Austrija u dilemi - i za i protiv Hrvata, šta će prevagnuti?
Austrijska vlada još nije donela odluku hoće li produžiti prelazni rok za zapošljavanje hrvatskih državljana.
Neki ministri vide potrebu preduzeća, drugi ukazuju na skoro 400.000 nezaposlenih u Austriji, prenosi Seebiz Dojče vele.
- Kada Hrvati dolaze u Austriju, oni ne dolaze u nešto nepoznato i ovde se jako brzo snađu. Ovde svako već ima nekoga, neko prijatelje, neko rodbinu, mi se ovde ne osećamo kao u inostranstvu i povezanost Hrvatske i Austrije ne datira od nastanka EU, već puno duže. Setite se samo Gradišćanskih Hrvata, od kada oni žive u Austriji - kaže Anto Sluganović, preduzetnik i pokretač informativne platforme Kroativ, koja Hrvate u Austriji informiše o kulturnim, privrednim i političkim zbivanjima, kako u Austriji, tako i u Hrvatskoj.
U Austriji živi više od 100.000 Hrvata, kaže Sluganović i oni slove kao marljivi i pouzdani radnici i poslovni ljudi. Mnogi od njih su preduzetnici, pa tako i zapošljavaju ljude koji dolaze iz Hrvatske. Često i austrijske kompanije zapošljavaju hrvatske stručnjake, koji su im potrebni kako u poslovnicama u Beču, tako i za saradnju s preduzetnicima u Hrvatskoj.
Osobe s hrvatskim državljanstvom u Austriji radnu dozvolu mogu dobiti samo ako je zanimanje kojim se bave u Austriji deficitarno. Poslodavac, istina, zahtev za izdavanje radne dozvole može predati i za druga zanimanja, ali ta procedura slovi kako komplikovana, pa se poslodavci u taj proces nerado upuštaju.
Kako stvari sada stoje, ova odrednica ističe 30. 6. 2018, kada Hrvatska puni pet godina kao članica EU. Ali, austrijska vlada je želi produžiti za dodatne dve godine, što bi po evropskim odredbama bilo i moguće, jer prelazni rok za nove članice može trajati do sedam godina.
"Razmišljamo o tome da potpuno iscrpimo tu mogućnost i da prelazni rok traje sedam godina", kaže ministarka zdravstva i socijalne zaštite Beate Hartinger-Klajn iz Slobodarske stranke (FPÖ).
Austrija, kaže ona, mora da misli na svojih 400.000 nezaposlenih i dodaje da tržište rada ne bi podnelo potpuno otvaranje za radnu snagu iz Hrvatske. Kao jedan od razloga se navodi i činjenica da je "natprosečno velik broj Hrvata u Austriji koji su bez posla".
