Srbija zaslužila poverenje: Trud i odricanje doneli rezultate
Kraj je godine vreme kada se po pravilu podvuče crta i svedu računice o tome kakav smo rezultat ostvarili. Vest da su dve međunarodne agencije za ocenu kreditnog rejtinga, "Fitč" i "Standard&Poors", upravo ovih dana podigile kreditni rejting zemlje uz stabilne izglede, simobolično ilustruje učinak politika vođenih ove godine u ekonomskoj i monetarnoj sferi.
Mada, tačnije bi bilo reći da je to plod kontinuiteta politike vođene tokom poslednje tri godine, koja posle mnogo znoja, truda i odricanja, počinje da donosi konkretne rezultate.
Kakav je rezultat za 2017?
Srbija je ove godine proglašena desetom na svetu po brzini izdavanja građevinskih dozvola i to prema rang listi Svetske banke, pri čemu je za tri godine prestigla 176 zemalja u toj oblasti.
Napredovali smo takođe za dodatna četiri mesta na rang listi Svetske banke po uslovima lakoće poslovanja, gde smo sada na 43. mestu.
Srbija je po Globalnom indeksu konkurentnosti za 2017. godinu, koju objavljuje Svetski ekonomski forum, napredovala za 12 mesta i zauzela 78. mesto od 137 zemalja.
Vrednost indeksa Srbije iznosi 4,14, i to je najbolji rezultat od 2010. (Vrednost Indeksa globalne konkuretnosti kreće se u intervalu od jedan do sedam.)
Po kriterijumu inflacije, Srbija u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma zauzima prvu poziciju koju deli sa još 35 zemlja.
Ove godine smo uspešno okoncali sedmu i osmu reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa MMF.
- Značajan napredak u sprovodenju strukturnih reformi ojačao je potencijal rasta srpske privrede, uticao na smanjenje fiskalnih rizika i kreiranje radnih mesta, a monetarna politika je uspela da drži inflaciju pod cvrstom kontrolom, čime je podržala ekonomski oporavak zemlje - ocenio je Odbor izvršnih direktora MMF.
Pročitajte još:
* Svet Hrvate vidi kao "potpaljivače ratova", dok rejting Srbije iznenađuje
Takođe je zaključio da je Srbija, bližeći se završetku aranžmana (u februaru 2018), uspela da sprovodenjem dogovorenog ekonomskog programa ostvari makroekonomsko prilagodavanje i znatno ojača svoj ekonomski kapacitet.
Podignut nivo poverenja
Dobre ocene i pozitivne kritike Svetske banke, MMF i drugih međunarodno relevantnih institucija, podigle su i poverenje domacih i stranih portfolio investitora, budući da je premija rizika Srbije pala ove godine na istorijski nizak nivo i da se od avgusta kreće ispod nivoa od 130 baznih poena.
To za zemlju znači mogućnost korišćenja domaćih i eksternih izvora finansiranja po najpovoljnijim uslovima, odnosno znatno nižim po kamatnim stopama nego pre četiri-pet godina.
Značajno je povećan suficit državnog budžeta, smanjen deficit, a smanjili smo i nivo javnog dug, koji je na kraju novembra 2017. iznosio 23,4 milijarde evra (prema podacima sa sajta javnidug.gov.rs), što čini 62,6 odsto BDP, dok je na kraju prošle godine njegov nivo bio 71,9 procenata BDP, ili 24,8 milijardi evra.
Prema procenama NBS, očekuje se da će ukupan iznos neto stranih direktnih investicija biti 2,1 milijardu evra, što bi bilo na nivou od 5,5 BDP, a time bi one treću godinu zaredom premašile deficit tekućeg računa, koji će, prema predviđanjima biti 4,1 odsto.
Nivo problematičnih kredita (NPL) u ukupnim plasmanima, koje predstavlja još jedno od pitanja na čijem je rešvanju insistirao MMF, oboren je na najniži nivo u devet godina, a to je 12,1 procenat zaključno sa septembrom 2017.
Stopa nezaposlenosti je u trećem kvartalu 2017. godine iznosila 12,9 odsto (poslednji raspoloživ podatak za 2017), u odnosu na 14,6 odsto kolika je bila na početku godine, dok je stopa zaposlenosti istovremeno povećana sa 44,2 procenta na početku 2017. na 48,2 procenta na kraju oktobra.
Pročitajte još:
* Ako bitkoin pukne, ko u Srbiji treba da brine?
Uspešna privatizacija
Prošlu godinu je obeležila i jedna uspešna privatizacija.
Državno preduzece Galenika prodato je u novembru firmi Elius S. A. R. L. iz Luksemburga za 16 miliona evra, pri čemu se kupac obavezao i na to da otplati 25 miliona evra duga srpske farmaceutske kompanije bankama, i da obezbedi iznos od dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene koji su se opredelili za dobrovoljni socijalni program.
Medutim, nerešeni su ostali problem drugih javnih i državnih preduzeća kao što su RTB Bor, Petrohemija, Azotara, FAP, PKB, MSK, Rudnici Resavica, i druga, a kasni se i sa reformisanjem EPS, gde nije doneta sistematizacija radnih mesta kako bi se utvrdio višak zaposlenih.
Šta sve "nismo"
Takode, nije realizovana koncesija za Aerodrom "Nikola Tesla" jer je rok za dostavu ponuda na javni poziv za upravljanje Aerodromom u narednih 25 godina, koji je objavljen u februaru, u više navrata produžavan, a poslednji put je pomeren prošle nedelje na 29. decembar.
Probijen je, takođe, rok za završetak Koridora 10 zbog teškog terena na deonici kroz Grdelicku klisuru, a posebno zbog komplikovanih radova na probijanju tunela Bancarevo.
Nije sprovedeno ni najavljivano smanjenje parafiskalnih nameta, a i pored dobrog plana Vlade, s modernizacijom i jacanjem rada Poreske uprave smo još uvek na pocetku puta, mada je Srbija dobila najbolju ocenu Svetske banke među zemljama CIE za proces administriranja poreza nakon podnošenja poreske prijave.
Od ciljeva zacrtanih za 2017. podbacili smo u pogledu rasta bruto domaceg proizvoda (BDP), koji je bio projektovan na 3,0 odsto.
Zbog suše koja je umanjila rod poljoprivrednih kultura i vremenskih neprilika na pocetku godine koje su uticale na pad proizvodnje elektricne energije, rast BDP-a ce, prema procenama ekonomista, iznositi oko 2,0 procenta.
