Subota 14. 12. 2019.
Washington
-10
  • Chicago
    -10
  • New York
    60
  • Belmont
    70
  • Atlanta
    60
  • Boston
    160
  • Firt
    70
  • Denver
    100
  • Detroit
    00
  • Dover
    100
  • Hartford
    60
  • Orlean
    30
  • Helena
    70
  • Ren
    60
  • Honolulu
    250
  • Las Vegas
    60
  • Portland
    120
  • Salem
    20
  • Santa Fe
    10
  • Tampa
    210
  • Topeka
    00
0
Subota 22.12.2018.
00:44
Nada S. Jakšić A

Memoari Pavla Jakšića (4): "Švaba" u Beogradu

Posle položenog maturskog ispita (1933) nastupila je velika neizvesnost oko mog daljeg školovanja. Industrijalac i senator Petar Teslić davao je stipendije samo srednjoškolcima, a u nepoznat svet velikih gradova nije se moglo "grlom u jagode". Ja nisam prihvatio ponudu komandanta garnizona (pukovnika Brkića) da idem u vojnu akademiju. Ali jedan neočekivani događaj izmenio je sve.

Privatna arhiva
Beograd 1937: Pavle Jakšić, drugi sleva u prvom redu

Toga leta kralj Aleksandar Karađorđević obilazio je Baniju i Kordun, gde je hajdukovao njegov otac Petar. Ručak u šumi Kose pored banje Topusko iskoristili su moj pokrovitelj Samardžija i senator Teslić da me kralju preporuče za stipendistu. Traženo je od mene da se odreknem želje da studiram u inostranstvu i kažem šta i gde bih želeo da studiram u zemlji.

Zadah klerikalizma

Maštajući o Tesli i njegovom asketskom izolovanom životu naučnika, želeo sam da se udaljim iz sredine koju su umnogome potresala konfesionalno-međunacionalna srpsko-hrvatska trvenja, na koja sam gledao, i doživljavao ih, kao izraz duhovne zaostalosti i kolonijalne psihologije i da nekako iskupim "greh" praotaca koji su pod pritiskom turskog zuluma došli na zemlju sa koje su se Hrvati u strahu odselili prema Austriji u Ugarskoj, na kojoj su kao profesionalni ratnici štitili hrišćansku katoličku Evropu, a ova u njima uvek videla samo nužno, pravoslavno "vizantijsko" šizmatično zlo.

Posebno me je iritiralo ono što se naziva "hrvatski jal". Neprijatni zadah katoličkog klerikalizma i frankovačkog nacionalističkog ekskluzivizma - koji će do punog izražaja doći deceniju kasnije u fašističkoj "božjoj" tvorevini, Nezavisnoj Državi Hrvatskoj - naveo me je na put udaljavanja od rođene zemlje i očinskog ognjišta, iako sam tu, u sredini poštenih Hrvata, dosta naučio i osetio prisustvo evropske civilizacije. Odlučio sam se za nepoznato i neizvesno - za Beograd i studije fundamentalnih prirodnih i tehničkih nauka - fizike, matematike i elektrotehnike.

Kada sam ocu rekao za kakve studije sam se opredelio i da mi je osnovna želja da radim na nauci - fizici, osnovi prirodnih nauka - on je to propratio rečima: "E, moj sinko, ne živi se od rada nego od zarade." Jasno i jednostavno je definisao jedan od osnovnih principa robno-novčanih ekonomskih odnosa i kapitalističkog društveno-ekonomskog sistema - profit.

Dobio sam mesečnu stipendiju 1.000 dinara (približna plata profesora-suplenta), što je meni, studentu željnom nauke, obezbeđivalo pristojan život. Rodbina moje majke, među kojima učitelji Dragojević i Milan Vujaklija - jedan od 1.300 kaplara - tvorac čuvenog Leksikona stranih reči i izraza, koja se u Srbiju doselila pre Prvog svetskog rata primila me je svesrdno i prijateljski.

