Bakirov naslednik štitio glavoseče
Tako stručnjak za bezbednost Dževad Galijašević upozorava na atmosferu medijskog i političkog linča Dodika, a da ratna biografija Džaferovića obiluje s dovoljno dokaza da bude optužen i osuđen zbog ratnih zločina. To uključuje da je znao, ali da ništa nije preduzeo da spreči ritualna klanja odreda El Mudžahedin.
- Ukoliko nadležne službe hitno ne ospore Džaferovićevu kandidaturu, izborni proces u Bosni biće drastično narušen. Umesto da se nađe na optuženičkoj klupi zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima, on bi mogao da sedne u fotelju člana Predsedništva BiH. Bio bi ogroman šamar pravdi i pomirenju ako na to mesto bude izabran čovek koji se direktno dovodi u vezu s ubistvima u Zenici, a zatim i u Vozući - tvrdi Galijašević.
Sve dokazano u Hagu
Ovaj stručnjak navodi da je to dokazano i u Haškom tribunalu u presudi Hadžihasanović - Kubura, u kojoj su detaljno objašnjeni mnogi zločini u Srednjoj Bosni.
-Tokom rata u Zenici srpski i hrvatski civili ubijani su i mučeni ne samo u Kazneno-popravnom domu, već i u Muzičkoj gimnaziji. Džaferović je u svakom trenutku znao šta se dešava u Odredu El Mudžahedin zato što je od početka 1993. njihova baza u Zenici bila pod operativnim merama lokalnog CSB pod kodnim nazivom "Kinšasa" - kaže Galijašević.
Sve spaljeno
Galijašević podseća da su u zločinima koji su počinjeni nakon osvajanja Vozuće učestovali i policajci pod Džaferovićevom komandom.
-Tada je ubijeno 465 vojnika i civila, proterano oko 22.000 meštana, ali i do temelja uništeno 66 sela sa oko 5.000 kuća, kao i 12 crkava i jedan manastir. Za ove zločine niko nije odgovarao - ističe Galijašević.
On ističe da je ovaj odred činio zločine i nad muslimanima, pa je 12. maja 1995. iz vrha Armije BiH bila naređena akcija "Vranduk". Međutim, iako je cilj bio dokumentovanje i presecanje protivustavne delatnosti dela Odreda El Mudžahedin, ovaj dokument je uništen. Galijašević dodaje i da je u presudi Hadžihasanović - Kubura dokazano ubistvo 92 lica.
Sudar dve struje?
Galijašević upozorava da je kandidat SDA izabran samo sa 40 odsto glasova ove stranke. Takođe da je reč o sukobu zeničkog i tuzlanskog odbora SDA, ali i "sudara džamijske strukture i obaveštajno-bezbednosnog podzemlja nastalog u ratu".
- Bakir Izetbegović bio je siguran da može izabrati Safeta Softića i time učvrstiti stranačko liderstvo i saradnju sa Reisom Husejnom Kavazovićem, ali operacija koju je vodio polutajno u potpunosti je propala. Dobio je podeljenu stranku i kandidata koji pripada moćnom Gatačkom klanu koga podržavaju ratni lideri Hasan Čengić i Šemsudin Mehmedović - kaže Galijašević.
Mučilišta do Ozrena
- U ovom procesu su razmatrana ubistva 187 vojnika i civila, nestanak 132 osobe, silovanje tri žene, mučenja i zlostavljanja u Muzičkoj školi u Zenici, u objekat Vatrostalna i Kazneno-popravnom domu, a u Tešnju, u Osnovnoj školi "Jablanica". Takođe i odsecanja glava srpskim ratnim zarobljenicima na Ozrenu i Srednjoj Bosni - ističe Galijašević i dodaje da Tužilaštvo BiH od 2012. vodi istragu za ratni zločin genocida počinjen u Vozući 1995. bez nade za sudskim epilogom.
On ukazuje da Tužilaštvo ništa ne čini mada su svi masovni zločini na Ozrenu islamskih fanatika, mudžahedina i terorista uglavnom dokazani u haškim procesima protiv komandanta Armije BiH generala Rasima Delića i Envera Hadžihasanovića i komandanta Sedme muslimanske brigade pukovnika Amira Kubure.
Prethodnica Islamske države
Galijašević tvrdi da je još tokom rata dokazano da su kandidat SDA Šefik Džaferović i Sakib Mahmuljin (komandant Trećeg korpusa protiv koga je pokrenuta istraga za zločine mudžahedina) imali informaciju o zarobljavanju 53 civila i vojnika VRS 1995. godine. Takođe, da su dozvolili da zarobljenici od 11. septembra do 14. decembra 1995. budu ritualno ubijani, mučeni i masakrirani kao što to sada rade Islamska država i Al Kaida (sečenje, odrubljivanje glave i porenje).
- Oni ništa nisu uradili ni kada je sprovođena operacija praćenja i nadzora nad Aimanom Avadom Dervišem koju je naredio vrh Armije BiH. Samo su 31. januara 1996. prekinuli akciju s obrazloženjem da je Derviš tog dana napustio BiH, mada je i danas u Zenici - kaže Galijašević.