Petak 23. 8. 2019.
Washington
150
  • Chicago
    240
  • New York
    220
  • Belmont
    260
  • Atlanta
    300
  • Boston
    300
  • Firt
    280
  • Denver
    310
  • Detroit
    210
  • Dover
    300
  • Hartford
    280
  • Orlean
    210
  • Helena
    280
  • Ren
    240
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    300
  • Portland
    310
  • Salem
    240
  • Santa Fe
    210
  • Tampa
    310
  • Topeka
    230
4
Subota 31.03.2018.
00:10
Dojče vele A

Milijarde od gastarbajtera - put u propast

Hrvatski gastarbajteri su prošle godine u domovinu poslali rekordnih 2,12 milijardi evra. U Srbiji, BiH ili na Kosovu su iznosi još veći. To nikako nije dobra vest jer iseljavanje na dugi rok znači propast ekonomije.

M. Karović
Sve više građana nekadašnje Jugoslavije spas traži u razvijenijim zemljama EU

Hrvatski građani u inostranstvu svake godine šalju sve više novca "kući". Baš kao nekad u Jugoslaviji, gastarbajteri izdržavaju ili pomažu svoju rodbinu obilno. Samo u odnosu na 2016. godinu, prema podacima Hrvatske narodne banke, cifra koju su preko računa poslali u Hrvatsku povećala se za 120 miliona evra prvi put premašivši svotu od dve milijarde evra. To je daleko veća svota od one koje je Hrvatska zabeležila u direktnim stranim ulaganjima u 2016. godini od 1,7 milijardi.

No, te su doznake samo one koje beleži statistika. Tome valja pridodati da je hrvatska Vlada još pre dve godine procenila da iseljenici u gotovini u Hrvatsku donesu više od milijardu evra, a tu je i potrošnja prilikom dolaska u "stari kraj" koja se zapravo ne može izračunati.

Količina novca ne čudi kada se prisetimo podataka da se iseljavanje ubrzava. Sa 13.000 zvanično iseljenih 2011. godine, nakon ulaska u EU, stigli smo na više od 39.000 iseljenih prema zvaničnim podacima, dok je stvarna brojka bliža 80.000. Međutim, postoji velika razlika između Hrvatske i bivše Jugoslavije.

Sve manje rođenih

Za Jugoslaviju je ekonomska migracija bila dobra vest. Zemlja je imala višak radne snage i tako je smanjivala nezaposlenost, emigranti su slali velike količine novca, u devizama koje su bivšoj državi bile potrebne. Prema podacima koje je portal mojevrijeme.hr pronašao u izveštajima Svetske banke o globalnom razvoju iz 1981. godine, 1978. godine količina novca koji su iseljenici slali u Jugoslaviju prelazila je 51 odsto vrednosti izvoza jugoslovenske industrije.

Danas doznake gastarbajtera pokrivaju svega petnaestak odsto hrvatskog izvoza, no Hrvatska ubrzano gubi radnu snagu. Iako u iseljavanju prednjače muškarci, sve više iseljenika odlazi s porodicama ili zasnivaju porodice u inostranstvu te ne planiraju svoju budućnost u Hrvatskoj. Prošle godine je u Hrvatskoj rođeno najmanje dece u poslednjih 100 godina, svega 36.647.

Sve je to put u propast, upozorava u razgovoru za DW profesorka Marijana Ivanov s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu.

- Dugoročni neto efekat priliva sredstava s jedne strane i gubitka ljudi s druge strane je sigurno negativan, iako u kratkom i srednjem roku ima pozitivni učinak na BDP i životni standard dela stanovništva u Hrvatskoj - kaže ona.

- Stope rasta hrvatskog BDP bile bi znatno niže, a razmere siromaštva znatno veći, da iseljena Hrvatska ne šalje novac članovima porodica i da iseljenici ne troše deo inostranih zarada tokom godišnjeg odmora provedenog u Hrvatskoj. Na taj način kroz rast potrošnje hrvatska država ubire i veće poreske prihode od PDV-a kao najizdašnijeg javnog prihoda - kaže Ivanov.

Penzioni sistem puca po šavovima

- Iseljavanje stanovništva dugoročno deluje na snižavanje potencijalne stope rasta BDP, nema novih investicija, smanjuje nam se ukupna produktivnost, demografska slika je iz godine u godinu sve lošija, a penzioni i zdravstveni sistemi pucaju po šavovima. Pri tome novih produktivnih ulaganja neće ni biti ako se domaće tržište stalno sužava - smanjenjem broja stanovništva koje živi, troši i privređuje u zemlji - dodaje ona.

Ivanov kaže da državu čine ljudi bez kojih Hrvatska ostaje, ne radeći ništa da privuče strance iz siromašnijih zemalja na svoje tržište rada.

- Ujedno, doznake porodice iz inostranstva, uz socijalne transfere države, svakako su faktor koji demotiviše deo stanovništva da postanu aktivni učesnici na hrvatskom tržištu rada.

I druge zemlje bivše Jugoslavije u sličnoj su situaciji. Dok su prema podacima Eurostata za 2016. godinu doznake iz inostranstva u Hrvatsku činile 4,3 odsto BDP-a (a gruba računica govori da će za 2017. godinu verovatno premašivati pet odsto), doznake iseljenika iznosile su 8,4 posto BDP-a Srbije, 9,9 posto BDP-a Crne Gore i čak 14,7 posto BDP-a Kosova. Doznake 1,7 miliona ljudi rođenih u Bosni i Hercegovini, koji sada žive u 51 zemlji sveta, povećale su BDP matice za čak 10,9 odsto. A to su samo doznake koje su išle preko računa, gotovinu je nemoguće izbrojati.

Iako podaci za Hrvatsku u poređenju s istočnim okruženjem zvuče još i dobro, Hrvatska je uz Letoniju najviše zavisna od doznaka iz inostranstva od svih članica Evropske unije. Doznake iseljenih Slovenaca, recimo, iznosile su svega 2,4 odsto BDP-a te zemlje, a prosek EU je 0,7 odsto.

POVEZANE VESTI

Subota 31.03.2018. 00:35
mi gastarbajteri koji unosimo velike pare u svoju domovinu..nas pljackaju na granici ..policija i na kraju komsije ...nas gledaju kao strance ..dok su komunisti bili biloje postovanja i paznje prema gastarbajterima..i prema tome se vidi koliko srbin srbina mrzi....na nas koji zivimo u inostranstvu srbi su ljubomorni itd...strasno
Subota 31.03.2018. 02:09
I sam sam donosio i ostavljao a sada mi je skupo i samo putovanje, bez posla i prihoda. Politicari to nisu iskoristili za razvoj zemlje vec su gledali da to koriste za svoj interes. Polako ce i ta cesma da presusi. Vecina ce ostati izvan maticne zemlje, kada stari pomru nece biti ni doznaka.
Subota 31.03.2018. 02:23
Narodna izreka nemij da mi ti upecas ribu i das vec mi pomogni i nauci meda sm pecam. Umesto da stalno saljete doznake i intervento pomazete svoje koji se u principu kad posaljete trenutno zadovoljni vi im pomognitr da sami naprave neki biznis da mogu pristojno da zive i nek sami sebi stvaraju to je bolje i za njih i za drzavu,
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
  • 2019 © - vesti online