Kao "kraljevski stipendista" lako sam se uselio u Studentski dom, koji je, kako sam kasnije saznao, u studentskoj sredini ocenjivan kao stecište "režimlija" i "agenata".

Prvo upozorenje

Kada me je prijatelj iz glinske gimnazije, kasnije profesor univerziteta Stevan Kukoleča, autor velikog naučnog opusa ekonomske prirode - predstavio "cimer-kolegi", studentu medicine, Šumadincu Svetislavu Bačareviću, ovaj je, još uvek pod teškim utiscima Cera, Kolubare i austrijskih vešala, spontano i prijateljski rekao: "A, Švaba!"

Značilo je i to da su veze između Cera, Suvobora i kajmakčalanskog dobrovoljačkog jugoslovenstva, s jedne, i Vojne krajine i vojvođanske "srpske Atine", sarajevskog atentata i "veleizdajničkog procesa", s druge strane, bile dosta slabe.

Bilo je to za mene prvo upozorenje u novoj sredini da se od balkanskih verskih i nacionalnih suprotnosti i trvenja nigde na Balkanu ne može skloniti i da se samo jedne forme njihovog ispoljavanja mogu zameniti drugima.

Pravi zamah i značaj ovoga shvatiću kasnije, kada kao komandant partizanske vojske budem privijao uza sebe srpsku, hrvatsku i muslimansku decu, prestravljenu krvavim orgijanjem, bezumljem versko-nacionalističke mržnje u istočnoj Bosni, oko Rogatice i Jahorine, mržnje čiji su koreni u ideologiji panislamizma, katoličke, hrvatske "gospodstvujuće nacije" i pravoslavnog, srpskog "izabranog naroda", u kompleksu niže vrednosti i neverovanja u sopstvene snage, vazalskoj psihologiji proizišloj iz dugotrajg života u ropstvu.

Postaće mi tek tada jasno da nije lako ugasiti žižu "balkanizacije", naziva datog na Berlinskom kongresu 1878. za sklop antagonizma velikih sila na Balkanu i balkanskih versko-nacionalnih suprotnosti. Okršaji autohtonih progresivnih i reakcionarnih snaga, klasno, nacialno i verski opredeljenih tokom poluvekovnog opstanka zajedničke države Južnih Slovena - Jugoslavije, građanske, kapitalističko-monarhističke i radničke, socijalističke, mnogostruko i očigledno to pokazuju.

Svetosavska nagrada

Preda mnom su bile samo fizika i matematika, a u institutima i bibliotekama može se naći bar izolovani i kratkotrajni mir kojem sam neodoljivo težio.
Rezultat te moje orijentacije bila je i studentska Svetosavska nagrada (1937) za naučni rad "Metod koincidencije u fizici".

To me nije sprečavalo da sa dosta pažnje pratim društvena i politička zbivanja te da se povremeno uključujem aktivno i u studentske demonstracije. Ovakva moja ograničena politička angažovanost nije, razume se, zadovoljavala politički aktivne "narodne studente" - komuniste, dok su mi reakcionarni studenti - oni koji su, lepo obučeni, razbijali vrata univerziteta, smatrajući da kralju - kome duguju zahvalnost njegovi stipendisti - pripada i pravo da narodnim novcem kupuje savest seljačke dece - govoli: "Komunista koji se krije iza kraljeve stipendije."

Vizija pravednog poretka

A ja se nisam ni opredeljivao ni borio protiv pojedine ličnosti (kraljeva Aleksandra, Petra), a za drugu ličnost (Josipa Broza Tita, proglašenog za demijurga!), nego protiv nepravednog buržoasko-kapitalističkog a za, u viziji pravedniji, socijalističko-komunistički društveno-ekonomski poredak.

Sutra - Memoari Pavla Jakšića (4): Pariz pod kukastim krstom

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2019 © - vesti online