Reporteri "Vesti" na granici dva entiteta BiH (4): Bez posla nema povratka
Na suprotnoj strani Majevice od one gde su Lopare, u Federaciji, ušuškano je selo Crno Blato, jedno od najstarijih naseobina u ovom delu Bosne.
Nastalo pre oko dva i po veka, ime je dobilo po jezercetu - živom blatu koje je u blizini naselja. Legenda kaže da se baš u tom kalu, pre oko 350 godina, zaglavila turska svadba, pa je tamošnji beg u besu uzviknuo "Prokleto crno blato".
Udaljeno desetak kilometara od Tuzle, Crno Blato i dalje se sastoji se od tri zaseoka: Stevanovići, Selo i Gajići. Fale samo ljudi.
Do rata, ovo selo je imalo oko 250 domaćinstava, a danas ih je četiri puta manje. Crno Blato su mnogi napustili i posle 15. maja 2014. godine kada je klizište gutalo i rušilo kuće kao da su od papira.
- Danas je u selu 61 domaćinstvo, a pretežno je reč o starima - priča Srđan Gajić (37), jedan od onih meštana koji već 15-ak godina žive i rade u Švajcarskoj, u Cugu.
I on je u grupi onih koji rodnu grudu posećuju onda kada im obaveze to dozvole.
- Do rata naše selo nije bilo poznato kao gastarbajtersko, a i zašto bi? Tuzla je u ondašnjoj SFRJ bila jak industrijski centar i znalo se da odmah po završetku škole sledi zaposlenje i plata od koje se moglo živeti. Da se ne lažemo, ko je u onoj Jugi imao dobar posao, nije ni razmišljao, ni imao potrebe da napušta ognjište.
Međutim, rat je učinio svoje i ljudi su pobegli glavom bez obzira. Kada su puške utihnule, ljude je odvlačila loša ekonomska situacija.
- Dosta nas je u Srbiji, a svaka treća ili četvrta kuća u Crnom Blatu je negde na potezu od Švajcarske, Austrije ili Nemačke - veli Gajić koji je srećno oženjen, ima dvoje dece, a u Cugu se uspešno bavi privatnim biznisom.
Pripada onoj generaciji naše dijaspore koja se ka tuđini uputila posle 2000. godine. On je otišao 2004. i nije se pokajao.
Aleksandra pomaže vršnjacima
Kćerka Srđana Gajića, Aleksandra, aktivan je član organizacije Jugi iz Cuga koja se bavi pronalaženjem poslova za svoje vršnjake, a koliko je posvećena toj vanškolskoj aktivnosti svedoči i novinski natpis iz avgusta prošle godine u lokalnim novinama "Cugercajtung" u kome se ona navodi kao jedan od vodećih članova ove organizacije.
- Moj posao je da za vršnjake tražim posao ukoliko im je potreban dodatni džeparac i to lepo funkcioniše - veli stidljivo ova devojčica.
- Eto, kada je sve prošlo, na kraju balade i ja sam otišao i fino sam se snašao. Posao ide dobro, ali mora marljivo da se radi i da se bude odgovoran - priča.
Na pitanje može li se uopšte razmišljati o povratku u rodna mesta, Gajić je tu krajnje švajcarski racionalan.
- Da se ne lažemo, da je Crno Brdo na beogradskim Terazijama, svi bi se još "juče" vratili i to bez obzira na veru ili naciju. Ali, ekonomska situacija u BiH je takva da je to trenutno nerealno očekivati, posebno ne za radno sposobne. Ko će se vratiti u sredinu u kojoj nema posla, nema sigurnih primanja. O povratku eventualno razmišljaju ljudi pred penziju, a svi drugi kroz ideju da naprave neku vikendicu. Mlađi ljudi, posebno oni sa decom, ne vide sebe u pričama o povratku jer ne žive samo zbog sebe, već i zbog njih - iskren je naš sagovornik.
Klizišta po Majevici
Priroda je bila nemilosrdna 2014. godine i s druge strane Majevice - u Republici Srpskoj, Klizišta su proizvela probleme u mnogim srpskim selima oko Lopara, a najkatastrofalnija situacija bila je u selu Jablanica. Tamo je malo kuća koje nemaju barem neko oštećenje. Meštani više u njima ne žive, ali ih redovno obilaze.
- Nemamo druge. Ovo smo teškom mukom zidali a priroda nam je srušila u roku od svega nekoliko sati - pričaju nevoljno meštani Jablanice.
Njegova deca: osmogodišnji Filip i 13-godišnja Aleksandra upijaju ono što otac govori, a priznaju da vole da dolaze u zavičaj.
- Pokušavam da dolazim sa porodicom što češće. To je najmanje četiri puta godišnje, ali kada uspem, onda spojim i poslednje radne dane sa vikendom, samo da bi se "napunile baterije". Jer, Majevica je prelepa planina, odličan je "bensedin". Odmorim se od telefona, stresa i saobraćaja.
Priznaje da su drugi mnogo "lenji", odnosno da sve manje posećuju rodnu grudu. Ipak, i za njih ima opravdanje.
- Sve zavisi od vaspitanja, ali i od toga šta čovek očekuje kada dođe. Nekoga fascinira ova predivna priroda, to ga vrati u detinjstvo, priseti na bezbrižne dane. Drugi su opet mnogo racionalniji, pa razmišljaju da tih 2.000 franaka koliko bi potrošili u otadžbini, mogu da potroše i u Monaku ili Parizu. Dakle, sve to je individualno. Moja deca vole da dolaze, a dokle će biti tako, zavisi od njih - kaže na kraju naš sagovornik.
Problemi Srba u Federaciji
Crno Blato nije jedino mesto koje se suočava sa ekonomskim problemima. Slično je i u dvadesetak srpskih sela koja su posle Dejtonskog sporazuma pripala Federaciji BiH.
Rastošnica je pre rata brojala 1.500 porodica, a sada ih je tek stotinak. To selo koje je imalo asfaltirane ulice suočeno je sa apsurdom da nijedan put nije obnovljen, a kombi prevoz ka Sapni, kojoj je teritorijalno pripala, ne saobraća svaki dan.
Sa sličnim problemima susreću se i srpski povratnici u Miladićima, Jasenici, Lukavici i drugim selima koja danas pripadaju federalnim opštinama.
