A kad bi Hrvati stvarno ušli u srpske cipele...
Premijer Srbije Aleksandar Vučić sastaće se u ponedeljak sa hrvatskom predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, kako bi potpisao Deklaraciju o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja. Od ovog susreta se mnogo očekuje, a premijer kaže da je to prvi korak ka "otopljavanju odnosa". I Kolinda kaže da sa obe strane postoji iskrena volja da se krene u rešavanje "spornih tema". A sve te pokušaje i napore Vučić je pokušao i slikovito da objasni - kako bi se naši narodi bolje razumeli, trebalo bi da Srbi obuju hrvatske cipele, a Hrvati srpske... Da li ste vi ozbiljni, gospodine Vučiću?!
Hrvatska je zemlja u kojoj je ustaštvo u novom uzletu. To je zemlja u kojoj Srbi nisu dobrodošli, doduše nikad nisu ni bili, ali 'ajde... U većini gradova Hrvatske Srbi ne voze svoje automobile, parkiraju ih i prekriju tablice, da se ne vidi odakle su došli, tako je sigurnije...
Pročitajte još:
* Kolinda: Mi znamo, i Srbi će da shvate...
* Hrvatski general: Sa Srbijom još nismo sve raščistili!
Na čelu Hrvatske nalaze se ljudi koji otvoreno propagiraju ustaštvo. Njihova nezvanična himna je "Za dom spremni", Hrvati "ne piju vina, već piju krv četnika iz Knina", njihov specijalitet je paprikaš od Srba. Predsednica Hrvatske obožava muziku Marka Perkovića Tompsona, koji u svojim pesmama otvoreno poručuje da mrzi Srbe, poziva na njihovo ubijanje i pokazuje gde im je mesto. Nadamo se samo da Kolinda neće, tokom razgovora sa našim premijerom, zapevati neku simpatičnu pesmicu iz Tompsonovog opusa. Ili da im, ne daj bože, neće Tompson lično pevati, kako bi se što bolje poradilo na tom "otopljavanju odnosa".
Srbija je zemlja koja pošto-poto hoće da uđe u Evropsku uniju. I u momentu kada joj je gotovo cela Evropa dala zeleno svetlo za otvaranje novih poglavlja, blokada je stigla od dobrih komšija Hrvata. A to je druga blokada za samo godinu dana. Setimo se samo onog zatvaranja granica u jeku izbegličke krize... Nego, sve je to manje bitno, najvažnije je da u Hrvatskoj uvek postoji dobra volja da se sva sporna pitanja reše.
Hrvatska je zemlja koja ponosno slavi akciju "Bljesak". Ni kraće akcije, ni veće tragedije... Za svega 36 sati, pripadnici Vojske Hrvatske su sa teritorije Slavonije proterali oko 15.000 Srba, njih 283 je ubijeno ili se vode kao nestali. Odgovorni za taj zločin, naravno, nisu procesuirani... Mada, za Hrvate to nije zločin, već uvod u nešto još mnogo važnije, značajnije, veće...
Jer posle "Bljeska", stigla je "Oluja", akcija “čista kao suza”... A u toj operaciji iz Hrvatske je proterano više od 220.000 Srba, dok ih je gotovo 2.000 ubijeno ili nestalo. Ipak, ni u tome Hrvati ne vide ništa sporno. Pa, dok Srbi i 20 godina od zločina prebrojavaju svoje mrtve, za Hrvate je to dan velike pobede, dan kad je nastala država Hrvatska, dan kad treba da se slavi, a ne da se žali za bilo čim. Jer, kako je prošle godine rekla Kolinda Grabar Kitarović, oni su narod koji slavi pobede, a ne poraze; narod koji zna da ceni krvlju stečenu slobodu...
Pa, možda bi mogli da pokažu malo poštovanja za sve one Srbe koje su ubili i proterali, jer je upravo na njihovoj krvi izgrađena ta "lijepa njihova".
Možemo mi i da se vratimo još dalje u istoriju, osvrnemo se na ustaške zločine iz vremena NDH, klanje, bacanje u jame...
A kad se svega ovoga prisetimo, teško da je ostvarljiva pomenuta ideja Aleksandra Vučića. Jer čisto sumnjamo da bi i jedan Hrvat pristao da uđe u te srpske cipele i prođe kroz sve ono kroz šta su Srbi u Hrvatskoj prošli...
Takođe, nadam se i da je malo onih Srba koji bi pristali da uđu u hrvatske cipele, i urade ono što Hrvati već jesu...
