Moguće preispitivanje presude Gotovini
Ekshumacija posmrtnih ostataka 110 stradalih Srba u "Oluji", koja je u novembru prošle godine obavljena na području Šibenika i Zadra, otvara mogućnost za preispitivanje oslobađajuće presude hrvatskim generalnima pred Haškim sudom.
Šef Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac istakao je na okruglom stolu "'Oluja' u svetlu međunarodne pravde", koji je povodom godišnjice progona Srba iz Republike Srpske Krajine održan u Banjaluci, da su posmrtni ostaci pronađeni baš na mestima koja su bila predmet suđenja u Hagu.
"Preispitivanje presude je vanredni pravni lek, koji podnosi tužilaštvo ili odbrana u roku od godinu dana od dana izricanja drugostepene presude, ako za to postoje nove činjenice. Ekshumacije na groblju Sveta Mare u Šibeniku i na gradskom groblju u Zadru omogućile su nam da podnesemo inicijativu Tužilaštvu Haškog tribunala da podnesu predlog za preispitivanje presude", rekao je Štrbac.
On je dodao da je "Veritas" dobio podršku Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Srbije, koji veruju da ove činjenice imaju snagu da izazovu reviziju postupka, što bi trebalo da se desi do 16. novembra.
"U našu korist ide i pismo danskog sudije Frederika Harhofa koji je žestoko kritikovao predsednika Žalbenog veća u slučaju 'Oluja', američkog sudiju Teodora Merona, optuživši ga da je izvršio pritisak na ostarelog turskog sudiju da u zadnji čas promeni mišljenje i glasa za oslobađanje generala", ističe Štrbac.
Štrbac je podsetio da je za "Oluju" vezan i spor pred Međunarodnim sudom pravde između Hrvatske i Srbije za genocid, kao i spor pred Federalnim sudom u Čikagu gde je 200.000 Krajišnika podnelo tužbu protiv američe organizacije MPRI za saučesništvo u genocidu.
Krajišnici traže naknadu štete od 10,5 milijardi dolara za duševni bol za izgubljenim zavičajem, a početak glavnog pretresa očekuje se za godinu i po.
Mira Jovanović, koordinator "Veritasa" u Republici Srpskoj, smatra da Hrvatska nije prošla deustašizaciju posle Drugog svetskog rata, pošto se pod okriljem bratstva i jedinstva manipulisalo zločinima.
"Isto je sa dešavanjima od 1991. do 1995. godine, jer se masovne grobnice sa srpskim žrtvama obeležavaju kao grobnice hrvatskih vojnika i civila. Još nije rečena istina o masovnim grobnicama u Kninu, niti je obeležen logor Lora u Splitu", rekla je Jovanovićeva.
Okruglom stolu u Banjaluci prisustvovala je i Zorica Vlajinić, čiji je otac Dušan Trivunčić ubijen 1991. godine u Hrvatskoj, a koji je bio poslanik u Saboru.
"Iako se to desilo pre 22 godine, a postoje svedoci i imena onih koji su ga uhapsili i odveli od kuće, pravda još nije zadovoljena, jer pravosudni organi Hrvatske nemaju interes da slučaj privedu kraju", rekla je Vlajinićeva.