Bolje bez poravnanja sa Hrvatskom?
Jedinu šansu da svet vidi da su oni žrtve, proterani Srbi vide upravo u kontratužbi Srbije kojom se Hrvatska optužuje za genocid.
U podnesku koji će do petka Beograd podneti Međunarodnom sudu pravde u Hagu između ostalih dokaza za tvrdnju da je Hrvatska počinila genocid nad Srbima navodi se i prvostepena presuda Anti Gotovini.
Presudom Haškog tribunala hrvatski general je osuđen na 24 godine robije zbog zločina nad Srbima u Krajini tokom i posle operacije "Oluja".
- U našoj kontratužbi je bila navedena i optužnica protiv hrvatskih generala, i naravno da će sada u podnesku koji dopunjava kontratužbu novim dokazima, saznanjima i tvrnjama, biti uključena i prvostepena presuda Gotovini, a ubeđen sam da će pre nego što dođe do glavnog pretresa ona biti i pravosnažna - kaže Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra "Veritas" koji je u jednom značajanom segmentu učestvovao u prikupljanju dokaznog materijala protiv Hrvatske.
Procenjuje se da bi do glavnog pretresa trebalo da dođe 2013. godine, a prethodno će hrvatskoj strani biti ostavljen rok da svojim podneskom odgovori na srpski koji će biti dostavljen do kraja nedelje.
Od momenta kada je januara 2010. godine Srbija kontratužbom odgovorila na hrvatsku tužbu iz 1999. praktično je počela i bitka za poravnjanje, odnosno međusobno odustajanje od tužbi. Sudeći prema izjavama na tome insistira srpska strana, a nedavno je hrvatska premijerka Jadranka Kosor kategorična odbacila takvu mogućnost.
Proterani Srbi iz Hrvatske, njih više od 200.000, svoju jedinu šansu da se svetu pokaže da su oni žrtve kojima treba vratiti imovinu i omogućiti povratak kućama, vide upravo u ovoj kontratužbi Srbije.
- Mi Boga molimo da se ne dogovore za vansudsko poravnanje. Genocid je ozbiljan stvar i ne može da ga čas ima, a čas nema. Kakva god da bude presuda, bilo da sud presudi da nije bilo genocida ni na jednoj strani, ili da ga je počinila hrvatska ili srpska, ili obe strane, to će biti temelj za neko svođenje istorijskih računa, što bi pre dovelo do stabilnijih i dugoročnijih odnosa dve države.
U suprotnom, ako se odustane od tužbe, problem koji je tokom celog 20. veka opterećivao srpsko-hrvatske odnose, samo bi bio gurnut pod tepih, sa pretnjom da se iznova aktuelizuje - objašnjava Štrbac.
Autori tužbe avanzovali
Jedan od koautora hrvatske tužbe za genocid je sadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović, univerzitetski profesor i poznati pravnik. Drugi autor je bivši ministar pravde Ivan Šimonović. On je sada pomoćnik generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, zadužen da vodi kancelariju komesarke za ljudska prava UN. |
