SAD objavile tajna dokumenta o razbijanju Jugoslavije
"Referendum u BiH mogao bi da pojača tenzije između tri zajednice koje još nisu odlučile da li su spremne na suživot u državi koja bi bila nezavisna."
Ovo je navedeno u tajnom memorandumu koji je američki ambasador u EU Tomas Nils uputio američkom državnom sekretaru Džejmsu Bejkeru 26. februara 1992. godine, pišu Nezavisne.
To je tek jedan od mnoštva dokumenata koje je nedavno deklasifikovao Stejt department, a koji se mahom odnose na događaje u bivšoj Jugoslaviji iz drugog dijela 1991. godine i tokom 1992. godine, mada ima dokumenata i iz kasnijeg perioda.
Ambasador Nils je Bejkeru izneo pet mogućih opcija za priznanje postjugoslovenskih država, a najveća dilema je bila kako postupiti u vezi sa BiH u svetlu najavljenog referenduma od 1. marta 1992. godine, kao i u vezi s Makedonijom, s obzirom na to da je Grčka blokirala priznanje zbog njenog imena.
Ukoliko bi Amerika, kako je rekao, priznala samo Sloveniju i Hrvatsku, to bi moglo ohrabriti Srbe i Hrvate u BiH da sa Srbijom i Hrvatskom podele BiH.
- To bi neizbežno dovelo do nasilja između tri etničke zajednice - rekao je on.
Druga opcija bi uključivala samo najavu namere priznanja BiH i Makedonije, koja bi, kako on smatra, izbegla rizik da Amerika bude odgovorna za izbijanje nasilja u BiH.
- Međutim, u toj opciji bi nam bilo teško objasniti zašto ne priznamo te zemlje na osnovu njihovih vlastitih zasluga i zašto ih izlažemo opasnosti od političkih pritisaka od strane radikalnih elemenata. Predsjednici Gligorov i Izetbegović, dva najrazumnija aktera u jugoslovenskoj krizi, su nas upozorili da bi bili destabilizovani ako SAD priznaju druge republike, a ne njih - rekao je on.
Treća opcija, koju je on na kraju i preporučio Bejkeru, je istovremeno priznanje Slovenije, Hrvatske i BiH, što bi, kako je ocenio, pojačalo stabilnost BiH u svetlu mogućeg izbijanja nasilja u zemlji.
- Bilo bi moguće ohrabriti evropsku zajednicu da idemo zajedno u tu opciju, čime bismo maksimalno pritisli Hrvatsku i Srbiju i elemente koji žele podelu u BiH - napisao je on. Iako je preporučio opciju broj tri, Nils je smatrao da je najbolja opcija četiri - u kojoj bi uz ove tri bila priznata i Makedonija, smatrajući da bi to imalo stabilizirajući element u celoj Jugoslaviji.
- Ali priznanje Makedonije pre EZ izazvalo bi žestoku reakciju Grčke i verovatno i grčkih Amerikanaca. Moguć bi bio i pad Micotakisove vlade. Zato smatram da iz perspektive grčko-američkih odnosa mi ne bi trebalo da priznamo Makedoniju prije nego što to učini EZ - napisao je on.
U preporučivanju opcije tri Nils je rekao da bi u toj situaciji mogli održati pritisak prema Srbiji i Crnoj Gori, koje žele da budu prihvaćene kao naslednice bivše Jugoslavije.
- Ako referendum u BiH ne pokaže jasan rezultat, ili ako se bezbjednosna situacija pogorša do mjere da naša najava priznanja BiH ne bude primjerena, vratili bismo se na opciju broj dva- zaključio je on. SAD su priznale Sloveniju, Hrvatsku i BiH 7. aprila 1992. godine, dok su Makedoniju priznale u novembru 1994.
