Holanđanka koja je volela Srbe (12): Ljudskost nema naciju
Da u ratu, a posebno onom koji se vodio na prostoru nekadašnje SFRJ, odnosno Bosne i Hercegovine stvari nikada nisu bile crno-bele, te da humanost ne poznaje ni granice, ni veru, ni naciju, svedoči i human gest zaposlenih u bolnici u Sarajevu, kada se na Palama upravo rođena beba našla u životnoj opasnosti.
Očekujući čudo
"17. mart 1995. U pola pet ujutro probudila me Borka. Oli iz Posmatračke misije UN traži me na telefon. Svetlana, njihov službenik i član lokalnog osoblja, porodila se, ali su ona i beba u životnoj opasnosti. Putem radija i televizije upućen je poziv dobrovoljnim davaocima krvi, ali radi se o retkoj AB negativnoj krvnoj grupi. Svi su zatečeni, brinu i priželjkuju da se desi nekakvo čudo, jednostavno, nema zaliha krvi te grupe. U drugim sličnim situacijama stotine ljudi hitaju ka bolnici da daju krv. Šta sad? Predlažem doktoru Babiću, koji je postavio dijagnozu, da uključimo Posmatračku misiju i pošaljemo ih neprijatelju (ružna reč), odnosno da tražimo krv iz federalnog dela Sarajeva. On se složio. Nazvala sam Olija, člana Posmatračke misije, da što pre dođe u bolnicu Koran. Kada smo mu objasnili o čemu se radi, odmah je pristao. Put je bio zaleđen, ali njemu nije bilo prvi put da zaleđenim putem ide u Sarajevo. Dogovorili smo se da, kad ga upitaju ko ga šalje, navede ime profesora Šošića i da objasni o čemu se radi. Od kolega znam da je on ljudima tamo drag. Na veliku radost, Oli se vraća iz Sarajeva sa 'zlatnom krvlju'.
Bravo za Rouzove
Ispričao je da su ga pitali za koga je krv i ko ga šalje i da je muslimanski lekar (lekarka) imao samo pohvale za profesora Šošića, rekavši da je on, pre svega, bio dobar kolega. Svetlani i bebi je dobro. Beba je smeštena u inkubator koji smo dobili na poklon prošle godine u avgustu od gospođe Rouz i njenog muža, generala Majkla Rouza. Još jednom "Bravooo!" za ljudskost i veze izvan politike!"
"Mali genocid"
U nedostatku odgovarajuće medicinske opreme, lekari ratne bolnice Koran su se snalazili kako su znali i umeli, međutim, mnogo toga nije zavisilo od njih, a to su pre svega odobrenja međunarodnih mirovnih snaga UN da dozvole prebacivanje ranjenika ka Srbiji i zdravstvenim centrima koja su osposobljena i opremljena za pružanje pomoći.
"13. februar 1995. Danas sam na Intenzivnoj nezi zatekla jednog pacijenta u komi. U nedostatku adekvatne opreme, održavaju ga u životu pomoću ručne pumpe. Procedura da se pacijent pošalje helikopterom u Beograd je duga, a za ovog pacijenta preduga. Dok se čekalo odobrenje za poletanje, pacijent je umro. Mali 'genocid' - veliki skandal! Koliko bi se žalbi zbog kršenja ljudskih prava moglo podneti? Bezbroj!
Moja ljutnja zbog stradanja nedužnih ljudi ne pomaže ništa, ali to što se njima ovde dešava može se desiti i svima nama na Zapadu već sutra. Americi se ne može verovati, a osim toga i ratoborna je.
Tako će da bude dokle god moć, novac, nafta, korupcija, mafija i kriminalitet - šest komponenti koje se sve više međusobno povezuju - dobijaju prevlast nad legalnim poretkom i šire se u svetu, kvare mentalitet i daju pogrešan obrazac mišljenja takozvanim intelektualcima."
Holanđanka koja je volela Srbe:
(1): Htela sam pogled iza scene
(2): Kuće kao mrtvački sanduci
(4): Dečja graja jača od granata
(6): Mala Jugoslavija u bolnici
(7): Lažne žrtve Srba na Markalama
(8): Rat u režiji Alije Izetbegovića
(9): Ranjenici na pokretnoj traci
Preko mina do slobode
"19. mart 1995. U večernjim časovima dovezli su D. P, koji je takođe naišao na minu. On ima 23 godine. Roditelji mu žive na Dobrinji, perifernom kvartu Sarajeva koji sada pripada muslimanima. D. P. je čitav rat bio kod kuće. Priča kako su svi Srbi koji podležu vojnoj službi bili mobilisani u bosansku vojsku i poslati na prve linije, dok su stariji morali da kopaju rovove i obavljaju druge teške poslove. Uz pomoć jednog muslimana uspeo je da pobegne, nakon što je platio 1.000 DM
, ali je slobodu platio mnogo višom cenom, naišavši na minu. Potvrdilo se ono što sam znala i pre - da bi se sprečio izlazak Srba iz Sarajeva, svi putevi koji su vodili ka Palama i srpskoj teritoriji bili su minirani. Stopala su mu još visila na nogama, mada su pete bile otkinute, a imao je i neke druge povrede. Lekari tvrde da će mu kasnije biti dobro, zahvaljujući plastičnoj hirurgiji. To bi bilo lepo, čekaćemo.
