Crnokošuljaši rasterali Srbe

_____ ВЕЧНОЈ СРБИЈИ _____ Чувај се, мој роде, својих странпутица, Јер пут неизвестан увек је пут вражији. Не бој се јастреба него кукавица, Не бој се лажова него њине лажи. Бог нека те спасе твојих спасилаца, На свакоме углу има их по један. Презри мудрост глупих и глупост мудраца! Нож твог изд-ајника биће увек жедан.......... Као гром ћеш наћи свога пута, И као нит златна пробити кроз стену. Зар храброст полтрона да ти снагу спута, И да нож злочинца проспе задњу вену! Косовски витези први пут су знали За војску уб-ица што ће да их срете: За гнусно јунаштво оних што су кл-али У постељи старца, у колевци дете.............. Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара! Заставу у срамни злочин замочену; Слободу у сенци туђих бајонета; Отаџбину целу у пљачци и плену; У крвавој руци где је причест света.............. Презри љубав подлих и братство уб-ица. И реч вероломних и част клеветника! Носи, роде славни, тај мач без корица - Знамен крстоносца и Божјег војника! Да би штит Ахилов био славе веће, Сам Бог Хефаистос оде за ковача! И ти, роде српски, знај да никад неће Нож уб-ице стићи дужину твог мача. Знај само из крви хероја се рађа Звезда путовођа за далеке путе... Ветром неба иде мученичка лађа, Сузе су невиних до неба дигнуте.......ЈОВАН ДУЧИЋ

_____ ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ _____ Стрељају и сад на свим пољима, поред свих пута стоје вешала; Падају бољи све за бољима. С тлом српским крв се српска смешала........ Кроз ноћ се редом цркве зажаре - Свеци су с нама злочин поднели; Свуд по путевима слепи стражаре, И очи су им други однели......... Свима су беле руке пребили, Да их у небо не би дизали, Свету реч српску свуд су требили, Као хијене крв су лизали.......... Свуд су с крстом војске ходиле, Пратили с цркве звучни звонови; И с молитвом су вођи водили - Ора про нобис хуче долови.......... А осветник је жртву пратио! За мучеником иду хероји! Пут невиних је Бог позлатио: Само се гробље жртвих преброји....... ЈОВАН ДУЧИЋ

Procesi katoličenja i islamizacije, kao oblici uništavanja Srba, na prostorima Hercegovine, djedovine Svetog Save, datiraju nekoliko vjekova, a nažalost i danas traju, možda intenzivnije i beskrupuloznije nego ikada. Zanimljivo je istaći da do 1914. godine i katolici i pravoslavci u Hercegovini slave krsnu slavu i to najčešće zajedno, jer su i običaji slavljenja bili potpuno identični. To govori da su oni u Hercegovini ne tako davno bili jedan narod – Srbi, koji su imali – slavu kao obred jedne manje organizacije, plemena , porodice. Ti katolici su znali kada su prešli sa pravoslavlja i postali konvertiti. Godine 1914. katolička crkva je u Austrougarskoj zabranila da katolici slave krsnu slavu, pogotovo zajedno sa pravoslavcima i tako ubrzala proces razdvajanja jednog istog naroda. Konvertite su odvojili od srpskog porijekla i svojih rođaka. Slijed burnih istorijskih događaja, I. i II. svjetski rat, kao i ovaj posljednji pokazali su da su upravo oni bili najstrašniji ust,aški koljači, koji kao da su se svetili svojoj donedavnoj braći zbog činjenice da su i jedni i drugi znali da su oni dali "vjeru za večeru".I austrougarska vlast i katolička crkva su znali da je krsna slava onaj dio hrišćanstva, koji bitno utiče na sprječavanje vjerske homogenosti i to one apsolutne koja je karakteristična za rimokatolicizam. I ako se može u nečemu tražiti korijen tradicionalne srpske ne nesloge, nego neke vrste labavog vjerskog i nacionalnog jedinstva, poređeno sa totalitarnom monolitnošću savremenih zapadnih nacija, njegov je znak upravo krsna slava. Ona ima svoj značaj u objedinjavanju plemena i bratstva, kao oblika zajednice, ali isto tako onemogućava jače i jedinstvenije stvaranje germanski homogene nacije. Poseban oblik genocida nad Srbima u II. svjetskom ratu, kao i u ovom, je ub,ijanje na krsnu slavu. U toku II. svjetskog rata ust,aše i muslimani, kao i Cigani organizovano su vršili istr,ebljenje Srba u Hercegovini, Bosni, Krajini, Lici, Kordunu, Baniji. Međutim njima nije bilo dovoljno fizička likvidacija, nego je njihov zločin išao do te preciznosti da su birali i vrijeme kada će to učiniti, a da Srbinu bude što teže. Srbi jedini na svijetu slave krsnu slavu; ona je za Srbina pravoslavca najveći i najdraži praznik pored Vaskrsa i Božića. Tog dana je gazda-domaćin na nogama, jer poziva sveštenika i sebi najdraže goste i prijatelje da sa njima obilježi veliki praznik, kroz koji drugi poznaju i njega i njegovu porodicu kroz vjekove, a on se kroz njega sjeća svojih predaka i svog porijekla.Prvih dana rata, od aprila 1941. godine pa do početka marta 1942. godine, srpski narod u Hercegovini je jedinstven oslobodilački korpus u borbi protiv ust,aškog pokreta Ante Pavelića i Nezavisne Države Hrvatske, protiv ust,aškog zločina i kl,anja. Tih dana, kao i danas, u Hercegovini su na jednoj strani ostaci nezak,lanog srpskog naroda, koji spašava svoju nejač, žene i starce, a na drugoj strani su ust,aše: Hrvati, njihovo "cvijeće" muslimani, kao i jedan broj Cigana koji procentualno nijesu na prvom mjestu po zločinima, ali po metodama u njihovom vršenju ne zaostaju za drugima. Us,taše kreću u svoju zločinačku misiju po Hercegovini, ali ne zato, kako reče veliki Dučić "što su hrabri, nego zato što stida nemaju". Najveći pokolji i zločini u Hercegovini počinjeni su u veoma kratkom roku, od maja 1941. do jula 1942. godine. U tom periodu nosioci ust,aške vlasti i us,taška krvoločna rulja natrpali su živim i ub,ijenim Srbima mnoga rječna korita i virove, mnoge logore, kao i bezbroj jama, pećina, rupa, prla i drugih stratišta. Trebinje i njegova okolina doživljava Golgotu, veću od one kada su od strane Austrijanaca u samom gradu 1914. godine ub,ijena 82 najuglednija Srbina ovog grada. Us,taše 1941. godine najuglednijim Srbima pune jame Pridvoricu, Ržanji Do, Bivolje Brdo, Kapavicu, a selo Čavaš biva prostor na kome je izvršen apsolutni genocid, ub,ijeno je 108 Srba, tačno onoliko koliko ih je to selo i imalo. Zatim us,taše pune Srbima jame u Vidovom Polju, Pješivcu, Gavranici; Srbi se zvjerski ub,ijaju i bacaju u jamu kraj sela Šurmanci, zvanu Golubinka, dubokoj preko 100 metara.