"Vesti" otkrivaju dobro čuvanu tajnu Udbe (4): Lumpovanje s Titom u Njujorku
Velimir Pribićević je bio jedan od retkih, ako ne i jedini srpski vojnik koji je učestvovao u oslobađanju Berlina 1945. godine, a zatim i pripadnik misteriozne tajne grupe Udbe koja je, neposredno po završetku Drugog svetskog rata, otimala "narodne neprijatelje", za državu krijumčarila krompir za dijamante i ko zna šta još. Na kraju, bio je prijatelj norveškog kralja Olafa, ali i jedan od najomiljenijih Titovih vozača.
Neposredno po završetku rata, primarni zadatak tadašnje Udbe bio je lov na narodne neprijatelje po zemlji i inostranstvu. Kako su državni funkcioneri uveliko partizanske uniforme zamenili štofanim odelima, tako je i tajna služba dobila neke nove zadatke. Velimir Pribićević će uskoro promeniti Službu i preći u diplomatiju.
Prema dostupnim podacima on je zvanično 1960. godine prešao iz Generaleksporta u tadašnje Savezno ministarstvo inostranih poslova.
Njegova kćerka, Milica Pribićević-Marks, objašnjava da je njen otac zapravo bio žrtva zakulisnih radnji partizana koji su uniforme zamenili svilenim odelima.
Nesuđeni diplomata postao domar
- Posle tajnih zadataka koje je po svetu obavljao u ime države, bilo je logično da i on napreduje, da dobije neki politički položaj. Otišao je kod saboraca i pitao ih šta se događa, a oni su mu odgovorili: "To je zato što nemaš diplomu." Baš se iznervirao i svašta im je rekao: "Dok sam ja jurio po svetu, vi ste završavali škole, razne večernje kurseve." Samo su slegli ramenima.
"Vesti" otkrivaju dobro čuvanu tajnu Udbe:
Nekadašnji ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srpske Krajine i predratni jugoslovenski diplomata, Slobodan Jarčević, jedan je od retkih živih Pribićevićevih prijatelja, potvrđuje da je ovaj trebalo da bude diplomata, ali da ga je Partija stavila na led.
- Sve je počelo u godinama Informbiroa. Krenule su priče da je "ruski orijentisan", a glavni argument bio je da je "rusofilstvo" stekao služeći u Crvenoj armiji tokom rata. Ali, Velja je ipak imao sreće da ne prođe kao mnogi drugi. Nije uhapšen i oteran na Goli otok. Nekadašnji saborci, sada istaknuti politički rukovodioci Jugoslavije, skrajnuli su ga, pa je umesto da postane diplomata postao vozač i domar u našim ambasadama - priseća se Jarčević.
Milica Pribićević-Marks dodaje da su, čim je njen otac prešao u SMIP, spakovali kofere i otišli u Ameriku, u predstavništvo tadašnje FNR Jugoslavije pri Ujedinjenim nacijama.
- Imala sam pet godina kada smo 1960. došli u Njujork, u apartman koji sadašnja vlast Srbije pokušava da proda za 50 miliona dolara. Ambasador je bio Dobrivoje Vidić, kasniji član Predsedništva SFRJ. Zvanično zanimanje mog oca je bilo domar, a majka je radila sa zvanjem domaćice. Sećam se da su, posebno kada bi Tito dolazio u Njujork, organizovani svečani prijemi i da sam kao Pepeljuga virila iza vrata, sanjajući otvorenih očiju da ću kada porastem i ja biti na takvim mestima - priča naša sagovornica. Otkriva da je tadašnji ambasador voleo da se kocka, te su se karte igrale do jutarnjih sati.
- Na kraju se to pročulo do Beograda i cela misija je posle dve godine hitno vraćena u zemlju.
Ambasadore učio manirima
Milica Pribićević-Marks kaže da Velimir nije bio samo domar u ambasadama.
- Mnogi ambasadori i konzuli su dolazili na službu ne znajući, ne samo kako se drži pribor za jelo, nego i kako se razgovara sa diplomata. Ne želim da kažem njegovo ime, ali jedan ambasador je, na primer, goste dočekivao u bade mantilu. Moj otac ih je učio diplomatskom bontonu i stranim jezicima.
SUTRA - "Vesti" otkrivaju dobro čuvanu tajnu Udbe (5): Bomba u Marselju
