće drastično narušen. Umesto da se nađe na optuženičkoj klupi zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima, on bi mogao da sedne u fotelju člana Predsedništva BiH. Bio bi ogroman šamar pravdi i pomirenju ako na to mesto bude izabran čovek koji se direktno dovodi u vezu s ubistvima u Zenici, a zatim i u Vozući - tvrdi Galijašević.
Sve dokazano u Hagu
Ovaj stručnjak navodi da je to dokazano i u Haškom tribunalu u presudi Hadžihasanović - Kubura, u kojoj su detaljno objašnjeni mnogi zločini u Srednjoj Bosni.
-Tokom rata u Zenici srpski i hrvatski civili ubijani su i mučeni ne samo u Kazneno-popravnom domu, već i u Muzičkoj gimnaziji. Džaferović je u svakom trenutku znao šta se dešava u Odredu El Mudžahedin zato što je od početka 1993. njihova baza u Zenici bila pod operativnim merama lokalnog CSB pod kodnim nazivom "Kinšasa" - kaže Galijašević.
Sve spaljeno
Galijašević podseća da su u zločinima koji su počinjeni nakon osvajanja Vozuće učestovali i policajci pod Džaferovićevom komandom.
-Tada je ubijeno 465 vojnika i civila, proterano oko 22.000 meštana, ali i do temelja uništeno 66 sela sa oko 5.000 kuća, kao i 12 crkava i jedan manastir. Za ove zločine niko nije odgovarao - ističe Galijašević.
On ističe da je ovaj odred činio zločine i nad muslimanima, pa je 12. maja 1995. iz vrha Armije BiH bila naređena akcija "Vranduk". Međutim, iako je cilj bio dokumentovanje i presecanje protivustavne delatnosti dela Odreda El Mudžahedin, ovaj dokument je uništen. Galijašević dodaje i da je u presudi Hadžihasanović - Kubura dokazano ubistvo 92 lica.
Sudar dve struje?
Galijašević upozorava da je kandidat SDA izabran samo sa 40 odsto glasova ove stranke. Takođe da je reč o sukobu zeničkog i tuzlanskog odbora SDA, ali i "sudara džamijske strukture i obaveštajno-bezbednosnog podzemlja nastalog u ratu".
- Bakir Izetbegović bio je siguran da može izabrati Safeta Softića i time učvrstiti stranačko liderstvo i saradnju sa Reisom Husejnom Kavazovićem, ali operacija koju je vodio polutajno u potpunosti je propala. Dobio je podeljenu stranku i kandidata koji pripada moćnom Gatačkom klanu koga podržavaju ratni lideri Hasan Čengić i Šemsudin Mehmedović - kaže Galijašević.
Mučilišta do Ozrena
- U ovom procesu su razmatrana ubistva 187 vojnika i civila, nestanak 132 osobe, silovanje tri žene, mučenja i zlostavljanja u Muzičkoj školi u Zenici, u objekat Vatrostalna i Kazneno-popravnom domu, a u Tešnju, u Osnovnoj školi "Jablanica". Takođe i odsecanja glava srpskim ratnim zarobljenicima na Ozrenu i Srednjoj Bosni - ističe Galijašević i dodaje da Tužilaštvo BiH od 2012. vodi istragu za ratni zločin genocida počinjen u Vozući 1995. bez nade za sudskim epilogom.
On ukazuje da Tužilaštvo ništa ne čini mada su svi masovni zločini na Ozrenu islamskih fanatika, mudžahedina i terorista uglavnom dokazani u haškim procesima protiv komandanta Armije BiH generala Rasima Delića i Envera Hadžihasanovića i komandanta Sedme muslimanske brigade pukovnika Amira Kubure.
Prethodnica Islamske države
Galijašević tvrdi da je još tokom rata dokazano da su kandidat SDA Šefik Džaferović i Sakib Mahmuljin (komandant Trećeg korpusa protiv koga je pokrenuta istraga za zločine mudžahedina) imali informaciju o zarobljavanju 53 civila i vojnika VRS 1995. godine. Takođe, da su dozvolili da zarobljenici od 11. septembra do 14. decembra 1995. budu ritualno ubijani, mučeni i masakrirani kao što to sada rade Islamska država i Al Kaida (sečenje, odrubljivanje glave i porenje).
- Oni ništa nisu uradili ni kada je sprovođena operacija praćenja i nadzora nad Aimanom Avadom Dervišem koju je naredio vrh Armije BiH. Samo su 31. januara 1996. prekinuli akciju s obrazloženjem da je Derviš tog dana napustio BiH, mada je i danas u Zenici - kaže Galijašević.
