Krhki Balkan u Trampovoj eri: Ratna opasnost u Srbiji, BiH i na Kosovu
Blizina Trampa Putinovom režimu može imati uticaj na Balkan, piše nemačka štampa. Srpski premijer Aleksandar Vučić pokazao je da neće nužno igrati ulogu stuba stabilnosti koju Evropljani od njega očekuju.
List Vezer kurir (Bremen) je objavio članak o "strahu od američkog povlačenja sa Balkana". Novinarka Adelhajd Velfl u tekstu pod naslovom "Krhki poredak je ugrožen" piše o novom predsedniku SAD Donaldu Trampu - njegov zahtev da se građanima "muslimanskih zemalja" više ne dozvoli ulazak u SAD je u Bosni i Hercegovini izazvao enormni gnev.
"Muslimani u Bosni i Hercegovini su uglavnom orijentisani ka Zapadu, između ostalog, zbog politike SAD sa Bilom Klintonom koji je podržao intervenciju NATO u ratu i stalno pokušavao da očuva integritet države Bosne i Hercegovine. Postmoderni populizam Donalda Trampa se ne sviđa balkanskim muslimanima, i ne samo njima. SAD su pokušale da u svim državama podrže liberalno-demokratske vrednosti: novcem, rečima i projektima. Ni u jednom drugom regionu u Evropi SAD i NATO nisu bili tako važan stabilizator kao u jugoistočnoj Evropi posle ratova u devedesetim godinama."
Pročitajte još:
* "Tramp prepušta Srbiju Putinu"
* "Ako Putin bude tražio podršku Trampa za Srbiju, izbiće sukobi na Balkanu"
Tri države naročito problematične
Kako piše ovaj list, tri države su posebno krhke, jer je njihova državnost ugrožena spolja ili iznutra.
"To je s jedne strane Makedonija, koju Grčka bojkotuje zbog spora oko imena. S druge strane, to je Kosovo, koje Srbija ne priznaje. I, treće, to je Bosna i Hercegovina, čiji integritet iz dana u dana atakuje nacionalističko vođstvo Republike Srpske. Do sada su Evropljani upotrebljavali soft power a SAD su bile poznate po svojim jasnim uputstvima - koja su, kada zatreba, bila začinjena i oštrim pretnjama."
U opširnom tekstu se dalje navodi kako Rusija nastoji da pojača svoj uticaj na Balkanu i opisuju problemi između Srbije i Kosova.
"Ono što će se narednih godina dešavati na Balkanu, zavisi i o toga ko će biti sufleri predsednika Trampa. Jer, upravo zato što trampovska politika podriva diplomatiju, lobisti postaju vrlo moćni. Ključan će biti i novi prvi zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova Džon Hefern koji je nadležan za Evropu. Iz nove američke administracije ima naznaka da neće dozvoliti novo povlačenje granica na Balkanu."
Vučićeve "provokacije"
Kako se dalje navodi, za stabilnost na Kosovu je ključno pozitivno i susedsko ponašanje susedne države Srbije. Stručnjak za Balkan centra EU CIFE u Nici, Tobijas Flesenkemper, smatra da je ruska karta, koju je Beograd uvek držao u ruci, u novoj geopolitičkoj konstelaciji dobila veću vrednost. Blizina Trampa Putinovom režimu usmerena je i protiv dosadašnje evroatlantske osovine. Srpski premijer Aleksandar Vučić, kojeg su Nemačka i EU proteklih godina favorizovale, proteklih meseci je već pokazao da ume i da provocira i da neće nužno igrati ulogu stuba stabilnosti koju Evropljani od njega očekuju.
"Sa erom Trampa nestaju i moralno-etičke ambicije dosadašnje evroatlantske saradnje na Balkanu. SAD sa Trampom će izdvajati manje novca za projekte demokratizacije u regionu, ili za projekte koji sa Trampa to više nisu: na primer, za podršku ženama ili seksualnim manjinama. U julu je počela nova finansijska godina u SAD i na Balkanu će civilno društvo osetiti novu američku administraciju. Onaj ko se ne uklapa u koncept, neće biti više podržavan", piše Vezer kurir.
Ratne trube na Balkanu
List Folksštime (Magdeburg) prenosi tekst dopisnika agencije DPA Tomasa Braja o tome kako se "na Kosovu, u Bosni i u Srbiji opet govori o ratnoj opasnosti. Čuju se zahtevi za novim granicama". Odnosi država bivše Jugoslavije ovako loši nisu bili već dve decenije, prenosi Braj, i dodaje da poslednjih sedmica mnogi političari ponovo govore o ratnoj opasnosti.
Pročitajte još:
* Evropa strahuje: Hoće li biti novog rata na Balkanu?
"Srpski predsednik Tomislav Nikolić želi da u slučaju da dođe do najgoreg sam na čelu armije umaršira na Kosovo, jer tamo Albanci navodno planiraju rat protiv srpske manjine."
A pošto su nacionalne manjine nezadovoljne svuda u tim zemljama jugoistočne Evrope, ponovo se razmišlja o izmenama granica. Sve je naelektrisao jedan članak u stručnom časopisu Forin afers objavljen u SAD krajem prošle godine. Tu bivši britanski diplomata Timoti Les piše da je politika Vašingtona i EU kada je reč o pomirenju i održanju multietničkih država propala. I da samo izmene granica mogu da spreče nove oružane sukobe.
"Tu tezu je podržao i nekadašnji pripadnik francuske tajne službe Pjer-Anri Binel, koji probleme u regionu naziva tipičnim primerom zamrznutih sukoba. A u beogradskom magazinu Nedeljnik se oglasio bivši stručnjak CIA za Balkan Stiven Majer. On je predložio razmenu teritorija kao rešenje za kosovski problem koji važi kao nerešiv. Sever bi, sa svojom srpskom manjinom, trebalo da se priključi Republici Srbiji, a srpska manjina u preostalim delovima Kosova bi se preselila uz pomoć UN. Srbija bi zauzvrat priznala nezavisnost svoje bivše pokrajine."
Prekrajanje granica
List navodi da bi, u tom slučaju, vođa Albanaca u Južnoj Srbiji Jonuz Muslij, hteo da region Preševa i Bujanovca, u kojem njegovi sunarodnici čine većinu, priključi susednom Kosovu. Takve misaone igre su dale krila i političarima u Albaniji. Raniji dugogodišnji šef vlade Sali Beriša je u parlamentu u Tirani zahtevao ujedinjenje Kosova sa matičnom republikom Albanijom.
"I dok razmena teritorija u slučaju Kosova izgleda teoretski izvodljiva, problemi u Bosni i Hercegovini su bitno komplikovaniji. Tu Srbi u svojoj polovini države koja je već i danas gotovo samostalna, već godinama teže da se odvoje od celokupne države u kojoj muslimanski Bošnjaci poseduju tesnu većinu. Katolički Hrvati, koji su sa oko 15 procenata najmanja etnička grupa, već i danas su više povezani sa najmlađom članicom EU Hrvatskom nego sa bosanskim glavnim gradom Sarajevom. Ima samo malo glasova, poput bivšeg srpskog reformskog političara Žarka Koraća, koji upozoravaju na opasnost od povlačenja novih granica."
